Покрет

покрет 975

МУЗИКА ПЕВАЧКО ДРУШТВО „БИНИЧКИ“ ИЗ ТЕТОВА

И поред тога што музичка култура на подручју Орбије и Јужне Србије готово и не постоји, ипак је врло утешна. појава певачких друштава, која нису ни мало ретка, чак на против. Сасвим је појмљиво да су та друштва негде боља негде тора, но у овом тренутку то није важно. Оно што је најпрвобитније и најпогребније, а то је: воља за певањем и често добар гласовни материал са још чешћим случајевима музикалности (што је важно за развитак инструменталне музике) постоји у народу. А још једна врло симпатична, појава, која даје наде да ће музички живот у Југославији бити организован на најбољи могући начин, јесте музичка дедентрализација. И ако данас још истина имамо музичке центре: Беотрад за Орибју, Загреб за Хрватску, ЈЉубљану за Словенију, Оејек за Славонију, Нови Сад и Суботицу за Војводину, Сплит за Далмацију, Сарајево за Босну и Херцеговину и Скопље за Јужну Србију, ипак се и у мањим местима, осећа љубав за музиком. Доказ су честа певачка друштва. Децентрализација музичког живота је потребна, она ће доћи после ове централизације која се сад већ довољно манифестовала, и која је већ припремила терен за. долазак другог курса. То истина неће бити брзо, али ће позитивно доћи. Нека нам у томе погледу послужи за пример Немачка.

Тетово је мало место у Јужној Србији. Вредни грађани основали су певачку дружину „Бинички“. Та млада певачка дружина кренула је на турнеју по Орбији и 13. маја имала концерт у Београду. На програму су биле композиције националног карактера. Цео програм је изведен прилично савесно у колико се то може са умореним певачима и са хоровођама дилетантима (Г. В. Поповића бољи од Г. А. Поповића.) Пљескању није било краја. Умео је Београд да осети ситуацију. М Б. НОВЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ

ХЕНРИ ФОРД: МОЈ ЖИВОТ И РАД Превео ш пребговор написао Д-р Драгољуб Јовановић, Београд 1924. 191 стр. С. Б. Швијановић, издавач

Постигнувши својим радом и организаторском способношћу досад невиђен успех у животу, Хенри Форд, фабрикант аутомобила који су његово име раширили дуж целога света, човек који се и поред највећих изгледа иа успех није примио кандидације за шредседника, републике само зато јер сматра да је под садањим председником, Кулиџом, управа државе у сигурним рукама, излази пред публику с овом књитом која би могла носити наслов „Исповести“. То је одиста, шоповест једног великог радника, који нам прича свој живот, али нарочито свој рад, и на крају излаже своје погледе на друштво, стечене у свом досадашњем добро испуњеном животу.

Форд је активан човек и он се не размеће много својим скромним пореклом и успехом који је постигао. Његова ауто биографија је у ствари историја његовог рада, од дана кад му је, још као дванаестогодишњем дечку, једна друмска локомобила шробудила интересовање за кода без коња, па до данас кад избацује 5000 аутомобила дневно. Методи које је он примењивао врло су прости. Полазна тачка његове производње је интерес потрошачев, што је без сумње најздравији основ за производњу. У интересу потрошачевом Форд израђује план за своја кола чија је силуета позната целом свету организује снабдевање резервним деловима, при сваком новом усавршавању он нарочито студира на који ће га начин применити на већ израђена кола, тако да их сопственици могу годинама одржавати у стању мир 10о-даје Прво правило његове производње је оно што се код нас зове трговачка с0лидност. Његове фабрике представљају један толики капитал, он мора да избацује досад невиђене количине аутомобила на пијацу и стога се стара да му сви купци буду задовољни, што је најбоља реклама.

Оно по чему је Фордова фабрика, највише позната то је производња у серији. Производња у серији, строго увевши, шримењује се данас свуда и на сваком месту, почевши од цигаља, али су много и много ређи примери рде се на тај начин израђују овако сложени шредмети као аутомобили. Додајмо то да Форд фабрикује само, како он сам каже, један модел једне боје по једну цену и то у 5000 примерака дневно, ша ћемо појмити сву тежину задатка који је срећно решио овај индустријски џин. Фордови су аутомобили веома јевтини, што највише доприноси њиховом растростирању. Главни узрок те јевтиноће је на првом месту већ поменута фабрикација у серији која омогућава много савршеније маши-

не. Једно усавршење које омогућава уштеду од једног марјаша на сваком аутомобилу уштеди 12000 долара годишње, а разуме се да то онда омогућава многа скупа усавршавања.

Производња на велико омогућава, још и поделу рада. доведену до такве крајности да потреба за квалификованим радницима «потпуно отпада. Није само реч о радничким стручним квалификацијама, већ и о физичким манама. Послови су класификовани према томе да ли је или не потребна, потпуна телесна, способност, тако да, на пример, ако се јави један радник без руке или ноге, одмах му се одређује одговарајућа дужност. Од 7882 разна посла у Фордовој фаррици нађено је да има 670 послова. за раднике без обадве ноте, 2.637 за раднике без једне ноге 2 за потљуно безруке, 715 за које довољна само једна рука и 10 за слепце. После ових података наши појмови о неспособности за рад и целисходности многих хуманих установа трпе приличну промену

Какве је резултате постигао Форд шрименом ових метода“ Тридесет година шосле оснивања, он производи дневно 5000 кола. Још: шре пет година шређен је пети милион. У његовим фабрикама ради седамдесет хиљада људи са минималном надницом од 6 долара дневно. Сем својих радника он омогућава зараду многобројним агентима, заступницима и Т. 4.

А шта да кажемо за саму примену аутомобила; Форду имамо да благодаримо што је од једног луксузног предмета створио предмет опште употребе. Јевтина, цена „могућност набавке оригиналних резервних делова код сваког заступника, чине да је Фордов аутомобил данас Мадесћеп шг аПез свуда где се тражи јевтино средство за превоз. Уосталом, (најбољи доказ о тачности Фордових метода је то што после рата и у Европи аутомобилска индустија покушава да се организује ради производње у маси за ширу публику. Многе велике фирме пуштају у продају, уз велику припомоћ рекламе, један пли више модела лаких и јевтиних кола за свакидању употребу, трудиће се да примене, у колико је тод за Европске шијаце могуће, барем главна, начела, Фордове фабрикације.

Навикли смо да америчке милиардере сматрамо као капиталисте у првом смислу речи. Форд, онакав какав нам се открива у овоме делу, чини сјајан изузетак. (н је пре свега предузимач, и такавјје и остао. Тај огромни послодавац чије су фабрике можда највеће на свету, који је своју делатност развио у најкапиталистичкијој земљи, ипак није капиталиста. У ономе низу глава са доста разноликом садржином он се ставља скоро на једно непријатељско гледиште према капи“ тализму. Радничке масе у капитализму виде једну гвоздењу аждају која се храни њиховом крвљу и знојем; за Форда је он само, тежак, баласт који саботира шроизводњу, и који би требало елиминисати из ње. Акдионари су за њега прави баук. Они у предузећу виде само један извор прихода, 1 потпуно су неспособни да се одушеве животом самог предузећа. (Свака велика реформа за њих представља револуцију предузећа која у случају неуспеха упропашћује њихове капитале. За њих је главни циљ предузећа што већа дивиденда, и њихов утицај у том смислу често иде до несавесног експлоатиса-

ња публике, (пример са жељезничким компанијама које ва-

тоне са робом шиљу обилазним путем да буде већа километража) и до уништавања народног богаства ради сузбијања. конкуренције (откуп и упропашћавање канала од стране жеолезничких компанија). Стога је Форд извео нешто на форму привредне аутономије своје фабрике. Још у самом шочетку рада он ликвидира са својим акционарима и узима цело предузеће у своје руке.

За време рата његова је фабрика радила многе ствари за војску, по закључењу мира она (је била прилично дезорганизована, и уз то у врло неповољним финансијским приликалга. Оматрало се да је закључење једног већег зајма једини излаз из ситуације. Једна финансијска група пушта тенденциозне вести да би отежала услове зајма. Форд тада сасвим хладно затвара [своју фабрику за шест недеља, изводи у њој корените реформе, редуцира један део персонала, и по извршеном штреуређењу испливава из кризе, не обратившти се ником за помоћ. Форд систематски, — нећу да кажем игнорише, не води рачуна о огромном финансијском апарату Оједињених Држава. Нама изгледа да у Фордовом предузећу капитал ипра, та и то врло мало, улогу акумулатора у његовој функцији шалења мотора. Они му дају само први импулс, после кога он самостално ради, и у току рада им поврати ону енергију коју су потрошили на његово покретање али ништа, више. Читајући ову књигу имамо утисак да је, разуме се у извесној мери само, капитал у (Оједињеним Државама изишао из своје улоге, и почео да врши једну негативну функцију, да је у место да буде средство за производњу као што нас уче сви упбеници економије, постао сам себи циљ. Интерес и дивиденда, који су сами по себи оправдани, код Форда