Покрет

ПОКРЕТ. сре

На брзу руку, без много публикације и без без икакве консултације привредних Комора, Општински је одбор изгласао предлог своје финансијске секције и пројекти ће бити ових дана послати Министарству Финансија на одобрење.

Дефинитивни текстови још се не могу добити јер се тек разређују у Општини, а ова их нерадо и даје док не добију санкцију. То је у осталом и ра зумљиво јер треба избећи протесте који могу Да утичу. на одобрење истих.

Ипак се из пројекта, који је финансијска секција поднела одбору и који је одбор са малим изменама изгласао, може видети дух нове уредбе и тарифе. Нова се уредба одликује тиме што уводи извовну трошарину. Према чл. 52. и 59. уредбе, роба која се износи из трошаринских сместишта, ма то било и за потрошњу изван реона, морала би да плати трошарину и ако је она под непосредном контролом трошаринских власти. Ова одредба свакако не иде на, то да фаворизира радиност у Београду.

Најтежа је одредба чл. 125. Она даје уредби (која ће имати силу закона) повратну моћ. Ови сопственици већ израђених предмета, на. које је трошарина повишена, или нова заведена, дужни су да их у року од пет дана по ступању на снагу ових измена пријаве Управи Варошке Трошарине а ова ће одмах наплатити разлике односно нову трошарину. Санкција. је петострука трошарина.

Уредба. би требала да добије обавезну силу 1. јула т. Р. и

Из уредбе излази да би Општина морала да најми једну нову војску контролора која би апсорбовала, сав приход од повећања.

Што се тиче нове тарифе о трошарини, она је просто пренела све ставове из даринске тарифе, тако да, ће од сада плаћати трошарину и они артикли који је до сада нису плаћали. Од 235 бројева старе тарифе, нова. се попела на 323 тарифна, броја.

Готово сви стари ставови тарифе су повишени изузев пиринач, јаја и још неколико. Тако је трошарина на пиво повишена од 50 на 100 Дин. по хектолитру, свеже месо од 50 на 150 Динара од 100 кгр., маст од 50 на 100 Дин., шећер од 10 на 20 Динара, штирак од 10 на 100 Дин., финији сапун од 200 на 300 Динара, а алкохолна пића од 200 на 1000 Дин. Конзервирано месо и риба у место 50 Дин. 200 Дин., маса за штампарске ваљке од 20 на 40 Дин., вештачке слатке материје од 1000 на 2000 Дин., вештачке органске боје од 50 на 80 Дин. а екстракти ва штављење кожа, који до сада нису ни плаћали трошарину, платили би сада од 100“. 30 Динара. ;

Нарочито су повишени ставови ва текстилну индустрију: памучне тканине место досадањих 2 Динара плаћају 40——50.— Динара, памучне пантљике, које до сада нису плаћале трошарину, плаћале би 100 Динара, а памучне чипке место 200 Дин. 400 Дин. Тканине од кудеље и лана плаћале би 60 Дин. у место 2.— Вунене израде 70 у место 15 Дин. свилене тканине 600—Дин. Шивена роба плаћа 200 од сто више од тарифе предвиђене за сировину у место досадашњих 50 од сто.

Чињене коже плаћале би 100 Дин., у место 10. лаковане 200 у место 10 Дин. лака женска обућа, која до сада није плаћала трошарину, плаћала би од 100 кг. 1000 Дин.

Олато и израђевине од злата плаћале би 100 Дин. као и раније, а ситна, израда од гвожђа у место 100 Дин. 200— 'Теретни аутомобили, који су до сада плаћали при улазу 100. Дин. требали би да плаћају сада 1 од сто,а путнички у место 500 Дин. 2 од сто од своје вредности.

Разлоге за оволика повећања изнео је известизац финансијске секције на седници одбора. Они су углавном познати: мали приходи, нови радови и стварање бонитена, општинских зајмова.

Несумњиво је да Општински приходи нису порасли у релацији са падом вредности новца и са проширењем Београда. Али и приходи које је Општина, имала за ово време, нису употребљавани на задовољство Београђана. Београђани су и данас без калдрме у цетру вароши и без воде.

Ако г. Министар Финансија буде и ову уредбу и тарифу одобрио, као таксарник, живот ће у Београду постати несношљиво скуп. Привреда која и иначе грца укочила би се сасвим услед великих терета а како по неминовном закону све на крају крајева. пада. на потрошачке масе, то би и оне страдале. Београд би у томе изгубио највише, у место да се развија његова би радиност вастала, а становништво би се снабдевало из Земуна или из околних вароши. Повишења извршена (без икаквог система, и најпотребније намирнице нису поштеђене.

Пројекат је претрпео неке мале измене и спроведен г. Министру Финансија на одобрење. Како Општине у последње време показују све више и више тенденцију да својим дажбинама претекну Државу (Загребачка на пр. хоће да уведе порез на кирије), то верујемо, да ова трошаринска тарифа неће бити усвојена тим пре, што нема ни месец дана од кад је одобрен нови општински таксарник који је већ увећао скупоћу у Београду.

Др. Стева С. Поповић

ИСТОРИЈА ЈЕДНОГ ПРЕВОДА „ХАМЛЕТА“

Орпска Књижевна Задруга објавила је да је на свом овогодишњем скупу решила, да међу својим наредним издањима штампа и Шекспировог „Хамлета“ ју стихованом треводу и са студијом Г. Симе Пандуровића. Како овај превод има колико немилу толико жалосну историју у вези са мојим преводом „Хамлета“ (ивдање „Времена“ 1921.), и са мојом личношћу, то сам после ове објаве Задругине принуђен да ту историју објавим, пошто су

сви покушаји да довде не дође пропали. Јер ја сам чинио све што је до мене стајало да то спречим: из љубави према. Шекспиру, за чије име нисам желео да се у српској литератури, и у њој ваљда је диној! — веже овака једна немила и жалосна историја; најзад, и из слабости коју сам раније имао за Г. Пандуровића као песника модерних тежњи и још више као пријатеља несретног Пл-а — кога сам у (своје време (увео енергично у заштиту од