Покрет

336

покрет

хладноће и допусти једној ивмеђу њих да покуша, придобити _ Везира. Послаше Доршмену Везиру и она, нешто дратањем, нешто оштрином и вештином, доведе старца дотле те он допусти да та ваузда и 8ајаше. Кад би Везир у затрези, појави се Оултан. „Ви сте и сувише луди, рече му Султан, за једног политичара и тако стротог моралиста“. „Ето зашто сам ја световао Валше Величанство да сене одајете женама“, одговори Везир. „Мој пример докавује моје поуке. Ова шромена вам покавује колико треба, "бежати од љубави.“

Да је писао на српском, Зановић би био наш Роварол, с којим је сувремен и с којим има толико

ДОГАЂАЈИ У АЛБАНИЈИ У прошлу недељу, 8. ов. м., објављено је ово вванично саошштење које треба да објасни став наше и италијанске Владе према садашњим нередима у Албанији; „БОладе Краљевине Орба, Хрвата и Оловенаца и Краљевине Итатије, по једној интимној шамени мишљења с погледом на снтузцију у Албанији, констатовале су потпуну једналиост (својих становишта у том смислу, да је циљ њиховој политици не предузимати ништа што би могло спречити или ма и сметати развитку једне независне Албаније. О тога обе Владе сматрају борбе у унутрашњости Атбатије као једно унутарње албанско питање.“ Оваквом ставу не би се имало шта притоворити, кад би садашње борбе у Албанији заиста имале карактер «само шартијоких разрачунавања у том случају, суседи би могли можда прилитно индиферентно пратити перипетије кроз које пролази „уставно питање“ Албаније, као м методе којима се ово покушава да реши. Али факат је да и ове оорбе =— као скоро и ове раније које су до зада разлтрале Албанију — имају свој корен у иностранству. Од исхода њиховог зависе односи Албаније са суседним државама, јер ће побела побуњеника или њин порав значити и победу или порав политике опс државе која их је најактивније помагала. Прома, томе „борбе у унутрашњости Албаније“ не могу бити „једно унутарње питање албанско. Друто: политика, немешања, у којој су се, трема поменутом саопштењу, сатласиле налпа, Влада и Влада Италије, мопућна је само ув претпоставку, да. је независна албанска, држава у стању да преживи садашњу кризу, то јест да она може одржати своју независност ма како се прилике развиле: било да побуњеници оборе Влалу у Тирани (што се већ дотодило), било да Влади пође за руком да упуши џобуну. Али колико је основана таква третпосталка Уапех садашње побуне поново доказује, да. је Албанија само једна велика неизвесност Балкана. Оборена, Влада била, је најјача, од свих што их је та земља до сада имала. Она је изгледала, једина, 'опособна да у албански хаос унесе нешто реда и да од конгломерата племена створи нешто што ће личити "на државу. И та Влада је сада насилно уклоњена,

оличности и иначе. Као и Риварол, и он је био самозванац и мењао имена; као и Раварол, и он пише своје парадоксалне максиме и мисли (само с мање књижевног поштења, талента и укуса); као и Риварол, и он ушућује своја духовита и умна писма, равним угледним личностима, у којима расправља, највише проблеме свога, доба. Једно његово писмо о смрти “) пруском краљевићу Фридриху-Виљему

учинило би га са горе споменутим делима, оснивачем наше модерне књижевности да га је штампао на аршоком. Овако он остаје само један несимшатичан даматинаки авантурист и рђав француски списатељ, кога, је, како вели Доситеј, мучио чрезвичајни оврајбе:ж книгоптсанија,.

Божидар Ковачевић

Како се онда може очектвати, да ће неки нови властодршиши, које ће изнети садашња победа побуњеника, имати више успеха у изграђивању „независне Албашије #! Да је такво очекивање безравложно јасно је већ по том, што у побуни учествују најхетеротенији елементи и најдиспаратније струје. До шобеде, они «су имали један заједнички шилљ: обара ње Владе у Тирани. Али сада, кад је тај циљ постигут, шта ће одржавати у заједници овај анархични табор“ Какав може бити „Устав“ који ће они дати Албанији, и како може опстати држава са таквим Уставом !

(Окоро је извесно да, после успеха. садашње, треба очекивати нове побуне. Да ли ћемо и те морати примати као унутарња, албанска питања“ Али већ данас та, обмана, као и она о „независности Албаније“, једва да служи ичему. У сваком случају, већ сада треба рачунати са могућношћу, да и „невависна Албанија“ једнот дана буде проглашена, за, немогућност, као што је недавно и покојна, „независена Ријечка држава“.

ПРЕДСЕДНИЧКА КРИЗА У ФРАНЦУСКОЈ Молода „баш зато што за свој успех у ивборима

има, у знатној мери, да захвали сретном случају и ћудљивости таборне аритметике, картел «странака, левише решио се да (тај успех искористи до краја. Јер, у истини, ивборна- победа левице, како (се види што (до сада објављеним |етатистичким тодаллцма, није онаква каква изгледа шрема рушисању партија у Комори. Према тим тодатцима, растостажење француских гласача у изборима 11. маја манифејстовашто се 'овако: консервативци и монарси добити су 328.000 гласова; републиканска унија 9,190.881: републикашти (тевице 1,020.229; картел левице (социјалисти и радикал-социјалисти ваједно) 92,644.769:; као јалисти '749.647; | помунијсти 875.812; разне листе 89.285. Укупни број гласача износио је 9,898.526. Далите, картел левице добио је 49 мандата «више тего тшто. одговара бројној (снази његових (бирача. У (бирачком телу, као што се види, он је једна мањина, и чак није ни релативно најјача, прјуша.

Ертгев рафенапез, адгеззбез а Ргбавлс - ОшПаште... Гопдгев, 1780. Стр. 362. 80,