Покрет

208

покрет

резултат међународног промета добара, онда је сасвим јасно, да трговинска политика треба да буде тако вођена како би се могла имати што већа ра-

злика у упоредним трошковима. Горња констатација_

намеће ново питање: како треба подесити свој трговинско политички режим, да би разлика упоредних трошкова дала максимум онога што може да се добије из међународне размене добара Трговинска политика може да буде аутономча — када држава има пред собом само своје интересе — и уговорна где државе, не предпостављајући своје интересе, користе и трећим државама на тај начин, што ублажују своју аутономију. Режим уговорне трговинске политике је несумњиво бољи, у колико се њиме омогућује шира несметана привредна сарадња између држава, па самим тим и већа могућност за већом добити из ње. Трговински уговори као оруђе уговорне трговинске политике имају ту задаћу, или значај, да онемогућују аутономни трговински режим. Економски значај трговикских уговора зависи даље од њихове садржине, боље рећи од њихове врсте: да ли су они тарифни уговори или само конвенције. Тарифни уговори третирају се као уговори најширега обима и највећега значаја. Имају два дела: општи, који садржи основне прописе, према којима се регулише узајамни трговински промет, и тарифни део, који представља једгн низ везаних ставова и обавезу да се они неће увећавати. Ако се аналише општи део тарифног уговора види се да се у њему налазе следеће две, односно три одредбе. Прва одредба, термински названа одредба о слободи међусобне трговине, регулише прво: кретање робе из једне државе у другу, проглашујући у принципу слободу трговине и друго, што се из овога изводи: узајамно право закључења трговинских послова на обема територијама. Друга одредба регулише правни положај странаца, термин о етаблисману странаца, и садржи следеће: однос према државним властима и право отварања трговачких радњи и стицања покретне и непокретне својине. Као трећа- одредба општега дела бележи се: клаузула највећег повлашћења, према томе да ли је тарифни уговор са највећим повлашћењем или диференцијални. Као што се правилно наводи да највеће повлашћење не треба уносити у појам садржине тарифног уговора,“ исто тако мислимо да њега не треба бележити ни као трећу одредбу општег дела, самим тим што ње може бити или не. Други, тарифни део, да поновимо, са: држи већи или мањи број везаних царинских ставова и то обично увозних. Ако се пође од утврђене поставке да трговински уговори имају у толико већи значај у колико имају већу садржину, тарифни уговори, као уговори највеће садржине, несумњиво су и уговори од највећег економског значаја. Трговински уговори имају за циљ да својим производима обезбеде сигурну и несметану прођу. Тарифни уговор има највише услова да омогући ово, утврђујући један максимум, који се не мож= прећи, а који условљава везивање царинских ставова. Ма колико савршен, тарифни уговор се не може закључивати у два случаја: када су економске прилике несређене, јер треба знати да он потпуно ограничава царинску аутокомију, која је тада преко потребна и затим, није немогућ али је некористан, када су у пи# Пг,. М. Тодоровић; Теорија Међународне Трговане и Трговинске Политике, :

тању две државе са врло незнатним прометом добара. У погледу извозних царина, тарифни уговор не предвиђа ништа, оставља се клаузули највећег повлашћења, која онемогућује да се роба намењена извозу, извозном царином, другојаче третира, према томе да ли она иде у једну или другу државу. Трговински уговори без тарифног дела, или

конвенције, јесу уговори са много мањом садржином

и у исти мах од много мањег скономског значаја.

Погодно су средство, да би ипак постојали уговорни

трговински односи, онда када су економске прилике потпуно несређене, када се ништа ни у најближој економској будућности не може да назре и када се мора да приђе режиму аутономне трговинске 10: литике. А Аутономна трговинска политика била је ди-| скредитована онога дана када се увидело да она“ може врло добро да служи када је у питању 3а-

"штита своје производње, али да је апсолутно немо-_

гуће када је у питању пласирање својих продуката ,„ на иностране пијаце. Зато се она напушта и приступа / се уговорној трговинској политици. Трговински уговори, представљајући постигнуту сагласност инте-

реса двају држава, били су различити у толико у

колико су се деференцирали узајамни интереси_ трећих држава, што доводи до диференцијалног по. ступка за једну исту врсту робе, а према њеном

пореклу. Диференцијални уговори нису могли дуго_ да се одрже пошто су доводили до ове могућно-

сти. Један уступак, који је добивен уз тешку жртву _ у погледу третирања извесне робе на одређеној пијаци, може једнога дана да изгуби сваки значај _ ако уговорна страна једној трећој држави да за исту робу веће преимућство. Када се зна да конкурентна моћ једне државе не зависи само од тога

-под којим је условима пуштена кека роба, већ и од

тога како се третира иста роба трећих држава, онда је јасно да се стајало пред делом: или примити клаузулу највећег повлашћења, која ће да онемогући диференцијални поступак, или усвојити у сваком овом случају право на отказ уговора.

Клаузула највећег повлашћења усвојена је као боља и погоднија мера „за изједначење конкурентних услова на светској пијаци““, У прво време она је имала врло узак обим само за неке државе и само за одређене артикле. Данас њено је дејство проширено за све уступке, све артикле и све државе тако, да се она распростире на све оно „што се односи на трговину уопште“, изузев за дате олакшице у пограничном промету и када је у питању уговор о царинској унији. ~

Као једно незнатно одступање од „безусловног“ највећег повлашћења, постоји „условно“ повлашћење»», које се даје само онда ако се добију нарочите повластице које ће надокнадити за тај уступак поднесену жртву.

У предратним трговинским уговорима принцип слободне трговине преставља обострану обавезу уговорних страна да се међусобни промет добара неће забрањивати. Чл. !. наших трговинских уговора је предвиђао обично ову одредбу: Уговорне стране се

# Д-р М. Тодоровић: Међународна Трговина и Трговинска Политика. +# Или реципрочно највеће повлашћење, које се практикује у Америци,