Покрет
ПОКРЕТ 339
аномалију да Војводина у којој нема шума има бољу прераду дрвета него ли Босна. Један специјалитет Босне у царству руда којих нема у другим нашим покрајинама. јесте Со. Слана врела код Тузле, код Коњице, и т. д. могу да потпуно подмире потребе становништва Босне и Херцеговине, али њихов капацитет не прелави ту границу. Треба сем наведеног поменути знатно развијену хемиску индустрију (амонијачка сода, Лукавад, Дестилација Дрва, Теслић, Фабрика Целулозе, ит. д.) етижаву шљива затим слабо развијену кожну и још слабију текстилну индустрију које уосталом пре спадају у занат него ли у индустрију.
Утисак који се добија кад се шрегледа ове што даје ова веома инструктивна књига Г. Г. Лакатоша и Деспића и ако је повољан побуђује захтев да се велика, индустрија Босне и Херцеговине учини више националном него што је то она данас. Извесно, туђинци нису у босанској индустрији оно што су били некад, али један туђиноки дух лебдими данас над њом као што је лебдео у времена која се помињу да се не би повратила. Власници индустриских предузећа у Босни су се променили али су остали и њихови експоненти и банке које су се шодметнуле да би за рачун туђинаца могле, уз добру наплату, спасти што већи део. Требало би да Влада посвети што већу пажњу задатку да (се босанска индустрија, интензивним и сомишљеним радом и ваљаним руковањем учини што пре оним што она мора да буде а што се кратким и простим именом зове — отште национално добро.
ПОЗОРИШТЕ „ЗОЈЕЕЕ ШВВЕ“. — ЈЕДАН КОНЦЕРАТ. — ПРЕМИЈЕРА
„ПОТЕРЕ“. — „ПЉУСАК“
Пред крај позоришне сезоне глумци су почељи да образују мање и веће групе које ће за време лета путовати по унутрашњости и приређивати забаве и концерте, или отићи у неку бању где ће провести два месеца распуста и с времена на време приредити по које забавно вече. Говори се да једну већу групу образује Г. Гинић који има намеру да с њом направи турне по унутрашњости Орбије ипрајући комаде махом из националног репертоара; друта једна груша ставиће се у службу Мижнистајрства Народног Здравља и путоваће кроз земљу са репертоаром састављеним из Бријеових „Отрадалнњика“ и неких антиалкохоличарских комада. Малу, активну руту „Олободног Позоришта“ које ће приређивати позоришне вечери у Рогашкој Олатини образовали су Госпођа Столић, Дугалић и Гошић и Г. Г. Д. Гошић, Драпутиновић и Божа Николић.
Та трупа има намеру да спреми око двадесет малих комада: изабрани су комади Нушића и Педије Петровића, од наших писаца, Чехова, од руских, Де Лорда, Куртелина, Федоа, Пола Ђаферија и т. д. од француских. ~
Неки комади ву већ увежбани и трупа је дала већ једно „Слободно вече“ пре десетак дана, у „Мањежу“. Давана су три ајнактера: „Литература“ од Леа Маршеа, „Отакленце“ од Макса Мореја и „Кожа“ од Нансеја и Бирабоа. Ствари су више слободне него духовите али су на крају крајева занимљиве као сви комади тих онабдеватеља тариских бина, не бог зна како талентованих али који знају свој занат. Као и већина београдске, тако ће их и бањска публика гледати са уживањем. Истина, кад се завеса спусти и светлост упали, сопидиће се да много аплаудира као што се и београдска стидила, али за време чинова искрено ће се забављати.
Једна симпатична прупа тројице: Г.Г. Добрица Милутиновић, Владимир Олатин и Вл. Нелидов спремила је такође програм музичких тачака и рецитација са којим ће обићи земљу. Њихов први концерат је одржан крајем прошлог месеца у Беопраду, у зпради „Кола Српских ОСестара“. Публике је било мало али много пљескања; јер та публика која се, упркос поподневној жези (концерат је почео у 5 часова
по подне), решила да оде на кондерат, отишла је збиља, само ради уметника које воли. Извођено је неколико тачака рецитације уз пратњу музике: три Тургењевљеве песме у прози уз музику Ребикова, Оирјабина и ПЦречанова (и Јакшићева песма, „На Липару“ за коју је компоновао музичку пратњу В. Нелидов. Штета је само што у састав овог пропрама улази рецитација песама неког Раде Боровића, слабих имитација Ракићевих и Дучићевих стихова.
Профестонаљни глумци нису једини који спремају летње програме за турнеје по унутрашњости. Београдско „Академско Позориште“ (да прецивирамо: оно које је давало „Гогољеву смрт“ и „Даћу“, — јер се „Академско Позориште“ које је давало Чеховљеву „Чајку поделило у две групе од којих је једна задржала старо име а друга не знамо како се сад званично зове) спремило је „Гаудеамус“ од Леонида. Андрејева и даваће га у недељу, 15 јуна, у „Мањежу . Ако представа, која обећава да ће бити интересантна, успе код публике, сапремиће се још један комад, по свој црилици „Стари Хајделберг“, и направиће се пурне по Војводини.
У току последње недеље имали смо и једну премијеру: „Потеру“ од Јанка Веселиновића и Илије Станојевића. Низ слика све на исти калуп: једење, пијење, певање у разним крајевима Србије, а као дентрашне личности два банаћанина. које један београдски мангуп вуче кроз целу земљу, тобоже тражећи један млад брачни пар (ћерку старијег банаћанина. и његовог слугу са којим је она побегла из очинске куће) за који он добро зна да је у Палилули, јер га је он сам тамо ушутио. Све је проткано народним хумором, хоровима, и могло би бити много успелшје да је у неке сцене унесено више живости, да се више пазило на хорове и на статисте, и да је задржана стара Јенкова орхестрација. Главне улоге имали су Г. Г. Антонијевић, Н. Гошић и Златковић.
=
Давана је и редриза „Пљуска“, први шут после смрти Шере Добриновића. Можда се престава веома допала онима. који су овога пута први пут гледали комад. За, (нас, Г. Г. Сотировић и Гинић, ма колико добри, нису могли да замене Перу Добриновића и Саву Тодоровића“ које је у овим улогама (и не само ју овим) врло тешко (надмашити. СВИ ОУ
МУЗИКА
„МЛАДОСТ“ ИЗ ЗАГРЕБА. — „ЉУБЉАНСКИ звон“ Из ЉУБЉАНЕ. — КОНЦЕРАТ БЕОГРАДСКЕ ОПЕРЕ У КОРИСТ ЦРВЕНОГ КРОТА 5
Загреб, који тако високо стоји са својим шпевачким друштвима, од којих осмо ми већ имали прилике да чујемо два најбоља: „Коло“ и „Лисиноки“ има и на своме Универзитету два певачка друштва (код нас један - једини „Обилић“, ша једва животари, а Београдски Универзитет броји готово дупло више студената него Запребачки) која смо такође чули и то: „Балкан“ и „Младост“, која је два пута певала у Беопраду: први пут 1920. са Г. Антуном Добронићем (певали његов циклус ор 4.: Јужнословенске Пучке Попјевке); а други пут 2. ов. м. са Г. Јаковом Готовцем.
Концерат је био у сали „Мањежа“ а ,на програму: О. Тањејев: Сфинкес; Н. Соколов: Колодњики; Римскиј-Корсаков: Торестанскаја. Ширушка. То је био руски део. У чешком делу: Јаначек: Клеканица; Ј. Б. Ферстер: Велке шире родне лани; Новак: Подзимни. У југословенском делу: Добронић; Наговарање; Лајовиц: Мегле; Ј. Готовац: На Вардару; Оскар Јозефовић: Здрава Марија; Коста П. Манојловић: Приврене стари. Хор је само мушки и врло звучан Г.Ј. Готовац је успео да са таквим хором (који узгред буди речено сваке нове школске сезоне мења чланове, било да одлазе стари који су завршили студије или да долазе млађи који почињу сту= дије) изведе програм врло интересантан и разноврстан који лепо илуструје три славеноске музичке културе у хорској литератури. Вреди споменути да су Новакова „Подвимна“ и Г. Косте Манојловића „Призрене стари...“ ванредно лепо хорски шисане. Хор као интерпретатор је најбоље звучао у Готовчевом „на. Вардару“ и К. Манојловића „Призрене стари“,
Нека је додано да је „Младост“ са „Лисинским“ највећи поборник за један јединствен Југословенски Певачки (Савез.
У претходном приказу је било речи о Загребу и његовим певачким друштвима, која смо ми овде чули. У овом пак биће о ЈЉубљани, која иде одмах иза Загреба у томе погледу. Када се узме у обзир да Љубљана броји 50—60.000