Позориште

НЕ

+ 4

= (Љуба Станојевић), члан наше позоришне 7 (Пјер Норнељ.) 1. октобра о. г. прославили лружине, прославио се на светковини, коју је |су Французи на свечан начин ЛАН ОМИЦЕ ножеј приредило „јачачко друштво“ у Суботици близу вог највећег драмског. писца. П. Корнеља. Ради језера Палића 23. јула о. г, Међу свима гимна- ИЕ "нарочити одбор, ком је на стичарима, од којих је понајвише било Мађара, челу био Виктор Иго, као почасни председник. најбоље се одликовао наш Љуба. У свима врета- | Да се што већма увелича светковина на успома гимнастике све је остале премашио. У маче- мену оца Францускога позоришта, отишло 15910 Вању, у скакању, и бацању камена, свуда је он, особље Твате-Етапсалв-а у стару варош Рујан, иу радећи најтеже фигуре са највећом вештином, | тамошњем Тћвафте Јез 4115 дало је две свечане предпризнат и поздрављен као јунак тог гимнастич- | ставе. Прво вече приказан Је „ Сид“ без икаког дана. (ве измене, дакле онако, како га је сам велики пеЗа надбацивање свију осталих гимнастичара | НИ о И 1 А 6 добио је прву награду : врло леп сребрн пехар | Одина. „Ру 5: 1 НЕ 7 А | п“ Р са позлатом и са својим монограмом, а за тим | СУ НЕНА 8 ВИА | ПА 0 настику и мачевање награђен је лаворовим раној | 08850 _ а и 4 та 7 цем са белим и плавим тракама, такођер са мо-|<8 а о | = нограмом. Тај лавров венац, као што јављају за УИаро 7" о ка у Београду.) - 1040 мађарски листови, предале су нашем А Ли | Ра пера Ј А пано С војке из првих кућа, честитајући му на победи, вића. Јитамо у , Српским новинама“: „Ми емо, На ту еветковину слегао се био силан свет и У своје време, СЕ Ру мору. српску пе. после сваке гимнастичке Фигуре, коју је Наш | ОР шну 3 - Пе ___Б РИДОМР оме је Србенда израдио, разлегало се бурно таншање, |Презану. 1105 очекивање потврдило ПИ помешано са „Еђеп“ и „Живио !“ И ми честитамо | 05 по = 1 5660 НОВ не нашем Љуби на тој победи, што је међу Мађа- У а је _ | 5А Финоћа. АЕ 7164 рима показао, да је Србин јунак, који је када а Пиро – а по о 161) „стићи и утећи и на страшном месту постојати.“ | 016 из ЕН лива, живо, чако, овда онда ма__|по и у екок. "Савић изводи и одводи личности е = (Јоца Савић, управитељ манхајмсног позо |невероватном лакоћом; неком, чисто бих хтео ришта.) Тувени тлумац — уметник Србин Јоца Са- | казати усретном лакомисленошћу,“ коју је небо вић, доскорашњи редитељ припознатог дворског уделило једино талентима; оно, што сте толико позоришта у Вајмару, постао је пре неког вре- пута чули и видели, мине нозорницом, и ви се мена управитељем позоришта у Манхајму, које опет поводите за појавом и е пажњом је пратиузимају међу прва немачка позортита. Колико те од почетка до краја; треба л' комична ситује Савић успео у глумачкој уметноети, видело | ација, ево на позорницу читава група Фигура, се најбоље приликом његове опроштајне представе па кад учине своју дужност, неетане их са та. у Вајмару. Дворско позориште вајмарско било је|ким гишким ноншалансом, да допста морамо задушком пуно света, који није знао. мере у иска- видети господину писцу. вивању своје наклоности према своме љубимцу. Приказујући овај новитет, ми смо се још „ Овације“, — вели „Меце Ћеје Рреззе“ — „које | онда дотакли Покондиртев тикве. Поменувши ову су том приликом са свију страна указане опште- стару шалу, хтели смо најкраће, најехватљиљубљеном члану, биле су запета ванредне. Г. Са- вије обележити садржај новога комада; другим вић добио је преко 60 венаца, један лепши од речима: казали смо, да јеи у Проводаџијама цела другог, а од својих другова и другарица диван | шала заснована на плиткој памети удовице маалбум за спомен. И други немачки листови јав- тере, којој проводаџиница, матора девојка, и љају, да је Ј. Савића, приликом његовог опро- лажљивац Север заврћу мозак, док јој најзад не

У ~ | 2 1 НЕ 5 штаја у двореком позоришту у Вајмару, пуолика отвори очи њезин брат, Манојло Шарић. Но

одликовала ванредним и одушевљеним овацијама. ипак су Проводаџије са свим комедија оригиналНама је мило, да Јев. 3 Савић својим умет-|на, у којој се појављује читав један део друшничким даром стекао себи толика признања у|тва српског на оној страни. Ту долазе честити, страном свету, и што је имену српском прибавио |и они, који нису честити ; један представник стапоштовања п међу етрогим немачким критича- ријега кола Срба, који су мало опори, али истинирима. Као Србину уметнику ми му од свег срцајти, и неколики егземплари новога нараштаја, честитамо на том најновијем успеху његовогкоји је чеето углађена хода и говора, али од дара, желећи, да га Бог још дуго поживи, сво- пете до главе лак, а често пута и — лажљив. А јима на радост, нама на дику и понос, па шат)у колико није све са свим ново, као и за сва и ми дочекамо лепше дане, који ће нам дати дру а дела важи повната изрека Бена Акибе: прилике, да уживамо у његовом уметничком дару. | „Нема што није било.“ То што Је било обради-

о)

А НЕ Е