Покрет

покрЕТ 243

године 7.000 динара убраног приреза. Сума недовољна за тромесечну кирију Коморе.

Сасвим појмљиво, порез је мали, 29/ од непосредног пореза представљају често само неколико динара. Има индустријалаца који не плаћају више од 500 динара непосредне порезе, међу тим они улазе у број оних које Комора треба да опорезује.

У то време баш пада најактивнији рад Коморе. Индустријска предузећа су била порушена, требало је кретати све изнова; проблеми кредита, набавки, уговора, репарација, секвестра итд. итд. изискивали су многобројне анкете и огроман рад. Створена је Централа Индустријских Корпорација целе Краљевине, један од великих корака ка уједињењу на економском пољу. Тој новој институцији која треба да живи, Комора плаћа свој годишњи трибут од 100.000 динара и та сума тежи на њеном буџету. У Паризу је створена Међународна Трговачка Комора чији конгреси имају светски значај и чије су публикације веома инструктивне; нарочито сада, када је у нас законодавни рад у јеку и када треба увек имати при руци компаративно законодавство свих држава, и тој корисној институцији треба плаћати улог. Версајски уговор је створио Међународни Биро Рада у Женеви на чије конференције привредне организације целога света шаљу своје делегате.

Београд ове године треба да добије своју привредну изложбу и ту Коморе треба да воде прву реч, а то је такође скопчано са издатцима. Широк је делокруг рада Комора.

Пред свим тим питањима, требало је живети и радити, а то је значило задуживати се и Индустријска Комора, која од ослобођења није прикупљала ниКакав прирез, дужна је данас око пола милиона динара.

Када је видело да се прирез не може прикупити на основи Закона о Радњама, Председништво Коморе је после многих бесплодних акција код надлежних Министарства, израдило правилник о опорезивању предузећа који би дозволио да се исплати дуг Коморе учињен за неколико година док се прирез није прикупљао, и обезбедио средства за рад Коморе.

Претресан у више махова, мењан после анкете код индустријалаца, тај је правилник најзад усвојен на пленарној седници Коморе и поднесен на одобрење Г. Министру Трговине и Индустрије који је једини надлежан да врши надзор над радом Комора.

_ Правилник је водио рачуна о изузетном поло-

жају Индустријске Коморе која располаже са малим бројем предузећа, чија је величина неједнака, јер док акционарска предузећа представљају по неколико десетина милиона динара, дотле има већи број малих чији капитал не прелази суму од 150.000 динара. Због тога се не може узети једна стална квота За опорезивање него она мора бити еластична. Правилник је предвиђао скалу према капиталу узимајући у обзир и друге чињенице, као број раденика, капацитет производње и рентабилитет предузећа. При елаборацији овога правилника Комора се је послужила примером сличних институција у земљи. Љубљанска Звеза Индустријцев и Загребачки Савез Индустријалаца наплаћује свој прирез на тај начин, И он износи код појединих предузећа до 25.000 динара годишње.

У место да ово питање реши као ресорни Министар, тадашњи Министар Трговине и Индустрије је нашао за потребно да предмет достави Г, Министру

Финансија, а овај је одбио молбу Коморе и тиме наравно, осудио Комору да и даље грца и изумире.

Разлози из којих је Г. Министар Финансија одбио да санкционише ову представку су ови:прво, Закон о Радњама предвиђа опорезивање 1—29/; од непосредног пореза, а Коморин правилник опорезивање по капиталу; и друго, ово оптерећење би ишло на терет државних дажбина.

Расмотримо мало ове разлоге. Истина је да Закон о Радњама предвиђа 1— 200 од непосредне

порезе, али је он то предвидео тада када су буџети Комора били мали и када је динар имао своју вредност. Од онда је, као што смо рекли, вредност новца пала а непосредна пореза ни у ком случају није повишена у сразмери тога пада вредности новца. Буџет државни био је тада две до три стотине милиона, а данас је преко десет милијарди. Држава се постарала да своје приходе повећа разним повећањима и увођењем нових пореза, приреза и такса, ових дана ће Г. Министар Финансија дозволити и Општини таква иста повећање и увођење нових такса, само Коморама се то право не признаје. О њима се нико не брине, него им се још не дозвољава да се саме за себе побрину. Додајем да се такво држање заузело према Београдској Трговачкој и Индустријској Комори. У сличном положају је још и Скопска. Остале Коморе из области бивше Аустро-Угарске Монархије добиле су повећање приреза од 6 на 20%о. И то повећање дао им је Г. Министар Трговине и Индустрије.

Сам Г. Министар Финансија не дозвољава да порески органи прикупљају прирез Комора и тиме је предратни закон већ нарушен.

Други разлог, да ће прирез ићи на терет државних дажбина, исто тако није умесан. У целом свету много је веће поимање значаја и корисности Комора но у нас. То су тела која врше услугу самој Држави и често их Држава и субвенционише. Свакодневно се државна надлештва обраћају Коморама за обавештења и податке, поред тога што оне раде на развијању привреде која користи целој земљи. У страним земљама Коморе су створиле и издржа-

вају школе, пристаништа, и телефонске мреже, лабараторијуме и. т. д, а код нас им се не да да живе.

После одбијања, Комора је покушала још једини излаз: молила је да се приликом дискусије буџета Министарства Трговлне и Индустрије унесе у Финансијски Закон амандман чл. 121. Закона о Радњама, који би јој дозволио да са одобрењем Министра Трговине и Индустрије убире прирез. Г. Министар Трговине и Индустрије је и ово одбио.

У последњем моменту нови Министар Трговине и Индустрије је одобрио правилник Коморе, увиђатући очајно стање у које је ова доведена остајући 5 година без свога приреза.

Правилник ће ускоро бити примењен и надати се да ће његова примена дозволити Комори да се кроз кратко време испне на достојну висину престовичке Коморе,

Трговачка пак Комора остала је и даље без решења свога финансијског стања. Њен положај није толико очајан (као положај Индустрије и она мисли да се жали Државном Савету и од њега добије оно што је, да је среће, требала одавно да добије.

Цела ова дуга криза коју од ослобођења преживљују београдске Коморе јасан су доказ о томе да меродавни фактори у нас још не схватају довољно

значај привредних Комора и да су до сада показали