Покрет

покрет 335

да би били добри, не треба их из близа тледати. Кад је какав Велики Везир у милости код свога владара, сви куртизани су спремни са нокширом у ђупи да га услуже, али чим Везир падне у немилост сви су сложни и спремни да му исти тај суд изруче на главу. — Ласкавци владара су као лекари уобраскених болесника, Болесници плаћају за болести, а владари за врлине које немају. — Владари се варају више него остали људи, будући да мишљења, сматрају као истине, а истине као мишљења. Најлепша. је репутација једне жене кад нема никакве. — Мудрац траки узрока својим манама у самом себи, док будала бежи од себе, тражећи га свуда, само не у себи.

;

Н ни # #51 Па НЕ НА НИ аса не внЦјеа н

Ђурађ Кастриотић-Скендербег

По моме мишљењу, мисли су му најбоље књижевне творевине, у колико су његове, док су му песме и мелодраматични састави много ниже и по садржани и по облику. У опште узев, целокушна, штрова, како мисли, тако и расправе, писма и приче имају значајнијих места, него остали списи.

Наравно, као што је ученик и плагиатор писаца максима и рефлексија онога доба, тако је Зановић и као приповедач у току онога времена, како се види из двеју следећих прича.

МОРАЛНА ПОВЕСТ

коју сам нашао у хартијама једног арапског лекара у служби Ахмелуда 4. Пара Турског. Фридриху-Виљему, Краљевићу Пруском.

Мамбабуса, младота властелина на сирском двору одреди Краљ да прати Краљицу за време њеног подужег путовања, које јој је било наређено у сну. Ова се краљица звала Отратоника и желела. је

да савида храм у Оунону. Како је Мамбабус био врло леп младић, он помисли да је Краљ несумњиво осетио завист према њему,“та он је познавао доору душу своје сабраће куртизана и навике краљеве да верује њиховим згодним разговорима) и мољаше својски да му не дају те дужности, али кад не хте доше да га, поштеде, Мамбабус би се убрзао убројао у мртве да се не сачува нарочитим поступком. датражио је седам дана да се спреми за пут ево какве припреме то беху. Отишавши у своје одаје, пошто је оплакао несрећне прилике, у којима је имао да изгуби или живот или пол, и пошто се довољно науздисао, он одсече од себе оне делове који се допадају женама, балсалпира их и стави у некакву кутију, кју затим запечалти. Кад је ваљало отпутовати. он даде ову кутију Краљу пред многобројним светом и замоли га да му је сачува до повратка, пошто се у њој налази једна ствар, вреднија од злата, и дијаманта, а дража него живот. Краљ стави свој печат на кутију и предаде је ризничару. Краљичин пут потраја три године и на њему се доиста деси оно што је Мамбабус предвиђао. Краљица се до заноса заљуби у овога младога властелина. и ма да је чинила све да очува своје достојанство, самоћа јој само повећа плам, те она отпоче најпре да му говори знаковима, па најзад пређе и на голе речи. Како није хтела поверенипе, а сама није имала храбрости да тражи лека свом болу, она, надокнади вином оно што јој је недостајало од одлучности. Када се напи, оде у Мамбабусову собу и нежно га преклињаше да јој не буде тако зао. Он је одбијаше под изликом да је пијана, али кад она не услиша његове разлоге и запрети да ће учинити у очајању нешто од себе, он јој изјави да му је пемогуће задовољити је, а да би му веровала, он јој показа. очевидне знаке своје немоћи. Видев то, Отратоника више не луђаше за Мамбабусом. Веле да одмах узе свој став краљице и оде да се утеши са неким другим човеком, који не беше ушкопљен. Мећутим, Краљ, обавештен о њеном понашању, позва Мамбабуса, који смело дође. Бацише га у тамницу, а после неког времена Краљ нареди да му га доведу и “ присуству дворана, који су видели раније кад је Мамбабус предао Краљу кутију, оптужи га за прељубу... Нађоше се чак и сведоци који потврдите како су га гледали кад се шалио с Краљицом. Мамбабус, пак, ништа не одговараше, све док та не по ведоше на вешала. Тада затражи кутију. Краљ нареди да се донесе. Отпечатише је и познаше да је оптужени невин, сазнавши од њега разлоге, због којих је извршио ову операцију. Краљ га загрли, па љутит због ове несреће, казни опадаче, а њега забу блатом и одликова га репом, допустивши му да МУ долази ради разговора кадпод хоће, па чак и онда кад би Краљ лежао с Краљицом. Ове је то лепо и добро, одговори несрећни ушкопљеник, али ваши куртивани лишитте ме најскушпљег дара, који ми Раше Величанство не може никада даровати“. ИСТОЧЊАЧКА ПРИЧА Мустафе СОтанхира, књилничара. Ибраима-А ли Акбара, Краља Персијског, преведена со арапског. _Пекакав млади султан, слушајући савете овога, Везира, занемаривао је жене свога сараја. да би се свим бићем одао државним пословима. Како су лепотице тужиле тако искрено и с тако великим болом, то им дирнути Султан повери узрок своје

па авио