Покрет

340

становника, а да ша своме конзерваторију (Ах! КонзврватоРији! Жалосна престовицо!) има 1000 ученика: да има, оперу у којој се паметније и савременије ствари дају него у нашој опери; да ЈБубљанска Филхармонија сваке недеље пре подне даје симфонијске концерте и да певачка, друштва „!'лазбене Матице“ и „ЈБубљанеког Звона“ излазе чешће на подијум, добија се утисак једне веће музичке културе готово као у немачким и чешким градовима истог броја становника,

Шта нам је дало повода да о овоме пишемо јесте гостовање једног извраног љубљанског хора. _„ЈБубљански Звон“, како му је званично име, мешовити је хор. Само се намеће да је онда звучна кохезија мања. Али зато мушки хор „ЈБубљанског Звона“ звучи ванредно хомогено. Од женског хора могли би се похвалити алтови, док сопрани имају нечег реског у тону.

на концерту, на жалост слабо посећеном, који је „Бубљански Звон“ одржао 7. ов. м. извео је у првом делу програма словеначку уметничку песму, о којој ми имамо најлешше мишљење, и у коме (наиме делу програма) Лајовицев „јан заузима најиши степен, а затим хорови От. Шремрле и Равника. У другом делу југословенска, народа попевка у обради Жтанца, Кјухача, (. Дева и Мокралвца. Да додамо и дивно обрађену „дрногорску успаванку“ од Доброншна. Све је ово (осим Мокрањца) Г. Зорко Преловец лопо осетио израдио.

Београдска секција нашег Шрвеног Крста приредила је 9. ов. м. велики концерт у Народном Позоришту уз суделовање Београдске Филхармоније, прима баг зр:те Г-ђе Њирсанове и дрвог балетмајстора !. Фортуната; Г-ђа Роговике, Ваљани и !. Зиновјева. Одавна у Београду није био такав кондерт на коме ће учествовати толико умељншка и бита засотушљен балет поред оперског певања а ово опет поред симфонијсоке музике. Изгледало је да смо то време били птеболељи. Оно абог чега смо ми противу тога било би то што су ти концерти обично рђави. Тако је било и са овим. Како се говори, Београдска килхармонија, због проба за „Копељију и због разних трзавица у своме кругу, није могла ла држи пробе шред овај концерт. Зато је „Шарха“ вучала круто и никад у јасно наглашеном ритму. У „Влтави“ код виола и Џ виолина није био мотив жуборења довољно пластичан да. би могао да докаже свој гајзоп а'еше (не треба заборавити да је код програмске музике то врлв важно), а !. виолине, које. изнад тог жуборења имају једну дивну кантилелу, због малог броја виолиниста нибу могле да даду онај утисак гоји су оставили на Ометаниној прослави. После те три галке (увертира за „Холанђанина“ Шарка и Влтаве) Београдске Филхармоније следовала је једна сцена из „Даме Шик“ (д Чајковоког. Г. Зиновјев и вокално и драмски апсолутно леубедљив (чак је натерао публику на смех овојим уласком и у сцени са пиштољем). 1-ђа Роговска је детонирала. Г. Фертунато и Г-ђа Кирсанова су играли једну шпанску чгру сд, Балакирева, ирру из „Арлезијанке“ (премештена доцшије и у „Кармен“) и Шоловецке Итре из „Књаза Игора“. Све то врло. добро ју ритму и ванредно темпераментно у изразу. На крају један предлог. Кад већ Првени Крст сваке године приређује: оваке свечаности, зашто не би ангажовао неколико ттвепих уметника са стране, које би пратила Филхармонија и би концерти донели и већу моралну и материјалну коршст.

Привремзни.

КЊИЖЕВНОСТ ; НОВИ ЧАСОПИСИ

Књижевници као де су оживели сад, пред крај сезоне.. Њина активност је почела да. се манифестује у покретању“ ревија. У Загребу се опет појавила, Галогажина, „Ведрина. за коју се мислило да је дефинитивно престала да излази: изалпао је нов двоброј „Оркана“, часописа најмлађих у Забребу, за који се такође веровало да неће више излазити. (Сем тота покренуте су сасвим нове ревије: „Недеља“, од које смо видели само први број, врло занимљив, али која је, иагледа, престала да излази одмах после другог броја; „Нњижевник“ Антуна Бранка Шјимића, о коме је већ било товора, у „Покрету“ (изашао је п други број, занимљивог садржаја);. „Литература“, орган сасвим младих који су некада издавали: „Озон“. Кажу да ће поред „Лилературе“ и „Књижевника“ бити покренут још један лист сличног имена: ,„Литерал“,

УБеопраду се опет покрећу „Путеви“. После једног неуспелог покушаја (у октобру 1928.) да опет почну стално да излазе, они ће се појавити шо трећи пут, али овога пута довољно осштурани да мопу излазити више од годину даша, што значи, ако се одазове читалачка публика, годинама. По-. ред досадашњег уредника, Г. Марка Ристића, часопис ће уређивати и Г. Милош Црњански. Први број ових, обновљених.

чији.

ПОКРЕТ

„Шутева“ појавиће се у друпој половини овога месеца. То ће бити летњи проброј (шест штампаних табажа) а од септембра. ће излазити у сталним месечним свескама.,

„Рефлекс“, орган једне груше врло младих људи, о коме смо у „Покрету“ шисалљи, престао је да излази пошто је издао три броја.и књигу Г. Десимира Благојевића: „Шаутања с мостова“. Покренут је „Вал“, орган неколицине средњошколаца за које би боље било да су причекали још коју годину па да покрену лист, јер су им радови доста слаби.

КОМЕНТАРИ ћ

НИ 0 ЧЕМУ

Мој зиг сез сапацх,

Рогпиг 1е5 уаззеаих, РопЕ Рћишеиг ез уарађопде,

С'езЕ рошг азвопујт

Топ тојпдге аезјг Ои' 15 меппел! ди Бош ди топде.

· Сћапез Вашае!агтге.

Да ли је можда зашста прави уврок стварима онај који нам се уучињи такав у тренутцига, када, најсубјективније судимо; Можда сбу ти бродови вашста допловити са краја освета само да валовоље њену најмању жељу... Узроци, последице, (везе, утицаји: више но илде (је ту врела и мрачна, велика тајна на коју увек, па ипак тако ретко, мислимо. Сетите се да су ово доказане чињенице: Сањате на пример да бежите од неког ко хоће да вас удари чекићем по глави, бежите дуго, кроз улице, преко кровова, кров ходник, осећате мрак и страх око себе, најзад вас мучитељ стиже и „удара свом снагом шо глави, будите се: и видите да сте ударили главу о кревет: тај бол који долази на крају целе чтриче вашега сна, у самој ствари је изазвао, створио цео

фувод: бежање итд. Све је било толико тренутно, толико (вра-

толамно симултано, цео сан, недсстижном брзином, шрострудио је у једном секунду, (да изгледа као да је оно шришремање, које је последица ударца, приттодило своме узроку. Тако, у свом том вртлоцу релативитета — који ја овде тако површво цумачим — губи се наше поверење у логику, у правиштан, рационалан ток догађаја.

Верујем у једну дусовност, невидљиву, свих конкретних чињеница; ниједна мистика, ниједна, правноверица не мора да ми изгледа сама по себи нешто чудније, нешто ашсурдније од свих материатистичких тумачења. Када ниједна астрономија, ниједна физиологија не може (да омли обасја мистерију живљења, већ самб помери наше незнање за једно шитање даље, зашто да одбијам сваку веру ју предестинацију на пример, шли у тајанствена правила по којима. се

чаудбина итра, или у физичку моћ човечанске мисли ни у

одјекивање ствари а куцаје човечанског срца

Зашто пишеш ово овде, какви су „коментари“, и чему, све ове речи које се немоћно ломе од љубави“ Хтео сам једном, сада, да одем у крајност са оном маном која се може (пребацивати овим коментарима: да не оцртавају конкретно прегмет о коме товоре, да се не задржавају на њему, да лебде. Дозволио сам им овај шут да оду сасвим у ваздух, не нашавши у акпуалности довољно подстрека. Коментари (ни на шта. Тако нећу говорити о жучној и љубавној књизи Луја Арагона Ге Клђег пасе, на чијој маншети (уссталом атише: „овој «књизи не треба коментара“.

Последња тачка концерта Црвеног Креста, (Нова, Зграда Народног Шозоришта) шриређеног у понедељак 9. јуна 1994. била је балет Госпође Кирсанове и Г. Фортуната. Завеса се диже: никада лепши удекор није био на нашој шозорници: уместо (ма каквих кулиса само (бледа (плава полукружна завеса. Колико је дубока позорница видело се тек када су се играчи појавили, (ер су изгледали „много мањи но што мо очекивали; перспектива је била шаненадна. После црве игре завеса остаје подигнута, оркестар свира Бизеа, гледаоци очекују појаву играча, позорница остаје празна. Намештајући рефлекторе, или удешавајући осветлење, машини си приређују случајни, нехотични балет светлости, Читави сла= тови љубичастнх зракова, затим једна румена лепеза светлости, па тамнији ружичасти облаци. Десно, преко оне плаве полукружне дубоке завесе, опет случајна једна 'непомичеа. сенка, изгледа као глава и коса литија рамена од којих је једно уадигнуто, неког џиноваког, укоченог работника, који уавојим 'немим рисуством даје један болни поетични, чове-