Покрет

покрет 155

ске представнике привредеде обраћа се слаба пажња. И то је један разлог стагнације нашег привредног „живота која има реперкусије и на унутрашњу и на спољашњу ситуацију наше Краљевине.

Каљзоп Ф' ебте општинских такса су услуге које општина чини својим грађанима, Међутим огромна повећања која општина тражи овим пројектом нису никако у сразмери са услугама које чини.

Београд се тешко подиже. Новчана криза зауставила је поратни пораст у грађевинама и велики је број грађевина које већ више од године дана стоје започете. Овим пројектом општина повишава грађевинске таксе на толику меру да ће се нове грађевине тешко дизати.

Тако на пр. Тар. Бр. 349 за издавање тапије поред повећања од 15 на 200 динара предвиђа код вишеспратних зграда и 3 динара од т“, Кад се има на уму да се данас зидају готово искључиво вишеспратне зграде, онда је јасно да ће ово повећање погодити све кућевласнике.

У опште узев цео систем такса је измењен; онде где је такса била свега 20—50 дин. нови пројекат уводи процентну таксу од вредности имања, тако да су разлике огромне и прелази груби.

Тар. Бр. 387 пење таксу за тражење одобрења подизања привремене грађевине од 50.— дин. на 3" од предрачунске вредности уписане на пројекту. Тар. Бр. 390 од 20 дин. пење таксу за одобрење измена и допуна одобреног плана за кана: лизацију на 2'/,0/, од предрачунске суме а Тар. Бр. 891 за одобрење новог упоредног плана за каналисање имања од 30 дин. на 5%) од предрачунске суме.

Вредност данашњих зграда је велика и збир наведених и осталих општинских грађевинских и канализационих такса ових представљао би остварење једног великог пореза на капитал.

Кад се зна да овакви намети увек падају на потрошача и да је у Београду акутна криза станова, онда се не могу одобрити оволика повећања која би само пооштрила станбену кризу и спречила дизање нових зграда. Онај пак који се још буде решио да зида и са оваквим оптерећењима, тражиће такве кирије које ће мало ко моћи да плати. На тај начин се иде само ка стварању нових Јатаган Мела или ка расељавању Београда.

Таксарник нарочито оптерећује акционарска предузећа. Тар. Бр. 404 предвиђа годишњу таксу за истицање и држање фирме код акционарских предузећа од 1'500—50:000 — дин. Ако је фирма још написана и на коме страном језику, онда се за сваки напис плаћа засебна такса!

Предузећа су већ једном платила Држави таксу за протоколисање и држање фирме. Какву услугу чини општина што она држе фирму пред својом зградом за: коју већ плаћају све државне и општинске прирезе и таксе» У сваком случају ову би таксу требало у многоме смањити.

Но такса која је најнеправичнија је она из Тар. Бр. 410. То већ и није такса него чист порез. Њоме општина хоће да наплати од чисте добити сваког акционарског предузећа 2'6 ако добит не прелази 50.000 дин. А ако добит прелази ту суму, 490.

Противу ове тексе коју је Г. М. Ф. одобрио на основу чл. 24. Закона о Државној Трошарини Таксама и Пристојбама од 27. јуна 1921. год. по-

стоје жалбе акционарских предузећа код Државног Савета и овај је већ нашао у једном случају да ово решење није основано на закону.

Познато је да се наша индустрија налази у акутној кризи. Производња је сведена на минимум, многа се предузећа налазе пред затварањем. Свему је томе узрок новчана криза којој се до данас није нашло лека. Истина је да су акционарска предузећа јача од инокосних али она баш у овој кризи врше еминентно важну функцију прибирајући капитале и стварајући могућност за производњу. У нашој земљи, тако оскудној у капиталу требало би фаворизирати користан рад акционарских предузећа а не ометати га. Е

Самосталним капиталом се индустрија не може код нас подићи а она је већ и сувише оптерећена државним таксама, међу којима нарочито великим за парне котлове и 29 таксом на Трговачке закључке који су у индустриским предузећима тако чести. Закон о таксама увео је и једну нову таксу на акционарска предузећа коју Србија није познавала до њега — допунску таксу из Тар. Бр. 12. напомена 12. Ми се налазимо пред новом пореском реформом која ће, то је сигурно, нарочито отптеретити акционарска предузећа, с тога држимо да не би требало дозволити Општини да прејудицира нови Закон о порези, уводећи један чист порез на терет државних дажбина.

Пракса је показала да Општина која претера са наметима губи сама јер предузећа избегавају да

БОРА СТЕФАНОВИЋ

Сеоска кућа

се оснивају у њеном реону већ се насељавају изван њега. У овом случају општина је престоница и она треба да буде центар око кога гравитира привредни живот целе Краљевине. Увођење овога таксарника не би ишло на то него пре на удаљивање продуктивних предузећа, погоршање станбене кризе и повећање скупоће у Београду до максимума. Надати се да ће Господин Министар Финансија, у интересу развитка престонице, пре одобрења подврћи овај пројекат ревизији и утицати да се многе таксе сведу на подношљиве суме.

У томе смислу Индустријска Комора и Удружење Банака су већ поднеле представке Министарству Финансија.

Др. Стева 6. Поповић