Покрет
338 покрет
ИНДУСТРИЈА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
Књига Јосе Лакатоша п Дра Аце Деспића. Издање „југословг нског Лојда“, Загреб, 1924. Цена 40.— Дин.
Као шеста свеска Индустриске Библиотеке „Југословенског Лојда“ чији је задатак систематско прикавивање стања индустрије у појединим нашим покрајинама таашла је недавно жњига Г.Г, Лакатоша и Деспића. о Индустрије Босне чи Херцеговине. Прве четири свеске ове Библиотеке посвећене су Индустрији (Оловеније, Далмације, Хемиској индустрији целе земље и Рударству Србије; пета свеска, о Индустрији Хрватске и Славоније, излази из штампе ових дана).
Приказана лицима од струке, са детаљима чије је скупљање резултат содидног и дуготрајног рада, индустрија Босне и Херцеговине појављује се знатно већом и важнијом него што се обично сматра. Она није разграната; бројем, она је малена; но поједине њене гране развиле су се преко средње величине и добиле импозантне сравмере. Главна карактеристика босанске индустрије је у томе да је она скоро сва заснована на природним условима, тако да је њен темељ здрав а будућност осигурана. Систематски и вештачки изграђене индустрије у Босни и Херцеговини нема. Положај, сличан положају колонија, који је Босна имала за, време режима (бивше Аустро-Угарске, недирнуто богатство њене природе, и јевтина радна снага, предодредиле су је за прву; услова за ову другу врсту индустрије она, није имала. Можда је сасвим излишно поменути да је скоро сва индустрија Босне и Херцеговине створена ангажовањем искључиво страног капитала. Најважније гране босанске индустрије су дрварска и рударска. Нарочито дрварска развила се До великих обима; њени етаблиомани убрајају се у највеће не само на европском континенту него уопште на целом свету (А јалер и Ортлиб, Штајнбаје, данас „Дрвар“).
Сам терен Босне даје објашњење развоја, дрварске индустрије у Босни и Херцеговини. 51 од сто, дакле више од половине територије ове (наше покрајине покривен је шумом. А све до пре четрдесет, педесет година те шуме биле су тако рећи потпуно девичанске, целе, недирнуте људском руком. Могућност експлоатације дрва. била је тада у Босни већа, но ма, на, којем другом делу Европе и сасвим је природно што је мирис неискоришћаваних 60санских шума допро до страног капитала, непосредко после окупације Босне аустро-угарским групама. Осим неколико малих стругара — поточара сва, дрварска индустрија Босне налазила, се до балканских ратова у рукама странаца. Исход балканских ратова, био је од пресудног утицаја по власништво босанских индустриских предузећа. Осетивши се несигурним, приватни капитал пласиран у босанској индустрији пребацио се с еластичношћу Која му је својствена 'на босанско-херцеговачки ерар. Он би, разуме се, доцније, с повратком сигурности, дошао понова до својих ранијих акција и доминирајућег положаја у предузећима, али до враћања старих времена, није, срећом, дошло. Ток историје није се срео с надама индустриских експлоататора, Босне, тако да је данас наша Држава, наследница –босанско-херцеговачке ерарске имаовине, сопственик, искључиви или главни, знатног броја,
добро устројених и уређених шумских предувећа, која би, с добром управом, представљала, извор великих и сигурних прихода.
(С променама до којих је дошло после Великог Рала, дошла, је и нова активност у босанско-херцеговачкој индустрији. То важи нарочито за шумску индустрију. Дрварска индустрија у Босни, која је била у застоју непосредно по Уједињењу, достигла је данас свој ранији предратни капацитет. Она је чак на најбољем путу да га ускоро надмаши. (ам број дрварских предувзећа у Босни данас је знатно већи него што је био шре рата.
Друга по важности грана босанске индустрије је рударска. Она стоји на високом степену развоја; експлоатација није данас толико интензивна као што је била уочи 1914. год., но и у овој грани 60санске индустрије примећују се промене 'на боље из месеца у месец. Сама Босна с Херцеговином спада у земље ретко богате рудама. Почевши од злата па. до простог камена за грађевине нема руде која не би имала своје мајдане у Босни и Херцеговини, и то све у количинама чија би се експлоатација, сигурно рентирала да, је у нас више предузимљивог духа и капитала. Џајразвијенија од свих јесте екаплоатација угља који је досада констатован у Босни на, преко 100 разних места. По своме квалитету босански утаљ је другоразредан (антрацита, прве врсте, око 7.000 калорија, има, на једном једином месту); он се састоји од смеђег угља и лигнита, на прелазу у смеђи угаљ. Сем два, три приватна сви остали угљени мајдани Босне налазе се данас у државним рукама. Експлоатација угља у Босни достиже трећину целокупне експлоатације угља у налпој држави. Само уређење босанских угљених мајдана стоји на савременој висини.
Од других руда екоплоатишу се у Босни манган (Чевљановић и Семизовац) кром (у Дубоштици) бакар (у Машкари) пирит ( у Бановићима). Ове те руде експлоатише данас Рударска „ Задрута, Босниа у којој Држава учествује са 69 од сто.
Но важнија. од свих ових руда која се у Босни екоплоатишу или не екоплоатишу јесте желевни мајдан Љубија или направо желевно брдо Јаворик. Тај рудник огромних дименвија, тај тако рећи неисцрини мајдан нашег националног богатства, један од наших сигурних ослонаца, за будући финансиски и општи привредни живот наше Државе, цени се, по досадашњим истраживањима, на 250 милиона тона железне руде. Тако да је његова експлоатација осигурана не само за деценије него и за векове, ЈЉубијска железна, руда је прворавредног квалитета, садржавајући 45—58% чистог железа. Што је нарочито утешно љубијски мајдан је по својим постројењима потпуно уређен тако да се у свако доба може приступити његовој најинтензивнијој експлоатацији.
У металној индустрији Босне најважнија је железна индустрија. Но нешто може да се примети одмах чим се почне испитивати босанска индустрија. Она је проста, т. ј. производи најразвијенијих грана босанске индустрије, шумске и рударске односно железне, бу примарне врсте: оно што је изнад израђевина струтара и изнад великих желедних плоча не добија се у Босни сем као унесена роба. Босна, је у том погледу далеко заостала, за Олавонијом, Хрватском и Словенијом. Имамо чак ту
=