Покрет
покрет 509
обавезују да никаквим забранама увоза, извоза или провоза неће спречавати трговачки промет између својих области. Изузетци од горњих правила дозвољени су само у овим случајевима: !. за предмете државног монопола; 2. с обзиром на војне потребе; 3. на јавну безбедност и најзад из разлога санитарне или ветеринарне полиције.
У нашим послератним уговорима принцип слободе трговачког промета наново је прокламован, само слобода трговине је знатно ограничена пра: вом уговорних страна да се, на случај потребе, извоз или увоз извесних гртикала може забранити. Овако измењене одредбе гласе:
Чл. 1. — Уговорене стране неће спречавати узајамни тр-
говински промет никаквим забранама увоза, извоза и про-
воза. Изузетак може бити у овим случајевима а) с обзиром на јавну безбедност; 6) на здравствену полицију; в) на
војне потребе иг) ради извођења унутрашњег законодавства.= „Чл. 6. Задржавајући пуну слободу изграђивања своје царинске тарифе стране уговорнице задржавају право да докле год трају изванредне прилике изазване привредним последицама рата — могу, независно од одредаба предвибених у чл. 1]. уговора, забрањивати и ограничавати увоз
и извоз робе у своме узајамном трговинском промету,
стварајући се при том у начелу да раде на ублаживању
таквих ограничења“.=“
Довољно је само поставити ове две одредбе па увидети колико је одступање велико у питању слободне трговине у поратним трговинским уговорима, према уговорима пре рата. У предратним уговорима није постојало разлога да се у тексту уговору предвиди једна оваква резерва. После рата прилике су сасвим ненормалне; потребно је сачувати своју аутономију, а то је довољно да се може, када буду разлози то диктирали, декретовати 34брана извоза или увоза. Не улазећи да анализирамо до детаља шта је све диктовало странама уговорницама да себи сачувају ово право и да ли је оно било оправдано, забележићемо само то: како се ово до сада искоришћавало и шта се будућности можемо надати, у погледу слободне трговине. Пре две године, у току 1920. и 1921., право забране је код нас врло често искоришћавано, доцније оно је било све ређе тако да је прошла већ пуна лодина дана и више како ми од њега нисмо правили употребе. Наши сауговорачи били су много мање штедљиви, када је било у питању примена ове мере, а поглавито забрана увоза. У последње време, право забране је нешто више ограничено и то на два начина: путем слободних листа и везаних рокова, У првоме случају предвиђен је извесан број артикала на који уопште не могу да имају икаквог утицаја забране, које буду предузимале једна од уговорних држава“““. У другоме случају декрет о забрани увоза или извоза не може да буде примењен док не прође извесан рок — предвиђало се обично 6 или 12 месеци. После ових одступања у пракси, а и самих текстуелних ограничења Није ни мало смело рећи да је питање слободне трговине решено, или бар да ће ускоро биће решено, онако како то предвиђају предратни трговински уговори. Принцил сло-
# Трговински уговор с Немачком 1922. г.
## 'Грговински уговор са Немачком 1922. г.
### Чл. 20. „на случај да се у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца досадашња слобода увоза подвргне забранама и ограничењима ова забрана и ограничење неће важити за роду име-
новану у листи г. и то; а) за три месеца. —' Уговор са Немачком 1922,
бодне трговине мора да буде наново утврђен и санкционисан, како би се једном ушло у нормалан живот и онемогућила неизвесност, која је толико ометала правилну међународну размену добара; јер на шта ће нам једно право чије је дејство штетно и које се данас не употребљава у пркос томе што постоји.
т
Клаузула највећег повлашћења имала је своју
пуну примену у модерним типу предратних трговинских уговора. Довољно је само подсетити на последњу формулу, о садржини највећег повлашћења да се она распростире „на све оно што се односи на трговину“ па да се види да је њен домашај био апсолутан, изузев на царинску унију и на погранични промет. Послератни трговински уговори, исто тако садрже клаузулу највећег повлашћења, само њен је домашај знатно ужег обима. Упоређујући највеће повлашћење у предратним и највеће повлашћење у послератним уговорима могле би да се учине ове опаске: највише повлашћење примењује се само на изричзо предвиђене, а не као до сада, на све тр: говинске односе. Чл. 3. предвиђа“: „Уговорне стране примењиваће у својим узајамним трговинским односима начело највишег повлашћења у овим случајевима: 1. када су и питању забране, ограничења и уопште регулисање увоза и извоза робе; 2. када Суду питању увозне и извозне царине; 3. када је у питању поступање с пословнам лицима, 4. када је у питању допу=
штање пловидбе-и 5. када је у питању прибављање и посед покретне имовине“.
У питању изузимања домашаја највећег повлашћења у погледу царинске уније и пограничног промета, како је то некада било у предратним угово-
рима, у новим уговорима оно је шире, тако да уместо два, ми сад имамо четири односа искључена од највећег повлашћења. Чл. 4.““ истог уговора предвиђа:
„Изузимају се од начела највећег повлашћенања, чл. 3. овог уговора: 1. повластице ради олакшања пограничног промета; 2. повластице из уговора о царинској унији; 8. појединачно одступање од забрана увоза и извоза; 4. дозволе дате некој трећој држави на основу уговора о контигентирању“. Диференцирање у првом случају није ништа нарочито интересантно, али је значајно у толико у колико је она неодређена формула, о примени највећег повлашћења: „на све оно што се односи на
трговину“ замењена једном бољом, која би могла
< овако да се конструише: Клаузула највећег повла-
шћења примењује се на трговинске односе, у колико су они предвиђени трговинским уговором. Добра страна оваквог, да назовемо, прецизираног највећег повлашћења је несумњиво у томе, што су онемо-
гућене све евентуалности у погледу спорова који
би могли да наступе у вези са њеном применом.
Одступење највећег повлашћења у поратним трговинским уговорима пре рата, у погледу изузимања извесних повластица, је несумњиво врло карактеристично. „Безусловно“ највеће повлашћење које је је било владајуће у свима трговинским уговорима, престављало је обавезу да бе се свака повластица или привилегија дата једном од сауговорача самим тим признатим другим државама са којима држава која даје ову бенефицију стоји у уговорном односу. Поратни трговински уговори
# Трговински Уговор са Немачком 1922. + 'Трговински уговор са Немачком 1922.