Позориште

+

с –

пе

(> УРА Зеу — деде ЊО ерсОјмон—

ЛИСТИЋИ.

> ПОЗОРИШТЕ, позориште; јер се цела књижевност окреће од

(Позоришна цензура) Не давно издана петине, а ми презиремо даске, на којима полиција забрана, којом се спречило давање золиног дра- угушује па дела,“ и матисаног романа „Жермпнал“ -а, изнела је на „Слободној држави пристоји само репресивиа среду по ново питање о позоришној цензури система позоришне цензуре, која позориште стапод републиканском управом у Француској. Емил вља под општи “_ Зар се нису некада плаЗола, чувени творац натуралистичног романа, ПИЛИ, да штампа о превентивне цензуре мора упустио се по ново у расправљање новог живота, О АРАС ! То је САНА НИ којим је Француска позоришна цензура поседа Ни једна слобода није могла одобрити, а да се да живи, и у листу „Фигару“ палази се Па свију страна не чују вапаји страха. Кад не чланак пишчев под насловом „Ба сепзше“. У бисмо -— 8 1880 договора, и када би још уводу обећава Зола, да ће говорити хладно, али овде онде оило оатинања међу грађанима: ипак у ствари излива, сврдњу своју у заједљивој иро- влада не ом имала да угушује такву оуну, као нији на установу позоришне цензуре, као мон-|08у, што је оборила друго царство. Несрећа, струма у републици. Нарочито напада браниоце Француске. састоји се бапру овоме права 705 те установе. „Историја цензуре од 15 века врто-|ритета и бојазан од слободе Ми не ћемо више главица је чисте самовоље.Различите власничке|ла слушамо, а не знамо, како ћемо бити сами ћуди добиле су у њој израза. Сухопарно и сме- господари. Чим имамо каквог поглавицу, ми га шно утркиваше се у томе, да позориште вечито не можемо трпети а тим сејон сурвами 107 злостављају, и према управи приликама развијао Немо да дркћемо, као стадо оваца, које поред се и политички живот цензуре. да владе тероризма | 2606 не опажа овчарско псето. Векови јарма, насекао се репертоар сабљом, па се говорило и 7436 сву нашој крви, и можда ПРО још о томе, да се глумци гилотинишу. Под рестау- земљана маса подјармљеног народа !“ рацијом ради се оштром маказом, само у другоме“ „Садањи цензори, који мисле да им је плата смислу; владе се обарају, али цензура „остаје [У опасности, образовали су бојни 10500 а читав на својим развалинама и мења само своје опе- низ драматеких писаца имао је доброту изјарације, по што сада вече ноге, док је пре одсе- снити ее, да нема ништа против цензуре. Лично цала руке, и она касапи драматску књижевност схватање те господе учинило је прелома у најпо вољи онога прождрљивца, који је у сили.“ елавнијим традицијама. Год. 1840 изјаснили су да тим описује Зола, рад садање цензуре, која, се сви, осим Скриба и неких позоришних упраје превентивна. Будалаштине господе цензора витеља, противу цензуре. Али та господа дочувене су. О томе циркулишу легендарне глу- зволила еу, да им се руке вежу. Међу тим ту пости. Читав круг писаца може се цело вече треба запштати не ове људе, који су одрасли занимати тим глупостима. Ово наследетво лудила, | под царетвом, него носиоце нове вештине, којима, које цензора направи подлацем, лако се објаш- је потребан ваздух слободе. Они ће казати, да њује Фактом, што ее цензори рекрутишу из позориште мора угинути, ако се његова врата јадних књижевних егзистенција, покварених би- затворе истини и сатири.“ Зола не сумња, да ће рократа, који су учвршћени на стубовима ад- коморе гласати за укидање цензуре. министративне критике. У приватном саобраћају | „Ми ћемо видети“ — завршује дола — „да они су интелигентни и пријатни људа; али у ли ће Француска књижевност примити милост од канцеларији њиховој постају гнусни подлаци, цензора; ми ћемо видети, да ли ће се 86: ликод којих се глупоет утркује са поквареношћу. канска комора усудити, да одржи цензуру!

Заузимање више републиканских писаца, РА

нарочито Сарсеја, за идеју позоришне цензуре, СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

сматра Зола за нешто непојмљиво и упућује на # (Српсна народна позоришна дружина) бавила то, да је и некадањи план ламартинов, да се (се у Осеку од 22. септембра, до евршетка окцензура повери изврсним писцима, права тимера. |тобра о. г. Посета је јако слаба била, те је отуд Кребиљон беше цензор, и његова ревност довела настао дефицит од 6 — 700 Фор. Ни један кога је до вечите размирице са Волтером. Зола мад није привлачио. Публика је остала немарна пребацује цензури, да је крива опадању модерне све до краја, а из те немарности нису је могли Француске позорнице. „Млади писци, који 06 истргнути ни добри комади ни добра игра глуспремају за великане, осећају то, јер се одби- мачка. Било је признања и сувише, али прихода Јају од подјармљеног позоришта, па се прибли- | мало. Из тог признања потекла је и ова оцена жују роману, који је слободан. Младићи презиру позоришног рада у Осеку из пера Анте Коваче-

пена

= - - | –Ру+