Покрет

покрет 153

Мој отац, забринут за мене, гледао ме је дуго и суморно и миловао ме је, али сам ја ћутао и дрхтао. Страшила су једнако вребала на мене из заседе. МИ у пуни дан су се скривала за орманом, под столом, за столицом на којој сам седео. Дођоше људи и раскужише нашу кућу после њене

смрти, али су авети и сада испуњавали све мрачне кутеве. Ја сам бивао све немирнији и све бојажљивији,

Мислио сам да је добра Роза морала умрети за то, што ми се није хтела осветити. — —

Гвидо Тартаља

ВРЛА Ае ДРАВА ЛЕ

Нема их, пресахнуше и несташе као нека преисторијска мора и језера! А с њима као да исчезну и сасуши се и један део наше прошлости!

Јер до јуче та је прошлост била тако жива и непосредно блиска да се видело како је наш живот, скоро

опипљиво, само просто продужење њено. Од „Пара

Честитога“ до Куманова, све наше генерације везивао

је и зближавао један исти осећај: осећај порабаћеноси

османлијском освајачу. Још има живих људи, који

су слушали рику турских топова са београдског“

града и нису тако ретки живи сведоци катастрофе на Ђунису, кад је Србију и Београд спасао од турске инвазије само ултиматум Цара Ослободитеља. Босна је била, формално, Султанова све до 1908., а Стара Србија прво што је од „Хуријета“ видела била је — посета Махмуда У. на Косову... Кроз векове, дакле, над нашим животом лебдело је, као Усуд, господство Падишаха у Стамболу, и болни крик Марков:

Ој, давори, ти Косово ргвно,

Шта си данас дочекало тужно,

После нашег Цара Честитога,

Да Арапи сад по теби суде! био је крик свих нас живих, сове и с оне стране Копаоника.

А сада тих „Арапа“ и оних с којима су били дошли, нема више. Нема више ни Падишаха, ни у Стамболу, ни у Бруси, ни у Ангори: његови потомци ено шетају по Швајцарској, где служе једино за забаву новинарским репортерима и фотографима. А Турска је скресана на Малу Азију и на Источну Тракију, где јој је случај и неурачунљива мегаломанија Грка омогућила да се одржи. И то није више она некадашња Турска, — мач Ислама, нада и уздање читавог муслиманског света од Гангеса до Атласа и од Нигера до Кавказа! Не, то је некаква“ „лаицизована“, ирелигиозна република од шест кли осам милијона становника, која хита да се „европе-

изује“, то јест да постане нешто слично каквој јужноамеричкој држави. Можда ће јој и поћи 'за руком да то постигне, ако јој опште прилике буду овако повољне као што су биле за ових неколико последњих година. Но то није много вероватно! Јер и сувише су важне тачке које Турци држе а, сем тога, Анатолија је тако богата и петролејским изворима, и угљеном и сваким рудним благом! То су, као што се зна, за европске освајаче довољни, управо неодољиви мотиви, да се независност Турске сведе у разумне границе. Што се то већ до сада није збило, и што је подела „интересних сфера“ Великих Сила у Малој Азији остала само у пројекту, - – томе је узрок, с једне стране, слом Русије, а с друге, изнуреност осталих европских држава, која их моментано чини неспособнима за нова колонијална освајања, док још нису довеле у нормално

стање експлоатисање оних земаља што су их ратом

добиле. А добиле су све: Енглеска, Месопотанију и Арабију и Трансјординију и Палестину; Француска, Сирију; Италија, Либију (ову своју колонију она тек сада у истини осваја). Дакле, за једно време, ангорска Скупштина (то је неко турско издање француског револуционарног Конвента) моћбиће смишљати реформе и фабриковати законе, и сви школовани Турци — а они су данас искључиви господари ситуације — имаће прилике, да сву своју недоученост и своју азијско-европску конфузност, без икакве сметње, унесу у акцију за препород турског народа и турске државе. Али лако је могућно да ова слобода акције неће дуго трајати! Европски империјализам брзо сварује прогутана колонијална царства, па можда није далеко доба кад ће се; вечно гладан, опет окренути независној турској републици. Може се, према томе, догодити, да Велике Силе раскасапе Турску још пре него што је њени реформатори сами упропасте.

Но, ако судбина буде хтела друкчије, ако експанзивност Езропе буде парализована још за дужи један период, тако да Кемалова република

БОРИСЛАВ БОГДАНОВИЋ Студија главе

у истини остане независна и да ту своју независност искористи онако како данашњи њени диктатори сневају и обећавају да ће: да привуче страни капитал, да изгради железнице и луке, експлоатише

рудокопе, усаврши земљорадњу, подигне индустрију, исуши мочваре и регулише реке, пошуми голети и