Покрет
покрет
носио- 10,85 дакле само за 0,35'/, више, него оних 10. 1/29/. за којих би држава била вољна да гарантује. Док би се још и могло претпоставити, да би се та тешкоћа око каматне стопе дала пребродити, услов Министра Финансија да се држави даде солидарна гаранција индустријалаца морао се особито онда сматрати за прикривено одбијање државне гаранције, када је и наш предлог одбијен да се помоћу наплате 1%, од зајма. сваког индустријалца, што би износило 60—280 милијона динара, створи једна резерва за гаранцију. МИ лржавама са боље организованом привредом тешко је замислити солидарност неколицине банака, кад су у питању банке разне величине и разног квалитета, а камо ли солидарност индустријских предузећа која имају много мање могућности узајамне контроле, и један много ужи круг заједничких интереса.
Услед нашег посредовања, зајам је дошао најзад 23. о. м. пред Министарски Савет, који је 'настојавао на захтеве Господина Министра Финансија, због чега су преговори са финансијском групом морали коначно да се прекину.
-Како је закључење једног већег зајма за индустрију данас животно питање, то ће Централа настојавати, да нађе једну могућу основу на којој би и даље могла да преговара са капиталистима из иностранства, а како је организација једне индустријске банке, дакле једино могућног облика солидарне гаранције у данашњем времену новчане кризе ствар немогућа то ће се морати наћи један експедијенс за што скорије решење овог питања“. -
У ИНТЕРЕСУ РАЗОРУЖАЊА, _ ЕНГЛЕСКА СОЦИЈАЛИСТИЧКА ВЛАДА ГРАДИ НОВЕ РАТНЕ БРОДОВЕ! |
Нико разумам није мислио, да ће Мак Доналд, непомирљиви противник рата и његови пацифистички другсви, добивши Владу, политику Велике Британије водити према „начелима“ која се оглашавају за света само на социјалистичким зборовима. Морало се, обрнуто, предвиђати, да ће та „начела“ бити дотерана према стварним потребама Британске Империје. То се и догодило, -— пре и у знатнијој мери него што се очекивало.
Нашавши се пред питањем: да. ли да продужи програм обнове ратне флоте, који је изводила бивша, консервативна Влада, Мак Доналд се без колебања решио да настави рад својих претходника и партијских противника. Дакле, први чин социјалистичке Владе у енглаској морнарици биће: грађење пет нових лаких крстарица, два торпиљера, неколико сумарена и т. д. Такав рад тешко је довести у хармонију са еванђељем пацифизма и са кампањом коју су деценијама водили против оружања, против „бацања милиона у непродуктивне сврхе“, ови исти људи који данас мирне душе кажу, да је конструкција ратних бродова прека потреба. Идејно се,у овом случају, социјалистичка Влада нашла у заједници са својим антиподом, са Консервативном странком, па је у Парламенту и свој програм спровела само уз помоћ консервативаца, а против опозиције либерала! ои Али још је куриознији начин, којим је шеф Владе правдао свој и своје партије став у овој ствари. Он је просто понављао аргументе које су,
у таквим приликама, годинама имале спремне све Владе овог света. Тврдио је. да би незапосленост радника у Енглеској била још већа, кад би се одустало од грађења ратне флоте. Али то се толико пута чуло некада и од кнеза Билова, и. од Тирпица! Само, у то време, ови аргументи нису били довољно уверљиви и за социјалисте. Данас, као што се види, јесу, — бар за енллеске социјалисте!
Но, мора се признати, да је Мак Доналд у у своју аргументацију унео и нешто сасвим оригинално и ново. Пре рата, у доба утакмице између британске и немачке флоте, сваки нови дреднот, и са једне и са друге стране, приказиван је као фатална нужност а, у исто време, и као нека нова гарантија мира. Оружапог мира, разуме се, јер пре Вилзона Европа друкчији није ни замишљала. Данас, међутим, шеф енглеске Владе ратној флоти даје много даље, морало би се заправо рећи: узвишеније, циљеве. Њему није довољно, да енглеске покретне тврђаве, које су данас без такмаца на свима океанима, гарантују безбедност Британске империје. Сем те, енглески дредноти имају и другу дужност.
"Пројекти британске Владе о општем разоружању —
рекао је Мак Доналд — биће много пре примљени, ако Енглеска буде имала јаку флоту. него ако ра стури своју флоту! И према томе, градећи нове ратне бродове, енглеска социјалистичка Влада ради — на разоружању!... На разоружању држава које би могле бити сметња енглеској политици. Излази, дакле, да социјалистичка Влада енглеску хегемонију на мору мисли спровести до крајних консеквенција. Нико, ипак, на Континенту није предвиђао, да ће то бити прва видна последица победе социјализма у Енглеској! 1
1
БЕН
КЊИЖЕВНОСТ ЖИВОТ И РАД ВУКА СТЕФ. КАРАЏИЋА
(26 окт. 1787 — 26 јан, 1864)
написао Љуб. Стојановић. 194, Штампарија графичког 'вавода „Макарије“. А. Д. Београд—Земун._ ХХП и 783 у 48.
У историји нашег народног препорода од пре сто година, Вук Ст. Караџић има врло угледно место, јер се наш духовни живот, кроз дуги низ година, кретао око ове јаке и борбене личности.
· Без монографије о њему, тешко је разумети и наше
прилике од пре сто година, тешко нам је разумети и себе саме, пошто смо и ми одраслиу атмосфери коју су створили Вук и Вуковци. Разуме се, овој монографији треба да се придруже и друге: критички писана монографија о Карађорђу и његову времену, онака какву имамо у три књиге Дра Мих. Гавриловића о Милошу Обреновићу, — па монографија о Стратимировићу, Светозару Милетићу.....
Г. Јуб. Стојановић“је био у прилици да прикупи највише материјала о Вуку. У Краљ. Српској Академији, он је имао при руци и писма која нису унесена у седам томова Вукове Прећиске, а која ће, обећава нам се, ући у осми, девети и десети том. Тако исто, онде као да је прикупљена грађа и за ТУ.
"књигу Вукових Скубљених Грамашичких и Поле-
мичких Списа о којој писац ове књиге на више места говори да ће ускоро бити објављена, а већ
"и јесте крајње: време да се наставе пре скоро три-
десет година прекинуте серије- Вукових Историјских, Етнографских и Граматичких Списа. Имао је