Покрет

— Нисам ја Милан, ја сам Ђорђе Пауновић!

— Јес, Ђорђе! Ђорђе, стара гардо, шта ти ради чељад, је ли ти на дому све здраво и весело» Како ти је Спомена, (или Велика, Ронђа, Ђурђија,

или ма које друго женско сељачко име).... Како је, Бога ти, Спомена са здрављемг — Ама која Споменаг — пита га Ђорђе Па-

уновић.

— Па твоја домаћица,..

— Ама побркао си, Господине, не зове се она Спомена. Вишња, Вишња се звала.. Умрла је пре петнаест година, Бог да је прости, казивао сам ти већ...

— Убиће се моја Ружа кад чује, додаје бестидно политичар па — хоп — у загрљај другоме "бирачу. МИ опет нова објашњења, опет нове забуне, пометње да се човек згади....

Ми ударисмо на ову варалицу и исмевасмо га где год смо стигли. Сељаци се смејаше заједно са нама, али остајаху напредњаци!

Ми онда потражисмо из главног одбора из Београда нове снаге. Дођоше студенти са чупавом, дугом косом, држаше ватрене говоре, упалише Вандеју! Киша лије као из кабла али свега нас недељу дана одваја од гласања а Вандеја гори и ми јуримо као лавови. Част странке у питању, спас отаџбине у питању, реакција на помолу, напредак Србије угрожен, Косово заборављено, уједињење Српства, Русија“ Мајка, нове железнице, пољопривредне школе, наша дична војска... 0 свему смо томе говорили.... Са сеоским ћатама се братимисмо, са цинцарским механџијама се тукосмо, са Циганима се љубисмо; по три пара ципела исцепасмо, обукосмо опанке и народно одело; неки пустише бркове а неки и браду и бркове... Лично се задужисмо и посвађасмо с неким људима, други нас замрзеше, неки од наших чак и батине извукоше, ребра им поломише, али нас ништа не заустављаше... Кијавице су нас хватале и пуштале а реуматизам многима оста за успомену на те изборе... Хтели смо да пошто-пото срушимо противника и да пободемо на све торњеве Вандеје своју слободоумну заставу. Само к врбовачком попу не могасмо прићи. Герга великих паса је вијала око његовог огњишта кроз сав воћњак а сва наша довикивања била су узалудна, нико се из куће не одазиваше А ту је био ђенералштаб непријатељев и одатле су коњаници носили абере на све стране, коњаници са ножем у чарапи и револвером за појасом, намрштени и јашући без седла, ИЕ шубаре испод КА су падале шишке преко чела..

— Узалуд вам сва мука, Бете ми један сеоски кицош. Не да геџа за ваше нове идеје ни бушен стопарац!

=— Ама, по Богу брат да си ми, рекох му ја, зар да пустимо земљу да пропадне... Зар су зато Карађорђе и Милош ослобађали са нашим прадедовима Србију да је ми упропастимо 2 Зар да пустимо да све иде по старом» Да нам шап тамани волове а метиљ овце» Кабулиш ли ти тор

— Кабулим, рече он ђилкошки, па намигнуи накрену шајкачу на другу страну. Него, знаш, побратиме, и ми читамо новине, не пасемо ни ми траву...

- . — Ама. види се одмах да си интелигентан, Велим му ја да му поласкам,

покрет 51

— Па колико се може, побратиме, вели он. Колико се може... и врти брчић а удара се прутићем по бутини од беса и од каћиперства... Него, знаш како је! Све ти је једно. Сви ви причате ново, ново, ново, а ништа се ново не види. Као кад би човек викнуо по селу, с опроштењем, нови кромпири... Сви сте ви политичари исти. Народ због вас страда а ви живите на његовој грбачи... Него, 'ајд збогом друже.

И оде човек смејући » ми се као будали, као неком последњем кајшару.

Беше још свега два дана пред гласање. Поче нека суснежица, неко чудо, нека несрећа. У Вандеји крв и нож. У једном селу напредњаци на мртво избише и избодоше једног нашег апостола, у другом отераше попа, у трећем се нека задруга раздели, па тако редом. У свакоме селу по неки скандал. Те се бруке сутра удвојише, прекосутра утројише и, кад избројаше куглице, — ми једва живи извукосмо главу а напредњачка Вандеја оста неотворена. Јер, на два три дана пред гласање, врбовачки поп Стева изиђе из свога лугаи обиђе само две три општине и поквари нам сав рачун. Ево његовог изборног програма, како су ми га препричали очевидци:

= Браћо моја, не говорим вам ни као поп ни као старац, ни као напредњак ни као свој своме, беседио је он. Има памети и без чите и без мантије, — а ја сам давно свршио богословију, — и без седине и без старости — многи су ту млађи паметнији од мене, — и без политике и напредњаштва има ту међу вама и паметних либерала и радикала, и без кумства и пријатељства — јер не можемо сви бити рођаци и својта. Говорим вам као човек људима а ви, ако хоћете — чујте, а ако нећете на друго уво пустите. Политичка мишљења никад не треба да се намећу и да се људи због њих завађају: А ако вам се мој говор не допада — ја ћу одмах престати, браћо.

— Чујмо, чујмо, викаху сељаци из Вандеје. Волимо ми с тобом да џакамо.

= Био браћо, настави поп, један спахија, неки

стари некудимски спахија, па осудио човека да га

голог обесе везавши га под мишке, па да га пусте кад се покаје и кад се каштига изврши. Висио несретник о дубу а комарци дошли па сисали, сисали — али нису могли све да посишу. Једно, човек се праћакао, друго, био је пун крви... Христос је казао : је био Царев човек а комарци су дошли по радњи његовој. Бог је дао власт народу, народ Цару а Цар спахији. Кажу: народ је извор и утока власти. Није, браћо. Човек може да разговара и са начелником и са владаоцем а „Бога человјеку невозмножно видјети“. Бог је нама Србима зато и дао да сами бирамо посланике, министре и владаоце па како год нам буде — сами смо криви а — Бог је према нама неутралан. Јер кад би Бог постављао земаљске управљаче, они не би били ни насилници ни лопови, него би били анђели који не би живели од лажи и политике већ од чисте правде и истине. ___Алал ти вера, попе! – викнуше неки бирачи. — Тако, тако, оче Стево, додадоше други. - Ти све по правди! Не нагињеш ни на једну ни другу страну. Право српски, средином џаде! _

=— Дакле Бог је, браћо, извор и утока власте 5

Дај Богу Божје а Цару Царево! — Спахија ·