Позориште
пи --
% А врдачно волели, јер смо врло добро и осећали и знали, колико он иначе у збиљи цени ве-
штину и вештаке. Тако ваљада и смем рећи, да је у оно доба на вајмарском двору и вајмарском дворском позоришту стил у начину представљања конверзационих комада достигао етупањ природности, отмености, у кратко савршенетва, како се у Немачкој не може наћи баш често.
Дакле — оно после подне одвезем се у Белведер, да као редитељ спремим све за представу.
Двореки фурир, кога ми је придао у помоћ великохерцешки виши маршал — у очима еамога дворског фурира врло висок положај код двора, који ве међу тим у многим случајевима почиње као дворски лакај — дочека ме врло пријатно и наклоно, и ако је размак његова вивоког положаја у непрестаној околини дворке говпоштине, а можда и своје веће старости и своје дуге службе према мојој очитој младости доста осетно изражавао, задржавајући нопреетано дворски тон, не баш много али толико, да је то било оветно и за онога, Који није ва
свим непосвећен. Ја вам био доста обазрив да
|| је
=>
му својим са свим коректним и пуним респекта, држањем према њему пантомином ставим до знања, да ја као вештак према дворском фуриру у ранг-листи етојим ниже за један мали ступањ —- или ако се хоће мало тачније, за мали стушњић. Он је то и опазио са снисходљивом пријатношћу, и претворио се сав у
љубазност.
Можда га је у првом тренутку шокирало што сам дошао — био је врло топал дан, више лето него пролеће — у врло елегантном,
175
али екров лаком и свакако недворскоме, сивом летњем оделу, док је међу тим он изишао пред мене савршен, а дпабе сртојег, у фраку, ципелама и чарапама. Ја сам пре тога био запитао управитеља дворескога позоришта, у каквој тоалети треба да се одвевем у Белведер. „Тако као што сте“, било је одтовор, „ви нећете видети никога из двора и имаћете посла само са господином двореким фуриром“... Да је нешто „господин дворски фурир“ чуо ОНО с самон
Стајао сам дакле са дворским фуриром у
салону, који је био одређен за представу. Баш
сам добио по својој жељи један мали ћилим, наредио вам, да се донесе свећњак, неколико лаких столица п остале потребе. Баш сам му хтео рећи како ваља наместити остали намештај, када епавим, како кров отворени низ многих соба и валона у наш валон улази један пруски генерал или какав други виши официр. Био је висока раста, равкопчао је нешто мундир, а мач и капу држао је у руди.
Ми бејасмо у живом говору, кад је ушао.
Двореки фурир занеми одмах, поклони се дубоко и повуче се у дно салона.
Ја се поклоним учтиво и останем на свом месту.
— Шта ту радите; —— упита ме генерал.
— Ја овде епремам све што је потребно за двореку комедију, која ће се вечерас играти за високе руске госте, — одговорим врло учтиво, али са свим слободно. Та ја вам већ толико пута имао додира са вишим пруским официрима и био вам у неку руку у чуду, што ве дворски
фурир тако дубоко поклонио. Јоца Савић.
(Свршиће се.)
- ува фу
ПЛИОЉТИЋИ.
СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.
(Српека народна позоришна дружина) завршивши 19. марта 0. г. низ својих представа у Новом Саду, отишла је у Сомбор. О доласку и борављењу наше позоришие дружине у Сомбору читамо у 41. и 52. броју „Браника“ ове извештаје: „Тек што је завршило представе мађарско повориште, које је целу зиму у нас пробавило, дође нам у госте из Новога Сада наше
народно позориште на једно шест недеља дана. И ако би нам милије било, да је позориште к нама у јесен или у зиму дошло: ми ћемо се ипак потрудити, да наше позориште овде не претрпи никакве штете. У љубави према позоришту сви смо ми Сомборци увек еложни били, па ћећо то и сада бити, особито кад видимо да наше позориште у сваком погледу одговара својој културној мисији и да свим силама својима врши
ће а пој
ПЕ
— =>