Покрет

950 · покрет

на добре особине којима располаже и упућује га на гледа да оде у Париз. Овај додир и познанство са правац кога би требао да се држи. сугестивним критичарем имали су пресудног значаја за спиритуалистичку оријентацију Б. Петровића, Бечки и минхенски академизам, стварајући у сликарству школе, убијао је индивидуализам. Међутим самосталност схватања и слободно изражавање, који су се показивали још за време рада нашег уметника у Загребачкој Академији, гурали су га свом снагом да пође путем, који му је указао покојни Матош. Тако је и било.

Под јесен 1911 године ми видимо Б. Петровића, где са младићским трепетом у души, бојажљиво промиче широким булеварима Париза, посматрајући са узбуђењем оно бесконачно кретање и онај чудан

живот што тече без прекида, у овој најлепшој творевини људскога духа,

Због обилности уметничких дела, богатства најразличитијих струја и слободе морала, који није искључив и допушта независно духовно формирање, и из још толико других разлога, Париз има, нарочито за уметнике, неку чудну снагу привлачности и од великог је утицаја. Тамо се дух теше, углачава и лакше прониче у суптилност линија, ако је човек скулптор, у хармонију боја, ако је сликар, у музику ритма, ако је писац. Париз не инспирише уметнике искључиво Лувром и Версајом, или другим својим галералеријама и музејима. Ту они могу само да уче „историју, да дођу у додир с прошлошћу. Она хука од промета, оно море боја што се гиба у најдив_нијим линијама, живот пун и једар што тече весело и хучно као планински потоци, ето мотива који надахњују уметничке духове, ето тајне, којом вечито „млади Париз загрева, очарава и даје замаха уметницима целог света. Природно је да је он морао учинити дубок утисак и на Б. Петровића. И дан данас, после толико година од како је отишао из Париза, наш сликар стално живи у визијама овог града, који толико воли и у коме је први пут дошао у непосредан додир са латинским духом. Трудио се да сакупи све из француске уметности, што би могло појачати и користити његовом личном схватању и и његовим сопственим тежњама. Радећи на синтетизирању словенске наклоности за психолошко удубљивање и елеганције француског облика, наш је уметник успео да да својим карикатурама нешто што их чини потпуо оригиналнима.

Немогуће нам је тачно рећи од коликог је обима! била продукција Б. Петровића у Паризу. Ипак, судећи по оно неколико случајно сачуваних скица, интимних успомена, које могу имати једино значаја за: „њега и онога који би хтео да се изближе упозна. са развојем и током његовог рада, могло би серећи. да је његово схватање Париза најдубље и највер"није. Трудећи се стално да проникне у саму унутрашњост живота, он је овим скицама, са неколико лаких потеза, пренео на мале листиће његовог џепног блока оно што је најбитније и најкарактеристичније за Париз. Пред уметниковим оком архитектура: "ове вароши није могла заклонити зам живот, којим __ она живи. Неколико поређаних кестенова, једна или = две Булеварске клупе, довољне су Б. Петровићу да би изнео сав колорит и атмосферу који одишу Па-

Б. ПЕТРОВИЋ А. Г. МАТОШ ризом. Међутим нешто што је важније и од дугог

Пун љубави према Француској, Матош саветује Низа високих кућа, на које други обраћају толику почетника — сликара да се ослободи традиционал- пажњу, и од тесних и мрачних улица, из којих бије них тежњи свог племена к Бечу и Минхену, и да мемла и устајао ваздух, јесте сам живот, онај вечити