Позориште

бк

а

а - 5

— бео 241 робој—

директором тамошњег позоришта. Али како му |краљевеког баварског дворског позоришта у Минсе жена ту опасно разболи, не могавши климу хену и 1885. године дође у Минхен за режисера, да поднесе, мораде. Савић Манхајм оставити. где и данас савесно врши своју дужност, али Узалудна беше повишица плате, коју му у Ман- само као режисер, а не и као глумац, јер под хајму понудише, да би му жена могла у Хај- |тим је условом дошао био у Минхен, да више

делбергу становати, — Савић прими понуди|— не глумује.. (Свршиће се.) – = ве – ЈЈ И С ТИЋ и. СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ. ју Београду, „с правом хвали заузимљивост и

(Српска народна позоришна дружина) бави се) пожртвовање Срба с оне стране Саве које појош у В. Кикинди. Сада је отворена трећа прет- клањају одржавању и неговању народног позоплата на дванаест представа, те ће тако дру- Ришта, као културног НОЗИ РО РТ ТОРО жина остати у Кихинди до 20. октобра, о: кота српске мисли и српских обичаја. Тако су, ето,

_ после одлази у Панчево, где је већ изабран позо-|! сада, вели, не плашећи се трошкова, показујући

ришни одбор, који у велико чини еве нужне при. титерарну радљивост и појимање и укус уметни-

_ преме за дочек. За време свога бављења у Ки-|чКи, приредили, пре од Срба у краљевини, пред-

винди научила је дружина два нова комада; ставу највеће и најтеже драме. За тим тај лист „Ранцављеви“ (други наслов: „Завађена браћа“), упоређује шта чини наша интелигенција, наша позоришну игру од Еркман-Шатријана, и „Све имућнија класа и тоспоштина за позориште и вели, за сина,“ позоришну игру од Е. Ожијера. Оба да би оно поред махом мршаве посете, без комада допала се до сад јако на свима позор- суовенције од 86.000 динара, давно престало раницама, где су год давана. дити. Са емрћу великог оснивача народног по(Немци о нашем народном Пасо Не- зоришта, изгледа, као да је Талија у Србији мачки илустровани лист: „Џђег Бапа ппа Меег“ већ у колевци душу 16567 Без материјалдоноси ову белешку: „Има томе већ 20 година них жртава никоме не ће бити могуће, да овај од како се представљају у српском народном храм уметности, који опада, и који се руши, позоришту у Новом Саду, у народним позори-|подигне и оживи. да тим вели, да приватна поштима у Београду и Загребу шилерови „Раз-|моћ речју и делом (јер св од државе не може бојници“, „Сплетка и љубав“, „Дон Карлос“, у садањим приликама бог зна шта очекивати) „Виљем Тед“ „Лажни Димитрије“. Девојка | Ено погпомогне своју. Талију, а да се овлаорлеанска“, „Марија Стјуартова.“ Ма да сепред- шном и лакомисленом критиком не утврди још стављају и од шекепирових дела: „Краљ Лир“, горе омраза ка овај установи, и не буде повод „Ромео и Јулија,“ „Отело,“ „Хамлет“, „Млета-| на крају крајева — затварању позоришта. чки трговац“ „Укроћена горопад“, „Мекбет“, Светује, да се угледамо на пожртвовање ауипак се нису усудили, да прикажу гетеовог „Фау- стријеских Срба, којима је позоршште мезимче, ста“, једно због тешкоће у преводу, друго због докле је нама пасторче“ | техничких неприлика, које чине готово немогу- 06 ћим, да се та велика драма прикаже на мањим | НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ У БЕОГРАДУ. позорницама. Алиод како је познати новелиста др. (Народно позориште у Београду) почело је Милан Савић превео и издао гетеовог „Фауста“, ен представе 20. оептено и о. г. Приказиприволи се народно позориште у Новом Саду, да вао се „Млешачки трговац,“ позоришна игра

прикаже ту драму. Било је набављено ново одело, од В. Шекспира. То је била прва представа и нове декорације и у присутности најзнатнијих | после подужег одмора. Света је било у позоришту српских књижевника, веле, да је покушај лепо доста. И Њено Величанство краљица била је пошао за руком. Превод признају за добар. Тре-| на предетави. У позоришту је свирао оркестар бало би сад 0 Београду и Загребу при. војне музике под управом капелника Чижека. Тај казати „Фауста.“ ће оркестар од сада рело сване у 1030„Ва/Ккац- Воће, лист, што излази у Београ- |ришту. о Пе Е ду на немачком језику и ради на томе, да упо- ПН зна страни свет са нашим трговачким, саобраћајним, књижевним и уметничким приликама, (Даринка Бандобранснка.). Читамо пи „Угепси“ донео је поводом те белешке чланак, у коме се, од 18 септембра о. г. ово: „Пре недељу дана као што то јављају, „Гусле“, књижевни часопис започеше приказивања на нашем глумишту, да

НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ У ВАГРЕБУ.