Покрет

ПОКРЕТ 315

МЛАДИЋСТВО НАРОДНОГА ГЕНИЈА

1. УВОД

Инстинкти градитељи код народа. — Дут наше народне уметности. — Комплексност инспирације код народа и разноврсност спољнит утицаја. — Несродност дута између разниг грана народне уметности. — Превазилажење народног темперамента народном _ цивилизацијом. — Искључивост народног дута расе у примитивној његовој поезији. Значај примитивне поезије по изучавање народне менталности. — Дела мистике, дела слободног дута “ дела реализма. — Помицање граница народног живота помоћу остваривиња његовиз инспирација. — Одбијање инспирације о акцију, товратак инспирације у живот. — Естетички рефлекс. — Митолошки основ у народној уметности. — Митолошки симбол 9 Женидби Милића Барјактара. — Литвански мит о зори.

Као и личности, и народ, сваки понаособ, има, своје особене духовности и импулсе, који су у не престаном парађивању једнога, духовнога и материјалнога крута у коме би могао живети. То су градитељеки инстинкти, као код типа за замисао гнезда, као код риба за селидбе кроз океане. Народи, као и поједини људи, исказују своје инстинкте каткад у највећој спонтаности и искрености, као кад их замењују, или боје, лажима, а исто су тако мање или више обдарени њима. У сваком случају, редак је на-

род тако свестрано обдарен, тако свестрано заузет

једном унутарњом и подсвесном упосленошћу (шретварати сложена и дубока имшушана богаства у чисте идеологије живота, у чисте визије, у једну школу васпитања народног духа и појединаца, у, једном речју, омотућавања примити и издржати живот онакав какав се натура једном народу) као што је то наш народ. Скоро сваки морални, етички, чулни принттит може наћи овој већ изграђени еквиваленат у нашој народној уметности. Ове то представља једну огромну духовну архитектуру чија је база дубоко задрла у митолошке, ил дубље у геолошке слојеве, а која се истовремено пење у страховите чисте висине и проткива најсуптилнијим, најспиритуалнијим орнаментима. Целу ову нашу умотворину шриближују поређењем често грчкој класичној, по њеним хармониским линијама композиције, по њеној ведрини надахнућа. Ја бих је радије поредио са фоклорском цивилизацијом Индије, по њеној одвише компликованој сложености и непомирљивости орнамената, по њеној загушљивој мистици које као облаци прелазе преко оне лирске треперагве, небеске, ведрине; такође бих је поредио са, готиком, по њеној чисто архитектонској сложености компонираља. Но најпре требало би расчистити једну ствар: 'најрадије се замишља да је целокупна наша народна, уметност јединствена, једнообразна, једнородна по своме расноме карактеру, па била исказана у б“ло којој области уметничког изражавања; да исти дух веје и иста култура духа, како у песништву, тако у музици, тако и у пластичкој уметности сили игри. Одмах ћемо и без тешкоће утврдити да је то заблуда, и видети одмах у колико је важно да сето утврди да би се могле правилно посматрати извесне појаве. Музика, се, држим, може поделити на, две групе, она примитивна, монохрона. скоро (као: Ову се небо звездама; Ој Морао, моје село равно; Вију ветри; Биљано; Ја испроси Миље моје ит. д.) свакако је најчистије пасторалне природе, и не може се сумњати да је чисто словенског карактера; она друга завршена, комттикована, богата, испреплетаних мотива, вероватно је јако сродна маварској и аралској: она, је вена тата религиозна и страсна, сачу-

вана највише у Македонији и Босни, пде се муслиманска, песма с минарета, највише чула, Тако највећи део наших најпопуларнијих арија, највољенијих има у себи опромно (истока и то османлискота, ајрабљанскога и мухамеданскога истока. Народна поезија, која нам највише бије па 'чистога врела наших народних шнстиката, у примитивном свом облику најнароднија _ јер је и најмитологичнија већ је стала примати црквене хришћанске и апокрифске елементе, (немањићока поезија) да затим у време феудалства и деспотства, шостане и сама јако витешка, и јако трубадурака, (Страхињић Бан, ускочке песме); судар ових двају утицаја види се јединствено на песмама Косовске епопеје (ком ли ће се приволети царству, а истовремено лик Милошев). Уз песме развијале се и народне приче; могло би се очекивати да ће оне бити истом духовношћу савдане, да ће имати извесну везу са поезијом, као у Индији или у Русији: код нас је народна приповетка, пре свега занимљива, интересантна па тек онда епскот замаха; при том је митолошкија, никад скоро религиовна, често апокрифна, а, најчешће међународна и неоригинална,. Она најзанимљивија припадала, би Арабљанима или Индији; ту заостајемо иза арбанске народне приповетке, која има један лични хумористички тон приповедања који деформише саму композицију приче. Рукотворна уметност или се састоји из тепиха и везова, и онда, ако су то теписи, сродност мотива (са мотивима абисинских и сијамских тепиха, је фрашантна, и ако не и колорит који је код нас примитивнији ги грубљи; ако су везови: богајство утицаја и орипиналних изратаваљња, је толико сложено и велико, да подсећа, по томе на нашу народну поезију, премда је инспирација сасвим друга, не више захватана у историји већ у визији чисте природе, пејзажа, и натураливма. Или се састоји из конкретније пластике: резбарије, соликарства и Тт. д. и онда се треба освртати пажљиво на Бизанс, на утицај наших манастира и манастирских сликара, на исток дакле опет, али не више араштоки, но прчки, асирски и чак далеко монтолеки. Према томе, далеко од тога, да ако је наша уметност ођритинална она је и истим богаствима оригинална, и да, ако је сродна, с чим, црпе ту ародност са теотога, извора. Оваки род овде (уметнички има своју засебну и биографију и структуру.

Засебну. све док је реч о уметничким типовима на којима је народ показао своју велику вешти-

~ ну, овоју стварну зрелост у стварању, тде је 'поста-

јао класичним. У почетним, у примитивним радовима, у основном т. ј. геолошком _ фолклору, било које старости, сачувао је, држим, највише своје инстиктивне апонтаности, неког хумора и ведрине, неке оштре неизглачане тратичности. Ту је најдаље од барока. Одатле треба, чини ми се, почети са тајутчавањем духа народне уметности и искрености, са класификацијом типова, са утврђивањем контура допнијих херојских дела уметности: па се поступно пети — слој по слој теолошки, до најгорњега. слоја, културне обрађености.

Ради веће простоте и јасности у излагању поделићемо пео овај примитивни народни материјал на његово: изражавање мистичнога народног жи-

вота, слободну итру духа и на реалистичка народна,