Позориште

–ееохр У НОВОМ САДУ У СУБОТУ 80. НОВЕМБРА 1885, љ-о-—

УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ.

АЕ Ен 5] г +. 1001.

Бф

Излази за време бављења позоришне друживе у Н. Саду свагда о дану сваке представе, иначе сваког месеца по један пут на по табака. — Стоји за Нови Сад 40, а на страну 60 повч. месечно. — -

ПРВИ ПОЈАВИ ВАЈАРОТВА У НАС.

Живот је на земљи и сувише озбиљан ; |вало по које важније радове уметничке. да га разблажи; ставила је себи у зада-| Коме није још у живој успомени слика г. так уметност. Уметност није хлеб, али Ђорђа Крстића: Смрт Енеза Лазара 8 је вино животу. Уметнички створови оду- Сад је друштво пзложило попреја нашега, шевљавају, али дају и тишине и мира и драгог вајара, г. Петра „Убавкића. Пускромности; јер закони морала јесу и за- блика је имала пуна три дана да ове уметкони уметности. - | ничке радове размотри.

„Данашњи је век реалпстичан, али за! Ми емо уверени, да ће многи отићи то лепе уметности напредују у свима ро-|на изложбу, разгледати попреје, одстојати довима и врстама. Најокорелији политичари |часак два, и вратити се с неразговетним или капиталисти, чим им стање допушта, утисцима. Затштаће, можда, себе: па шта окружавају себе створовима уметничким,|ту има необично, ванредно 2 Признајемо, полазе дворане, где се лепе уметности чују да је на то „шта2“ врло тешко одгово-|--И_ виде. И ма колико претераници устајали | рити. Познати важност уметничких ствари,

противу ноезије, ова ће, уз праву науку, уживати у њиховој лепоти и хармонији,

напредовати све дотле, до год“ -ее_наше за то се тражи претходно вежбање, раније

_ труди буду надимале, птриле и заптивале, поступно спремање. Треба прво много имногледајући лепоте неба и природе, до год|го слушати и краћа, али мелодична и умет-

се наше очи буду наводњавале сузама ра- нички сложена певања, па тек онда слу-

дости или жалости, слушајући живе при- шати задружну песму и свирку у вели-

поветке п драме. ким размерама: оперу. Прво се ипнтере-

Ми се дакле смемо радовати, што, по- сујмо за сваку лешпу цртарију, сваки

ред осталих напредака, можемо слободно дрворез и каменорез, сваку простију а

се

прибележити п успехе на пољу лепих уметности: певачке дружине, народно позориште с проширеним програмом, толико академички образовавих живописаца, многе узорне грађевине, вртови у многим домовима, укусни салонп, једном речју: цео наш живот грађански добио је облике складније, уређеније, хармоничније, укусније п естетичније, дакле умешничке. Овај нови правац у развитку нашега друштва створио је у нас, у Београду, и нарочито Друштво за Уметност, које је себи ставило у задатак, да потпомаже лепе уметности и да их народу приказује. Ово је друштво, за сада врло скромно, прикази-

лепу слику у бојама, па ћемо, најзад, осетити потребу, да видимо галерије слика п способност, да у њима нађемо узвишену лепоту. На мањим лепим грађевинама веџбајмо се свестраном разматрању и проучавању архитектонских лепота, па тек онда ћемо моћи душевним уживањем стати пред лепу величанствену грађевину и дивити јој се. Ко чита списе одабраних поета, пореди једне е другима, тражи да му се у први мах тумачи што му је неразумљиво и незнано, тај доцније ва уживањем чита песнике, одужевљава се њима, по стаје у души и лепши пи узвишенији. Поред овог практичног разматрања и про

5 ==