Покрет

ПОКРЕТ 291

дратни крстати свод, са нишама на четири зида, у источној ниши је прозор, у западној врата. Истоветни облик ових простора наћи ћемо тамо где је прототип за оријенталну базилику са куполом у опште — у Малој Азији У. века: црква у Дере Ахси (Анадолија) има, савршено идентичне, просторе Ђаконикон и Проскомидију. (Ево како су могли доћи — ако нису турски, што је ипак вероватније, -— и на угао у темену изломљени луци у северној цркви). Капители и стубови оних многих трифора су у резаним крстовима и лишћу; нарочито је богата она огромна сада сазидана, на спољњем зиду северне цркве, која изгледа да је служила као врата (слично онима између нартекса и самога храма у Св. Науму Оридскоме). Око цркве, унутра, ишао је скулптован камени гесимс. Грађевине су у наизменичним слојевима камена и опеке.

Исто овако напуштена је је и Будрун-Џами (некада Мирелеон или Псарелеон, са краја Х. или почетка Х! века). И она је усред једнога од изгорелих крајева. Цела једна страна брежуљка испод цркве одронила се сада, и виде се луци великих сводова на којима грађевина лежи: крипта — гробница Романа Лекапеноса. Разголићен је тако са стране један отвор, којим се доле може сићи. Може се ући само у средњи део; виде се врата, која су из њега водила и у део испод олтара, али зазидана. Унутрашњост крипте засута је земљом за више од половине висине; вире само четири стуба црвенога гранита са круто резаним акантусима „Теодосијских“ капитела (вероватно какве раније грађевине); горе изнад њих су, у цркви, четири зидана четвртаста ступца који носе куполу (3 м. 30 размака). Фасада је сва у опекама; интересантни су полуобличасти контрфори, који су приљубљени споља као пиластри.

Било би монотоно, овде, описивати детаљније сваки споменик. Поред поменутих: Карие, ФенариИса и Будрун, од интересантнијих цркава из исте групе — истога периода времена (Комненовог), па према томе и сличне концепције и извођења — поменућемо само Зеирек-Џами, Ески Имарет и КилисеЏами. Зеирек је стара Паншокрашор (из 1124. г.). То су три цркве једна уз другу слепљене (седам апсида сливених у једну фасаду), или управо: две цркве (са по једном куполом) спојене надгробном капелом Манојла Комнена. Интересантна су два кубета над овом капелом: она се тангирају и имају један заједнички прозор. Кубета самих цркава су: северне осмо, а јужне чак шеснаестострано. (Овде лежи сахрањен Душица брат Душанов). Ески Имарет („Паншенопте“, почетак ХИП. века) има изнад нар-

текса ванредно укусну катихумену, са две бочне ка=-

пелице и дивном пространом трифором — са удвојеним стубићима — која гледа у унутрашњост храма. Храм (једно кубе) је јако складног распореда; уз олтар има и она два, онако лепо скројена простора Фенари-Исе. Најзад Килисе-Џами (крај Х!. века) даје дефинитиван модел основе грчкога крста и наговештава, својом развијеношћу, Ренесанс-Барок Палеолога. То је прва купола која већ има и гесимс крова у луцима.

Из старије групе — (првога доба — споменуо сам већ Сергија и Баха, Аја Софију и Св. Ирену; требало би навести још Календер-Хане Џами и Оџа Мустафа Пашу (обе из УП. века), и Гиул-Џами и Атик Мустафа Пашу (обе из ЈХ. века), цркве које чине везу са другом групом, Све су оне у прелазу

од базилике са куполом ка плану грчкога крста; све су просте, складних пропорција и простране, у поређењу са црквама друге групе. У поређењу са другом групом оне спадају у класику византијских споменика, јер већ ову другу сачињавају остатци архитектуре кулминације византијске уметности у опште. Не треба заборавити да је кулминација била несумњива у „другоме златном добу“ („Нова Црква“ Василија !.), и да је ренесанс ХМ. века већ један „Чепшег сјај“, један „Чегшег гауоп де сјојте“ који византијска уметност баца „а Ја меШе де зиссотшђег“... „ауап! де 5' с!ејпдге“, како и Плећ] каже.

ВОЈТА БРАНИШ : БОГОРОДИЦА

Ми, Срби, познали смо и прихватили византијску уметност већ на тој кулминацији развијености њене, и није чудо што се нисмо више могли вратити једном класичном делу. Оно што се може назвати византијским (бароком ми смо одмах развили и прешли, и када стижемо до свога барока, ми смо под утицајем већ и самога Ислама; или бар посреднога утицаја његовога: преко Орајента, једнога другог, новога Оријента, сада и самога измењеног јако Муслиманством које цвета. Тако се појављују грађевине Лазаревог периода, и најзад, фасаде Ка-