Покрет

покрет 29

Као покрајински чланови Редакционог Одбора били су изабрани: Др. Гаврила за Војводину; Ј. Ленарчић, инжињер за Словеначку; Алфонс Хрибар за Далмацију; Др Јосиповић, проф. Пољопривред. Факултета из Београда за Србију; Јов. Петровић, народни посланик за Босну и Ђ. Муачевић, поседник из Осека за Орем и Славонију.

Редакциони Одбор је одржао две седнице: једну седницу референата 10. и 1. фебруара у Бео"граду, и једну седницу пленума 26. и 27. фебруара у Загребу на којима је дефинитивно редиговао предња начела Аграрне Реформе чиме је Аграрна Анкета завршена.

Назела Аграрне Реформе

Аграрна Реформа треба да удовољи национално-социјалним и привредно-економским захтевима. Водећи рачуна о историјском развоју аграрног проблема, о социјалној правди, социјалном миру као и досадањем распореду земљишног власништва, Редакциони Одбор стоји на том гледишту, да ваља испунити задано обећање са највишег места тиме, што ће се добровољцима (ратницима и њиховим породицама), социјално слабим из редова земљорадника, држављанима Краљевине Срба, Хрвата и (Словенаца, помоћи да дођу до довољне имовиче за самосталну егзистенцију и за независни привредни напредак.

При томе ваља водити рачуна о овим основни принципима:

,

Код решавања аграрног проблема национални интереси су од првенствене важности. Тековине

модерног демократизма могу се трајно осигурати само тако, да се земља, производ свеукупне економске, политичке и културне снаге народа да у власништво народу.

_ Да буду национални интереси трајно обезбеђени, треба да се код колонизације националних елемената уз одмеру довољне површине за сигурни материјални напредак и слободно осигурање осталих потребних средстава производње поклони главна пажња томе, да се за колонизацију у овом погледу одабирају такви земљорадници, који по својим личним и привредним особинама дају довољно јемства, да ће с успехом издржати привредну утакмицу која им у њихов ј новој средини предстоји. Колонизацију у овом погледу спроводи држава.

П, У погледу наше данашње социјалне структуре

да се запазити да је због наслеђеног пређашњег поретка и због поратних неуравнотежених односа стицање и одржавање имовине условило у појачаној мери социјалну неправду, нарочито тиме, што је у знатнијој мери отежан напредак лично мањима, те је у интересу социјалне правде, у интересу друштвене солидарности и равнотеже потребно отворити врата могућности да напредују ваљани.

Ш.

Површина земље је ограничена и не да се повећати. Из тога следује да опсег власности над земљом мора такође бити ограничен, што је предвиђено и Државним Уставом Међутим ограничење у овом погледу може у интересу целокупности бити једино онда исправно, ако се њиме обухвата само прира-

ПРИЛЕП

ЦРКВА СВ. ДИМИТРИЈА