Покрет

244 покрет

слабо расположење да изађу на сусрет оправданим захтевима ових. То тако даље не би смело да остане. Ускоро

бе се приступити изради Закона који треба да изје-

дначи три система Комора које имамо у Краљевини.

Привредници треба да се што чвршће организују и да овим законом добију што ширу независност, кад већ не уживају никакву државну субвенцију. Ту не-

зависност треба нарочито извојевати у финансијском погледу. Само Коморе осигуране финансијски моћи ће ефикасно да бране интересе привреде. Додао бих да би и сами србијански привредници могли да поклоне мало више љубави и рада својим Коморама и

да би у том погледу требали да се угледају на своју

браћу преко Саве и Дунава, која имају мало више орга-

низаторског смисла и жртвују својим Коморама и више

новаца и више личног учешћа. Њихове Коморе су већином у сопственим палатама, имају по неколико секретара, од којих се сваки специјализује у једном правцу, и довољан број особља. Београдске пак муче муку да плате кирију, раде са по једним секретаром који није у могућности да све прати и да свуда стигне. Од особља пак често немају ни онолико чиновника ко-

лико преко-савске посестриме имају секретара. Београд је престоница, његове Коморе треба да

предњаче Коморама у земљи и да им служе за углед.,

Надајмо се да ће и меродавни фактори и сами привредници увидети да умртвљивање београдских Комора шкоди и интересима Државе и интересима привреде и да ће нови Закон о Коморама исправити петогодишње грешке.

Др. Стеван 6. Поповић

ЕКСОНАРТЕКСИ ЖИЧЕ И СОПОЋАНА

Последњих дана предузете су претходне студије ради конзервирања и евантуалне рестаурације наших средњевековних споменика. Како је почето са Жичом, то дајемо неколико речи о проблему реконструкције њеног најоштећенијега дела — спољног нартекса, који са одговарајућим делом на Сопоћанима чини једну специјалну групу коју не срећемо нигде више на нашим задужбинама.

Постепеним развојем од једноставне још византијски дигнуте грађевине Св. Николе у Топлици сједне стране приближавањем романству, с друге, увођењем нових елемената (обухватање нартекса под кров самога храма, претварање бочних вестибила у краке трансепта и т. д. — створена је већ доста компликована основа Жиче. Св. Сава је ускоро по довршењу цркве додао Жичи још једну нову комбинацију: требало му је новога простора и он је проширио пркву додавањем спољнога нартекса над којим је дигао катихумену (какву је видео на Лаври у Ватопеду у Светој Гори) а све то напред завршио једном романском кулом.

Већ прве Немањине грађевине имају те западне куле, неке и по две симетрично (Св. Никола, Ђурђеви Ступови, Беране), а ако је тачно да су ове накнадне радове на Жичи извели приморски мајстори, онда су они донели собом узоре Св. Спаса на врелу Цетине, цркве у селу Жажвићу, Св. Марије у Бискупији, цркве са главице Ступови у Бискупији, Св. Бартула на Капитулу (обе код Книна) и катедрале у Биограду — далматинских цркава из друге половине ХЕ века, од којих је прва имала и капелу у горњем спрату нартекса а све нартекс и кулу-звоник испред њега“. Из Далмације је уосталом пореклом и сам основни облик брода црквеног: оријенталне базилике продужене нартексом подведеним под заједнички кров. |

Додавање овога ексонартекса са катихуменом штетно је утицало ка естетску вредност изгледа 60чних фасада целога комплекса црквене грађевине и покварило равнотежу распореда маса незграпним ди-

мензијама: велико кубе више не доминира грађевином. Ми бисмо радо хтели да верујемо да је катихумена горе била ужа од приземља тог спољног нартекса и

да је тако цео део грађевине имао споља два сте-

+ Д-р М. Васић, Арлштектура пи Скулитура у Далмацији. : -

пена крова, а нарочито да се слеме целога додатка завршавало висином испод или бар у висини слемена црквенога брода Али трагови на малтеру источне

фасаде куле показују да је кров тај чак далеко над- _

вишавао кров саме цркве. Па и кад се не бисмо оба= зирали на ове трагове, сматрајући их као остатке ко зна каквог доцнијег провизорнога покривања, висина врата, којима се улази у капелу на другоме спрату куле, нама не би дозволила да кров наш

спустимо до нивоа крова цркве. Најзад и изрецкани наставак зида дуж Ј-И. и С-И. ивице куле потврђује нам да су се просторије над ексорнартексом морале дизати за још два спрата васине над приземљем, и то целом ширином цркве (проширене бочним параклисима). На првоме спрату је била катихумена са

изгледом у нартекс цркве и сигурно прозорима на

(аријанаца