Покрет

покрет

367

Београд у грађењу, 1928:

је власт преузела толико сретно информисана Радничка странка, него се, изненада, обрео у Бечу. уде смишљао некакав конгрес поробљених народа, али у главном његова активност у старој престоници

Хабсбурговаца ограничавала се на ометање акције Опозиционог Блока овде у Београду. И кад му је најзад пошло за руком, да тој акцији онемогући сваки успех, дигао се и отишао у Москву бољшевицима. За годину дана, дакле, од лордова и консервативаца и њихова Сатопсиђ-а, до Камењева и Зиновјева и њихових оријенталско- завереничких организација: скок је заиста огроман, и неочекиван, чак и кад је од Радића! То јест, ово већ и није скок, ово је окре. тање око земљине осовине !

За собом вукао је г. Радић, и вуче још, као комета реп, своју сретну странку и њено Хрватско Народно Заступство које је данас у таквом положају, да ни само не зна, ни шта је, ни шта ће. После Радићиве посете у Лондону, његови посланици су напустили бојкот Београда и ушли у Скупштину; кад су положили заклетву Краљу, вођа им је бацио анатему на све нерепубликанце и отишао да тражи подршку код бољшевичких диктатора... _

Какву ли им вратоломију председник спрема кад се врати из совјетске централег! Јер да ће он смишљати нове авантуре, то је изван сумње. Данас је, ваљада, већ јасно да је илузорно очекивати од њега да — сиђе на земљу. А исто тако је илузорно и са његовом странком тражити неке споразуме, док је она под утицајем његовим. Јер док је у њој пресудан тај утицај, она је просто неспособна да прими икакву обвезу, и не само то, него је неспособна и да има икакав одређен политички смер. Она је осуђена, како је већ толико пута овде речено, да чека калпастрофе: од фашизма или бољшевизма, од Лојд Џорџа или од Ериоа, свеједно од кога! Према томе, она се може искористити само као деструктиван фактор, али не као фактор једне творачке политике, Вероватно је, да неће вечно таква остати,

Поглед из Дечанске улице

Можда чак није неосновано надати се, да ће она и ускоро моћи да се ослободи диктатуре Радићеве.

У том случају, разуме се, неће моћи у својим редовима задржати девет десетина хрватског племена. Али тај њен партијски губитак биће, у истини, добит за Хрватство, коме су данас, овако сабијеном у тесни оквир једне странке, и тиранисаном ћудљивом вољом једног неуравнотеженог човека, све креаторске силе паралисане. Онда ће бити могућности за сарадњу и с њом као и са сваком другом странком.

КЊИЖЕВНОСТ : · ОЊЕГИН (Белешке поводом тога спева“) ЈЕ

Прежаливши варљиве земаљске стварности, сталности и ограничености, песници покаткад ходе најдивнијим, али често и најмучнијим стазама и прогазима, где виле игре из" воде пред очима Вечности) а где је, међутим, мало смртних бића |устрајало, мамљено ишли мучено стварима овога света, Песници онамо находе копнине давно минулих снегова " њима хладе своје чежње за великим и чудним стварима којима «се тежи до емртнога зева; онамо удишу мирисе још неразвијених цветова и дах будућих векова сагорева њихову крв; онамо, у часовима најдубље тишине и најузвишенијег заноса, они се уздижу ка вису висова п вашијућих руку чекају да их ослепи сунце, у које ће се испарити.

Песници су, дакле, (со човечанства; они су светска, музика која прати бића у њиховом вечном кружењу кроз васиону; они су највиша раскош и најпотребнија сувишност земље, У очима шовршних ш глупих, песници који су тако удаљени од живота, немају никакве везе са њим; шесници су за такве презрани синови снова и смрти, Међутим, баш за то што не прљају своју душу пролазним стварима - демље, песници могу дубље осећати суштину живота п бити најчишће сазнање човечанства.

Шта би било од човечанства без њих“ Зар не ом Русија била још ужаснија и гнуснија, кад не би у њој било неколико светих песника да је озаре, уздигну и објасне

Шта би била Русија без Пушкина, који је можда најзећи (руски песник по томе2

| штре њега је руска лирика покаткад стварала звукове који су одтрептавали у највише сфере, онамо, где се уздижу тајуввишенији звукови људских шлемена. Тјучев, напримор.

+ У шрепеву Г. Ристе Одавића, (Савремена Библиотека).