Покрет

88 | покрет

председника Бриана са речима: „Могу ли пружити руку пријатељу крвника Јермена»“ То је био прекор француској политици која је, не водећи рачуна о моралу и о обвезама Савезника према Јерменима, склопила споразум са Кемаловом Турском. Јер, у то време, Енглеска је имала моралну, то јест Француској опречну политику на Истоку. По диктату тога морала, Грци су морали гинути у Анатолији. А кад је, под јесен 1922. дошао њихов слом Лојд Џорџ је, опет у интересу неких високих начела, тражио да ми и Румуни одменимо Грке!

Али са радикалном променом на Истоку изменили су се и погледи у Лондону. Колико су се изменили, то се најбоље види из говора лорда Керзона у Кући Лордова. Као што се зна, овај племенити лорд био је, до доласка Мак Доналдове Владе, министар спољних послова. Он је омогућио, финансирао и одржавао грчку експедицију у „Јонији“. Уздајући се у његова обећања, и подлежући његовим сугестијама, покојни краљ Константин и његови министри су упорно остајали код својих авантуристичких планова, који су најзад краља отерали са престола, а министре стали живота. А сад тај исти лорд Керзон мирне душе каже, да је „велика грешка учињена што су Грци били послани у Смирну“. О грчкој трагедији, наравно, ни речи! О Јерменима још мање. Турци, разуме се, нису више „крвници Јермена“, него један слободан народ који жели да препороди своју земљу и коме лорд Керзон обећава подршку Енглеске у том племенитом стремњењу. И да би још јасније испољио своје садашње туркофилство, лорд Керзон позива Кемалов Султанат да уђе у Лигу Народа...

Тај нови став изискују нове потребе британске

империје на Истоку, а оне одређују и морална начела британској политици. Тако је било за Владе Лојда Џорџа, тако мора бити и за Владе Мак Доналда.

КРИЗА ВЛАДЕ ИЛИ КРИЗА ОПОЗИЦИОНОГ БЛОКА» =

Све би то било само смешно: и Влада која стрепи од могућности, да некоји изабрани народни посланици не седну у Загребу у воз и допутују у Београд. И опозициони блок који је, јоши у моменту кад ово пишемо, и поред толиких преговора и утврђеног споразума, у неизвесности, да ли га главна трупа у одсудном часу неће изневерити. И Радићево Хрватско Народно Заступство, које би, у исто време, хтело и да уђе у Скупштину и обори Владу, и да не компромитује фикцију о себи као сувереном представништву засебног и независног хрватског народа и хрватске државе. И тај Радић који као избеглица живи у Бечу, док га парламентарне прилике истичу као будућег шефа Владе-у држави коју он не признаје. | -

Смешан је и читав рад око подизања блока, као и контра-акција, којој је циљ да. блок онемогући. Јер шта је задаћа тога блока» Да обори садашњу Владу. Добро, а онда» Онда... није јасно, какве ће етапе следоватн док се не дође циљу. А циљ је, по једном објашњењу главног органа "Демократске странке, дакле аутора идеје о блоку и њеног најактивнијег пропагатора, врло лако уочљив: „у једној реченици он се своди на постављање нормалног стања у земљи“. Одатле све друго излази

лако и просто: „Редовно стање у земљи, тврди даље поменути демократски лист, смањиће знатан број заблуда и предрасуда и на једној и на другој страни. Заједнички рад на постављању редовног стања у земљи показаће једнима и другима стварне тешкоће проблема, то јест оне које су у природи ствари и које данас не долазе само од текста Устава и писаних закона исто као што сутра не би биле скинуте с дневног реда само новим редакцијама овог или оног његовог члана. — Линије појединих нацрта о уређењу земље приближиће се саме собом. — Њих ће затим приближити сама заједница рада... Пре свега, она ће довести до солидарности и поверења — два осећаја без којих се наша тешка унутрашња болест не може ни почети лечити“.

Дакле, треба поставити „редовно стање у земљи:“ у том су, вероватно, сложне све странке блока. Али чини се да нису једнодушне у питању: каква треба да буде и шта треба да значи та нормалност Још пре него што је почела она „заједница рада“, која, према надама цитираног демократског листа, треба да донесе онако благословене резултате, Радићево Хрватско Народно Заступство је изишло пред јавност са два протеста, у којима, уз осуду садашњег стања, тражи: решење „македонског питања“ у смислу софијских захтева, и решење „црногорског питања“ према жељама “| Пламенци и његова лепог друштва. Несумњиво је, да ће радићевци и у блоку вући ка шаквој нормалности! Уопште је комична и замисао: постављати редовно стање у земљи уз помоћ Радића, који налази да је све што се догодило од слома Аустрије до данас — абнормално. И који решење наших унутрашњих проблема очекује од интервенције Мак

Доналда и бољшевичких диктатора.

Све би то било само смешно, кад човек не би знао, како су страховито озбиљне ствари у питању!

РЕЗУЛТАТ АГРАРНЕ АНКЕТЕ

Аграрна Анкета, организована у секције: пољопривредну, социјалну, правну, трговинско-индустриску, финансиску и шумарску, одржана 23., 24. и 25. јануара у Београду, коју је приредила „Њива“ Удружење Пољопривредника, решила је при за. кључку својих седница да из резолуција донетих по појединим секцијама један Редакциони Одбор дегажира генералне принципе на којима би Аграрну Реформу ваљало поставити.

У тај Редакциони Одбор изабрани су били 25. јануара:

Из секције пољопривредне: Др. Ст. Јурић, професор Привред. Факултета у Загребу и Васа Муачевић, привредник из Осека.. Из Правне Секције: Др. Ј. Суботић, шеф Аграрне Дирекције м Др Клајн, адвокат из Осека. Из Финансијске: ДР. Улмански, проф. Пољопр. Факултета у Загребу и Др. Ћефута, директор Инд, Банке -у Загребу. Из Социјалне : Радиша Јовановић, адвокат из Београда и Мих. Петровић, инспектор Мин. Соц. Политике. Из Трговинско-Индустријске: Др. ћурчин, генерал. секретар Инд. Коморе из Београда и Б. Лађевић, индустријалац из Загреба. Из Шумарске: Др. Лукман, адв. из ЈЉубљане и Др. Јосип Селак, дирек-

"тор Шумар. Оделења Хрв. Ескомптне Банке.