Покрет
о покрет
зазкности рладина одлука од септембра 1922. године! Ако се тада у земљу морала пуштати америчка мајст : сланина, 8607 високе цене у земљи и због Блеровог зајма, данас сви знамо да од тог зајма нема ништа, а. цене масти и сланини могу се регулисати и нетуштајући туђе артикле у земљу.
Шо се тиче друге тачке, ми се са њом толико слажемо да чак ни разлоге нећемо да наводимо.
Али трећа и четврта тачка морају бар љутнути и најмирнијег читаопа. |
Кад би ови ндустријалци само мало хтели да потледају начин државног финансирања коме је др= жава из невоље прибегла, то јест кад'би и ови индистријални уочила. фажат да. држава живи од посред» них а. не од непосредних пореза, онда би и сами увидели сву неумесност својих захтева које смо излог жиле у трећој и четвртој тачки, Сем тога, мати одраг јивачи свиња извесно неће бити подстакнути на интензивније тајење свиња, ако буду тринуђени да зависе од воље и од потребе наших 17 фабричких предузећа за прераду меса- —
__ Индустрија извесно мора служити првенствено сној земљи у којој она живи, Она интензивним радом има да сузблје навалу стране тнлустрије и док то не успе она не сме ни помашљати на извоз својих артиг кала. Међутим, наши индустријалци да трерапу меса, као-да су вољни радити само за Беч, а у земљу макар и долазила маст и сланина чак па Америке.
Најзад, да употребимо и неку цифру Ако ми тодишње извеземо 300.000 комала свиња, као што у ствари и бива, то ми за њих. добијемо око: 1 миљи“ Јарду динара. Од тога извоза имају користи мали одтајивачи свиња, прекупци, извознити тј наш динајђ, али такође и држава која наплаћује парину- Треба ли за љубав наших 17 фабрика оштетити толике стог тине хилала људи, натерати их да зависе од домаћих фабрика и на тај начин сман ти гајење свиња п, што је такође важно треба ли држава то све да У ЧИНИ за љубав индустријалаша који још траже и то ла се њихови -артикли при извову ослободе плаћања ца= рине“ Дакле: у земљи, где је јако сточарство а: слаба
_ месна. индустрија, треба тушити сточарство за љубав индустрије; у земљи, где је слаба валута и тешко дрг жавно финансирање. треба. држава да. се одрекне једког лоброг дела својих прихода од царина)
Зато и рекосмо да су ови наш индустрија лици конферисали мало, а закључили мноро, исувише,
СПОРТСКИ ПРЕГЛЕД
; 5 ~ КО УБЗАЈБЕЊУ Е
Наш експрвак „Б. С. К.“ вратио је посету загребачком „Грађанском“ и 2. п 3. овог месеца одиграо је у Загребу две утакмице против првака наше Краљевине. Још при утакмици „6. С. К.'—,Грађански“ која је одиграна у Београду, а која се завршила победом „Б. С. К.“ 4:35. приметила се јасна техничка надмоћност „Грађанског“. Зато се од овог гостовања „Б. С. К.“ у Загребу и није могао очекивати бољи резултат. У првом сусрету „Б. С. К:“ је потучен са 6:0, а у
другом са 6:2. Поред овог пораза „Б. С. К.“ је оставио врло
леп утисак на загребачку спортску публику. Нарочито су се свидели смисао „Б. С. К,“ за скупну игру и спортска дисциплина која ћи после шестог гола није попустила Првог дана игри је сметао незгодан терен, који ипак не може да оправда пораз наших играча.
Од Београђана највише се свидео голман Тушко, који је много критичних ситуација решио у своју корист.
____АУСТтРИЈА _ ЈУГОСЛАВИЈА На дан 10. овог месеца одржаће, се у Загребу репрезентативна утакмица-између наше државе и Аустрије. Репре-
зантативни тим Аустрије представља најбољии најопаснији скуп играча који се може уопште видети. Они који су имали прилике да виде игру „Адмире“ која |- успела да туче два најбоља наша клуба „Југославију“ и „Б. С. К'“ моћи ће замислити каква изгледа та аустриска репрезентација кад се каже да ниједан од одличних Адмириних играча није имао част да уђе у државни тим своје државе. Тим који Аустрија шаље у Загреб састављен је овако:
Канхајвер (Бечки С К.)— Бер (Бечки спорт-клуб), Тајфел (Б. С. К) — Нич (Рапид), Брандштетер 'Рапид), Гајер
"(Аматери) — Весели (Рапид), Визер (Аматери), Изда (Флоридс-
дорф), Хорват (Симеринг), Екл (Слован). На супрот њима наш Лоптачки Савез поставио је овај
тим: Врђука — Врбанчић, Дасовић — Родин, Рупец, Курир —
Бабић, Јовановић, Дубравчић, Петковић и Шефер. Као што се види у наш државни там улаве и два играча из 5. С. К. „Југославије“, који су на утакмици са
чехословачком репрезентацијом осигурали себи стална места
на полуткама. Њихово присуство у тиму једна је од довољних гарантија да ће вратар Аустрије имати доста посла.
ОЛИМПИЈАДА У ШАМОНИЈУ
Шамони, варош зимских спортова, која се налази ис “од самог Монблана, постала је данас центар спортиста из целог света и предмет општег интересовања.
Олимпијска такмичења у зимским спортовима отпочела су крајем овог месеца и највеће интересовање владало је код нас за трку на. скијима на прузи од 50 километара, јер су ва њој увели учешћа и три наша репрезентанта: Д-р Пандаковић, Швигељ п Зинаја. -
"Трка је одржана по највећој зими, тако да је пола такмичара морало да се врати са пола пута Од наших људи једини је дошао до циља Зинаја и поред грчева у стомаку. Само он је дошао са вели им задоцнењем.
Најбољи успех постизали су Ногвежани и Швеђани, који су широм света познати као велики мајстори у вимским спортовима. Прв! је стигао на циљ Норвежанин Хавг за 3 часа, 45 минута и 40 секунде; други Шт ондштат, трећи Готлумсблатер и четврти Мардалон — сви Норвежани,
ИСПРАВКА |
У првом броју „Покрета“, у рубрици Спорш, грешком је изашло да је „Југославија“ завршила утакмицу са „Гра= Ђанским“ са 5:1: а треба са5:4. Исто тако погрешно је изашло да је утакмицу против ,„Б. С. К.“ „Адмира“ добила са 4:2, а треба да стоји са 4:3. - Е
СМРТ АЛЕКСЕ ШАНТИЋА
У понедељак, 4. фебруара, сахрањен је у гробљу свог родног места, Мостара, Алекса Шантић. Уморан и болестан, велшки песник је последњу годину дана живео врло повучено у својој кући, одвојен од света, и надајући се оздрављењу; у последње време, његова, се болест погоршала и он није имао снате да устане па кревета. Па неколико дана пред емрт извршена је над њим операција 2 мислило се да ће му поћи на воље; али 2. фебруара ујутру његово мучење је пре» стало и један кратак телеграм из Мостара, објавио је народу који је Шантић толико волео да велики шесник није више међу живима.
Ж
Алекса Шаптић рођен је 1866. године у Мостару. Већ у својој деветнаестој години одштампао је пове гесме у „Голубу“. Доцније је ушао у -све наше значајније часописе: „Босанску Вилу“, „Јавор“, „Зору“, „Звезду“, „С. К: Гласник“, „Дело“ итд. Издао је неколико збирки стихова (1891., 1895., 1901., 1908. и '913. године) и Српска Књижевна Задруга дала је избор « егових пе- · сама у једно|- књизи својих издања. Од позоришних комада оставио је „Хасанагиницу“, „Под маглом“ и „Анђелију“. Доста је преводи» стране песнике. нарочито немачке: најзначајнији је његов превод Хајнеовог „Лирског Интермеца“.