Покрет

292

покрет

ленића, у шаренилу редова опеке и венцима орнамената, резаног, па одозго још и шарено бојенога камена. Ако су нас Србе Турци, својим упадом у Европу, омели у дефинитивном формирању нечега зашта би се с правом могло рећи да је већ стил, и да је наш, ако су допринели да прекинемо низ који од Студенице иде до Дечана развијајући се у велелепности, не оставивши нам времена да после

Милутина и Душана сачекамо човека који би га достојно наставио, већ помогли да будемо приморани свести се на скромне димензије Лазарева периода, и најзад нам с државом и уметност прекинули: Мухамед П. на коњу, под куполом Аја Софије, учинио је византијској уметности можда само услугу, заменивши јој прикрадање пуног опадања, бар бржом и

достојнијом смрћу. А. Дероко

ПРИВРЕДНИ САВЕТ

У ери новога законодавства која је дошла у нас после Уједињења, требало је по сваку цену оживети ову корисну институцију. Створени су закони о заштити раденика, о осигурању раденика, 0 инспекцији рада ит.д. Сви су ти закони донети без довољне консултације привредних комора и то је, верујем, главни разлог што се у многоме показују неизводљиви или у своме извођењу незгодно погађају привреду.

Има још добар део да се сврши. Закон о радњама, као најважнији, треба ускоро изједначити за целу земљу. Исто тако требаће донети закон о изједначењу комора, закон-0 изједначењу порезног система ит.д.

Сви ти закони имаће одсудан значај по развиће наше привреде а у исто време и на наш државни биланс.

У Министарствима има несумњиво људи који познају стање наше привреде и знају какви су услови потребни за њено развијање, али је у нас узета пракса да се најважнији закони доносе без тесне сарадње привредних тела или се ова доводе већ пред свршен чин. |

Међутим општа је корист и државе и привредника, да привредници као практичари учествују у самој изради законских пројеката.

Ту улогу би најбоље играо Привредни Савет. Појимајући значај ове институције, Устав наше Краљевине је предвидео у своме 44. члану привредни Савет својим текстом: „За израду социјалног и привредног законодавства установљава се Привредни Савет. Ближе одредбе о саставу и надлежности његовој одредиће се законом“.

У предратној Србији постојао је закон о Привредном Савету од 18. марта 1891. године, који је корисно деловао. По ослобођењу издата је Уредба од 19. априла 1920. године која је предвиђала Привредни Савет, били су чак одређени и чланови Савета, али он на жалост није сазиван.

Привредни кругови. су осетили ту празнину и у више махова су тражили његов сазив, у економској литератури и привредним конференцијама тај је захтев често истицан. Најзад је Загребачка Конференција Комора од 28. јануара т. г. ставила у дужност секретарима Београдских Комора да саставе пројекат закона и поднесу га Конгресу у Скопљу.

Како није било довољно времена да се изврши консултација свих привредних корпорација, секретари су поднели Скопљанском Конгресу један реферат који је Конгрес усвојио, с тим да се он испошље свима Коморама и привредним организацијама у земљи на мишљење. У резолуцији је предвиђена комисија за израду пројекта закона у коју поред три секретара Београдских Комора улазе и по један

представник Загребачке и Јђубљанске Коморе. Комисија има задатак да реферат разашље свима коморама и да од њих прикупи мишљења до !-ог јула тек. год. затим да из тих мишљења састави један пројекат закона који би поднела Конгресу Комора, који ће се одржати у августу т.г. То су учинили привредници са своје стране. Г. Министар Трговине и Индустрије је пак одмах по узимању портфеља увидео потребу за Привредним Саветом тим пре што се он нарочито заузимао као тадањи члан Владе, да члан 44. уђе у Устав. Изгледа да Г. Министар мисли да сазове Привредни Савет установљен уредбом од 1920. године и да њему повери и израду законског пројекта. На тај би начин Привредни Савет створио сам себе. У главном, питање је упућено добрим правцем и сви су изгледи да бе Савет бити остварен. Његово стварање није ни мало лака ствар, многобројна су питања која треба решити, Њихово решавање захтева велику пажњу.

Најпре циљ Савета» Члан 44. Устава је врло кратак. По њему, Привредни Савет је надлежан за израду социјалног и привредног законодавства. Требало би расчистити појам „социјално“ и појам „привредно“. Референти Скопског Конгреса су ми-. шљења да социјално законодавство треба схватити у ужем смислу, нарочито раденичко законодавство а привредно у најширем смислу; у тај појам улазе сва питања која се тичу пољопривреде, занатства, трговине и индустрије, подразумевајући ту и трговинске уговоре са страним државама.

Сам појам „израда“ може се узети у ужем и ширем смислу. Устав је оставио закону да он дефинише тај појам. Постојаће вероватно тенденција да Привредни Савет буде једно ново специјално законодавно тело — Привредни Парламенат. Реферанти налазе да би такав захтев био несимпатичан и не би имао шанса да продре, зато Савету одређују улогу да припрема законске пројекте као и уредбе и правилнике за њихово извршивање, Савет би то вршио својом иницијативом или на захтев ресорних министара. У сваком случају би у закон требала да уђе лепа одредба чл. 132. закона о радњама од 1910. год. која би стипулирала, да се сваки законски пројекат који тангира привреду мора поднети на мишљење Привредном Савету а мишљење овога, уз пројекат, Народној Скупштини. Добро је да се народни посланици пре гласања упознају са гледиштем друштвених класа које пројекат највише интересује. Одредба 132. члана зак. о радњама није увек поштована ма да је и данас у важности, мишљења Комора нису увек подношена Народној

· Скупштини, сада би ту одредбу требало унети у