Позориште

–боонјр А себе

вића: „Српско народно позориште је завод српски, завод народни и уметни. Као такав, подигнут трудом народа и великих дароватеља, постигао је особито уважење. Да, он је у доба силне борбе против јачега у крај Дунава крепио срца сликама из прошлости, вреним тумачењем тих слика, а чистотом језика чувених писаца и најумнијих синова ерпскога рода распрштио је туђинштину са домаћег огњишта. Српско народно позориште, коме је легло Нови Сад, није евргло ва. ума свој узвишени позив; оно није путовало, да путује, него је путовало, да учи и да приказује вредноћу мукотрпне прошлости. Говорио ко му драго, да би се неколико народних комада морало уклонити из репертоара, ја велим, не! Ти ће комади бити утехом оном делу парода, који није још швапитином покварен, па и никаквим туђим духом. Будимо Французима, пили ма ком модерном народу слични, али у повесници остајмо своји. Та и онако нам данашње доба не даје добре науке, како да очувамо права наша. Листајмо и гледајмо дакле нашу историју! Мило нам је, што можемо рећи, да је српско народно позориште у том погледу одговорило до сад своме задатку нотпуно: оно се може у потпуној мери подачити својим именом. Не дао бог да игда сустане! Пут је утрт, а где буде узбрдице, потураћемо сви колико можемо. Где се о том буде радило, будимо као негда гиганти, који су на небо јуришали“,

Из Осека дола је наша позоришна дружина у Сомбор, где је почетком новембра отпочела своје представе. „Бачванин“ поздравио је њен долазак овим речима: „Позоршнина дружина, коју смо

ућуткамо гнусну злурадост он х, који би нам ји очи да иекопају.“

| Узалуд су била сва подетрекавања, сви наговори исве лепе, родољубиве речи: публиком је овладао неки немар, који се није могао никако разго| нити. Тоје навело и „Бачванина“ да каже: „Већина |грађанства. хладна је и равнодушна према позоришту, као да мимо турског гробља пролази, као да силимице хоће, да име овдашњега српства, потавни, да изгуби дојакошњи углед свој и да му оде бездном заборава.“

Било је тако удешено, да наша позоришна дружина остане у Сомбору до свршетка јануара :886. па да онда дође у Нови Сад; али због тог немарамораће обуставити свој рад тамо и доћи овамо, да не би претрпела велику штету. Овде, у Новом Саду, биће прва представа на други дан Божића. С тога ће се и отворити претлата на 86 позоришних представа. Из љубави према напретку пашег позоришта претплату ће | екупљати: А Хаџић и ЂЋ. Н. Поповић.

= (Двадесетпетогодишњица Паје Степића.) 18. новембра о. г. навршило седвадесет и пет година, како „Чика-Паја“ врши тешку улогу духа у натној позоришној дружини. Он је некада и сам био управитељ путничке позоришне дружине, ал тешке неприлике приморале су га, да напусти управу и распусти дружину, из које су после много њех постали одлични глумци. Од многих доста је да напоменемо нашег дичног уметника

оту Јовановића, редитеља кр. ерпеког народ|ног позоришта у Београду, који на част и по| нос служи нашем позоришту. Нанг „Чика-Паја“ |

У И. с излазио је по некад и на нозорницу као приказиПе 8 |, (ИМА 6 Пн 558 улога - 3 Пе . НЕ сени и 5 = - – 50 ~ ~ НЕ оса М Ј ; 4Ј 5) | 4 ани у кара Цуолика која беше у доста пад ЕМИР заузео у народном позоришту место шаптачево, заступљена, већ се иовом приликом могла увери | Пеово Певк сени и |

к у др та > = па > | „ Со еј ПАРА ЕРЕ РРА ОГ екромна, али је ишла од срца. 0 тој прослави уметничким снагама и да може одговорити свима | р56 5 а Пака он пе 7 ; с | 25 ~ И зрр ћ 1

захтевима уметности. Упразњена меета глумачка 7 по АНА ТРАГА Сретан Е попуњена су савесно, те тако публика тим а Клеа с - ле пена а Е 1 а не поста. мросторијама „Сокола“. Песма се орила, гајдатш КОЛЕ ОДЗОВ | ес ние је умилно свирао, а лепе наздравице падале. Ба. Па ЕР АН Смерна свечаност беше у потнуном смислу речи | 1 - - > о - - | српска и пријатељска, а „Чика-Паја“ топио ве | Ми смо до сад хвалом били обасипани и ПИ л тилинај (2 сопима му блиста 1 виле Пн туђинаца, што емо 69 за наше ПАРАН РРА сва радосципе Од позоришних чланова били су а Ружић и гђа Д. Ружићка, г. Добриновић и

тп п 2 - Ен < пе – Ј - а 6 другим натицали, ал сад бе већ чују потајни гђа Добриновићка, гђа С; Вујићка са ћерком своУ а - = ј те ј их ај Лу а. Ц + а пне Е

40 ОУ ралобси да ето“ АЗРА РА ИМА, РОА иглом МО Маконмонићенок и гђца А. Хаџинисмо више оно, што смо негда били. |

ћева. „Чика-Паји“ стигло је од његових пријаЗастидимо непријатеље евоје, посведочимо теља и поштовача много брзојава, који су пуни

им слогом, љубављу, споразумом и заједничким ра- | најнежнијих жеља.“ И ми му кличемо: „Живио

дом око нашега просветног завода, да у жилама на- наш драги „Чика-Паја“ дуго и много у здрављу,

шима још увек стара крв врије, да духом јошнесмо миру и сваком задовољству! Множењем година,

клонули, да имамо још толико снаге и свести, множила му се свака срећа! Живио !

да се не дамо порузи и ругу туђинском, већ да | Издаје управа српског народног позоришта,

фи -у+

ШТАМПАРИЈА А. ПАЈЕВИЋА У Новоме САду.