Покрет

покрет 337

Али по одредбама изборног закона та је машина, данас, бројем својих мандата, господар ооморе ш према томе, она има да да Владу Француској. Но, она неће да се задовољи само с тим: одмах по сле избора, чим је пораз Националног Блока постао очевидан, левица је објавила, да не жели сарадњу, са Председником Републике, Милраном, који је, по њеном схватању, у изборима такође потучен, пошто се био ангажовао за Национални Блок. Разуме се, ова мотивација узета је само зато што је најагоднија. У ствари, картел хоће да се реши Милрана, зато што ће имати већу слободу акције, кад на, његов положај дође једна личност из левице. И тако је председничка, криза (створена одмах по састанку нове Коморе.

Противници картела бунили су се шротив овог његовог «корака, налазећи да он ствара један опасан преседан. Наравно, одмах се нашао с њихове стране аргуменат: уклањање Милрана био би један акт шротив Устава. На тај приговор картел је одговорио, да се мора поштовали воља, сувереног народа, а суверени народ се, у изборима, изјаснио против садашњег Председника, Републике. На одговор дошао је опет одговор: није истина, да се суверени народ изјаснио против Председника, јер, прво, тај) суверен увшште није дао већину Председниковим шротивницима— што утврђује и број гласова који су добиле њихове листе — а друго, пред суверени народ питање смене председника није ни изношено. Итд. Читава, ова стерилна, правничка дискусија, равуме (се, остала, је без утицаја, на решење питања: да, ли ће Милран остати или не. Јер и то, као и свако друго политичко питање, — шитање је односа снага. Милран је морао отићи, јер је тако хтела већина, К0море п већина, Сената, а он није имао могућности да се тој вољи противи. Али нађена, је формугта, која задовољава, обадве стране: и картел и скрушулозне поштоваоце Устава и законских текстова. Милран је поверио Владу Франсоа-Марсалу, који је за чланове свога кабинета узео бивше Поенкареове министре. „Протрам тога кабинета био је, према, изјави самог његовог председника; „омогућити Уставу да функционише нормално“, то јест омогућити Комори да чује поруку Милранову, — шосле које ће му изјавити своје неповерење, а после чега ће Председник Републике моћи дати демисију, јер тада, ће, по речима Франсоа-Марсала, „легалност, база, Републике, бити респектована у свима формама“. Тај „ттропрам · је спроведен у уторак, и сад ни стран-

кама левице не стоји више ништа на путу, да Ре-

публици даду за председника једну личност њиховог поверења. 'о ће бити већ трећи председник за последње четири године, иако по Уставу председничка, власт траје седам година. Питање је, да лићемн Милранов наследник моћи да се одржи свих седам водина,. До рата, то није било тако тешко, јер су 34 тредседника биране обично политички мање изразите и не особито видне личности. Али избор Поенкареа учинио је крај тој пракси. Међутим, како показује и случај Милрана, та некадашња пракса, није била, без својих добрих страна. Франшуска јамачно данас не би имала, председничке криве, да, се, место Милрана, у Елисејској палати затекао пеко који никоме није озбиљна, сметња. НОВА ИЗВОЗНА ТАРИФА

У току шрошле недеље срушила је на снагу

нова извозна паринска, тарифа, израђена од Мини-

стара. Трговине и Индустрије и Финансија и најзад редигована у самом Министајрском Саљвету.

У низу одлука, о извозној тарифи и извозним царинама, које је доносио Министарски Савет у току шет поратних година, последња одлука, заолужује да се забележи и прокоментарише, колико 8607 своје изравитије економске тенденције (раније их обично нису ни. имале), толико и због самог момента, у коме се она доноси. У послератном, инаје хаоти чном привредном периоду, кад су биле у питању царшниско политичке мере, била је усвојена једна врло рђава пракса. Можда саме привредне прилике, а и тешка криза. државних финансија, наметпуле су поновно усвајање иввозних царина у толико у ко лико је држави требао један финансиски чавор ви ше. Када, се шређе преко овога факта, акцептоваза опробано штетних, шо привреду једне земље, изаоних царина, и када би се он чак могао и за момелат да брани финансиским и државним опортунитетом, употреба њихова, за ових шет година толико је рђава да је тешко рећи ма шта у прилог једне оваве извозно-финансиске политике. О сразмери оптерећења између сировина, и шрерађевина апзолутло се није водило рачуна тако да смо врло често пута могли да видимо да су шрерађевине, у пркос свога множења, вредности, биле више оптерећене пето сировине. Затим једна царинска политика ма колико да не одговара моментаним интересима привроде, може да. се обележи ипак као боља само кад је стална, него чак и она која у себи хармонично услозљаљва интересе свих грана домаће производње, али која, је нестална.. Код нас, у обележеном периоду, поред тога што даринска политика није одговарата привредним интересима земље, одлуке су доношене без икаквог реда, често шута у неколико махова, за. време главне извозне кампање и то потпуно контра“ дикторне једна према другој. Данашња привредна, криза, логичан је резултат једне овакве нерационалне економске политике, која је вођена код нас без икаквог система и тенденције.

И зато је сасвим разумљиво што мора да. нас обрадује једна одлука, која у себи садржи неколико успелих момената. Прво: по времену када се она доноси, што обећава да ће наши извозници имати шуну оријентацију, да ће моћи правилно да калкулишу и да ћемо најзад имати мопућности да повољно ефекљуишемо наш ивавоз. У питању оптерећења, сировина и прерађевина последња извозна, тарифа, чини исто тако један корак напред. Први шут ва оволико година ми имамо релативно добро решено питање наших житарица, дакле брашна и пшенице.

Најзад као трећа одлика могло би да се помене још и то да је нова тарифа ипак нешто снижена, и да према томе није далеко моменат када ће (се сасвим избацити употреба иввозних царина.

Нова, тарифа гласи: Пшеница, 20 д., раж 20, кукукуруз 10, јечам 10, овас 5, пасуљ 26, сено 2 Динара. Камени угаљ слободан, уљани плодови и семење 100 Дин. Шљиве свеже и етивиране слободне; пшенично брашно и криз 8; мед слободан; јаја, 100; живина ваклана 50 Динара.

Говеда жива од 100 кг. 40; заклана и одерана, слободна; свиње до 70 кг. забрањене; месо свеже и сољено 50 Динара; маст слободна; све прерађевине су слободне.