Покрет

378

покрЕТ

прудружио и Г. Корошец. И као што су некад стрепили од победе Аустрије, коју су ипак желели, тако и данас стрепе од консолидовања ове државе, коју су сами помогли подићи. Од ове половности наш народ је у прошлости видео само штету. Без ње, без те неодлучности која се стално клати између

две супротности, — колико лакше, са колико мање

жртава бисмо преживели кризу од 1914. до 1918. године! А и данас, да смо без ње, ова благословена земља у првим годинама после уједињења једва да би и осећала тешкоћу некојих својих проблема. Овако, оптерећени овом наследном болешћу коју су нам векови оставили, морамо стрпљиво чекати, да

„је залечи време и нове погодбе живота.

МЛАДИЋСТВО НАРОДНОГА ГЕНИЈА

Ш ИГРА СЛОБОДНОГА ДУХА

Непојмљиво. значење разбројница. — ТРихова каншелена. — Богастшво рима; рима на крају, рима на почешку стиха. — Асонанце. — Порекло разбројница. — Декаденце старих језика. — Стилизације слободнога духа по законима ритма п асосијације. — Немушти језик. — татровачки језик. — Језична шифра. == Покушаји „алхемије. речи“. Сугестиван језик. — Додаисти и разорење речи. — Подсвесно као заједничко врсте. — Интелекшуални напор као градитпељ индивидуалности. — Игра припремање на живот; игра 'ослобеђење- ка стварању. — Чисти материјал пдезије. -Разбројнице су постале у моментима тражења једног непосреднијег језика. == Фин ритам је школа за пространија

стварања. — Аналогија естешичких облика између херојске етике и примишивних стилизацаја слободнога духа. = Катпегорије сила; еволуција, селекција. == Џидовци. — Пор-

нографија. | БОМН ги „Дунав је село, лежи на Сави,

· „Има и винограда, ал су у трави“.

Е __ Народна песма из Шида (Срем)

„Сви смо ми у свом детињству, свесно или несвесно, били фрапирани извесном ритмичном игром фраза, чији смисао апсолутно нисмо разумевали, а које смо примали. један од другог за време игре. "Лепота: њина "лежала је-у јединственој 'поетичности њиног облика и израза а затим нарочито,и у самој тајанствености њиног значења које никако нисмо умели коначно "одгонетнути ни ми, нити наши старији, па ма колико се“ мучили да им докучимо значај. Облик им је био толико музикалан, да смо их, више но и песмице, изговарали са читавом кантиленом, која је. такође прелазила заједно. са њима од детета до детета. Служиле су нам за пребројавање, разбројавање и вучење коцке, приликом игара као што су шуге, жмурке, мете, труле кобиле ит.д. Сам пак облик, и ако су те фразе сасвим блиске песмама, није грађен, изгледа, по истим принципима поетске естетике по којима и наше народне лаке т. зв. женске песме. Риме су, на пример, много чешће, и то каткад одмах једна за другом, убрзане, као јурећи се; оне се не провлаче кроз целу такву једну фразу но су као у борби са другим поетским формама и облицима, који им онда и преотму искључивост (једино, Дедино, Седи Салаведино где рима, на „ино“, бори се са јачим ефектима неких значења — парапин, арапин; парапушка, пушка — и губи свој крајњи самогласник „о“, те остаје једно време као рима на „ин“, Чекушин, Чекушица, Парапин, Парапушка,; и победи најзад: Тушкало, Ту десет.) Пошто су речи

произвољне, најчешће без логичног језиковног значења, биране једино по једној страшно компликованој шеми ритма, то су и риме много чудније, компликованије но што их можемо срести у другим родовима поезије: и у почетку речи које су каткад и цели стихови н,пр. Текутице, Текушан, Палатан, Праскеле... пали Баштован, Баштшоведи, штуку дери, Штука с вере. Риме тако, мешајући се на разне на-

чине, једна с преда, једна на крају, декадентирајући

се у току песме или развијајући се (Опс, попс, пдврмус) асосијирајући се свим и најнеочекиванијим комбинацијама, даду оваква римовања: Иди ми, дођи ми, нађи ми, штап. Лисицу цепаши гуску шетати ја не дам, па не дам; иззешћу је сам. Ев' овако хам! или јЈедноле, дволе, троле, чеволе, пале, шале, маћин, даћин, довран, дандри. Асонанце су овде такође и изобилније и животније но што се у ма каквој другој поезији може наћи: Еди дол, дукудол, дука вала, дука сара, сара леја, ленга пенга, трола могла, пупадак, чукадак. Што се тиче других поетских форми које зависе од самог значења израза, оне се намећу, чим икакво значење пробије кроз фразу. Читаоц ће их и сам у ово неколико примера моћи лако открити. Од највећег је пак значаја овде ма и приближно дати објашњење како значења ових „бројаница“, тако њиног духовног постанка, и њиног утицаја на остала дела народнога духа у колико је тог утицаја било. Свакако је да су многе од „бројаница“, како и Г. Тихомир "Ђорђевић тврди,

латинске, немачке, влашке, дечије песмице и разбројнице, чији је основни језик, пошто га они који су их примили више нису разумевали, поступно деформиран, које рђавим памћењем, које по извесном закону, мислимо, игре и темпераменти новога духа што их је примио; исто као што су деформиране и стране речи чији се смисао задржавао са њима. Тако један велики део разбројница престављао би лутајуће крпе декадентираног језика балканских староседеоца или суседа, да у огромној мери није свежа стилизација улазила као елеменат у то декадентирање, чак кад се и траг нумерацаје, бројања, задржавао на бројаничким стиховима (једноле, Дволе, Троле, Чеволе, Пале, Шале, Шаћин, Даћин, Довран, Дода). Разбројнице би на тај начин требале да буду потпуно изван „сваког логичког језиковног смисла, у колико се он унеколико није из старине сачувао, и то из јединог разлога што су оне ушле у народ из туђинских извора. Најпре, ми држимо да је народ, угледајући се на стране моделе или не, и сам, из једне чисто духовне и естетичке нужде, градио их, исто онако неразумљивим, каприциозним, каквим су му се и стране учиниле, проткивајући их с времена на време, као расветљењима, јасним и светлим визијама. Ове визије долазиле су по директним и најподсвеснијим законима асосијације. Народ је могао овде бити потпуно ослобођен свега оног што га је раније везивало за тло на којем живи, за тајну живота коју у себи носи, за борбу опстанка коју развија око себе, из самог разлога што је циљ оваквим поетским стварањима баш била игра, и крајња победа и ослобо-

ђење, ма тренутно, духа од мистерије ил реализма, у колико, разуме се, једно несвесно и подсвесно

" стварање није тако исто, још импулсније, предавање

великим матицама живота. Преписујемо ову разброј-