Покрет

покрет

399

миче: тада тек видите колико су ови правоугаоници поља висином смањени. Откинути од земљине површчне — први пут је гледамо под тим углом, као да је први пут гледамо уопште; не схватајући да се можемо разбити о те играчке, кровове од хартије, поља од сомота. Земља је мања, персалишја, лакша од самог аероплана; па ипак јачина живота је видљивија но икад. Велика радост једна, и лет, лобада једна,

и лет, зујање хелисе губи се пред јачином живо ваздух је музика. Па инак је ту свуда пад, невидљив — радост сетаје

непомућена, али пад је размрскавање о земљу, која, тако,

трагично, опет добија своју стварност, погтаје убилачка. Смрт

Из Кеселовог романа. Потођен у борби, аероплан кашетана Телиса стропоштао се. Капетан је рањен, онесвегтћен. Буди се, извлачи се из аероплана:

„Изнова, мир се расу преко поља. Телис, задржавајући се на' физелаж авиона, усправи се-и остаде без покрега. Његове осушене усне удисале су ваздух са кркљањем.

„Стпоро, мутно, капетан је разумевао да је још жив; од борбе остала му је само успомена на умирајући шум мотора, на удар. И он поче да корача. Без циља, једино да бм побегао од размрсканог апарата, од леша свога пријатеља, и од мириса крви разасуте око њега.

Њиве га привукоше њиховим златним украсом. Није могао да. мисли ни на шта. Осећао је његово срце како зуји у њему као мали инсект. Широки ваздух зоре затезао је његове мишљиће и осећао је, крећући се, једну варљиву лакоћу, од које се спотицао шри сваком кораку. Како више није био свестан свог тела, чудиле су га његове руке својим кретањем петравилне шеталице. Каткада је седао, и не знајући. _

„Из његове леве слабине текао је млак извор, али он ни то није гримећивао. Бесконачан му је изгледао

тај халунцинирани ход

кроз пуста поља, али је сунце било још свеже када је последњи шут пао. Био је жедан, угризао траву влажну од

росе, хтео је да устане, није успео. Тада се испружи на леђа, ралпирених руку и отицање које је топло натапало његов оок постаде јаче.

„Одједном, јутро оживе. Опојно јецање натапало је пебо. Страшљиво, оно је миловало земљу која се рађала. Затим постаде дубље. Нови дозиви обогатише га и појачано, подржавано“ оно затрепери пуно и лако. Телис, не препознајући песму звона која су у оближњем манастиру звонила па јутрење, дочека њихов глас као врло старог пријатеља, који га је успављивао у детињству.

„Није познао ни женски хор који је пратио одјекивање туча и меди, али га осети по божанској благости која га прели.

„Није више лежао у пољу где га је довукло раздерано тело. Није то било сунце које је, златним устима, љубило ње-

гово лице. И земља и небо били су се разишли у један нестваран простор. СОазнаде да је његово живљење дошло до

краја, да сливена песма звона и људских гласова поздравља његову обнажену душу. ЛЕ у блађу смрт капетан утону жив јон." Марко Ристић

КЊИЖЕВНОСТ

ПРИЛОЗИ ЗА КЊИЖЕВНОСТ, ЈЕЗИК, ИСТОРИЈУ И ФОЛЕЛОР

Да није неколицине поштенијих књижевника, научника и политичара који ће спасти част ове епохе, данашње време би било најгнусније доба паше друштвене историје. Међу те људе спадају и скромни уредници ових Прилога, од којих је изашла већ трећа књига (за 1928.). Верни мисли Ов. Јеронима, исписаној на корицама, ова господа не пренебретавају пи најмање ствари, само ако се без њих не може доћи до оних великих. Због тога су Прилози обилни документованим и концизним написима од највећих до најмањих радника, на наукама, којима се баве Прилози. Г. Павле Шоповић је дао исцрпан чланак о породици матере Бранка Радичевића; Г. Нићифор Вукадиновић, родољубиви парох наше црквене олштине у Трсту, обавио је врло ерудитиван напис о Доситијевој Христоитији и њеним узорима (који је допунио Г. Урош Џомић једним ситним прилогом); Г. Шиме Урлић пише о првој штампарији у Далмацији и о последњим пзданцлима ћи рилске писмености далматинскиг фрањеваца који су знали и употребљавали ћирилицу све до аустријскога заузећа Далмадије; Т. Јосип Нађ дао је монографију о Фрањи Апендињију, дуоровачком свештенику и наставпику на прелазу 18. У 19. век; ГР. ЈБубомир Шетровић преписао је и репродуковао неколико записа и цртежа Хади-Рувима, онога „који знаде

злато растапати и са њиме ситне књиге писат;: Г. Гргур Јакшић објављује пет извештаја наших сељачких дипломата из 1527.: Г. Чајкановић испитује смисао обичаја божићне сламе, а Г. Лазар Мирковић приказује тришћанско-етички теортолошки елемент у две народне песме, у Ђакону Стефану и Два Анђела п Часним Крстима.

Сем ових главнијих и интересантнијих написа, дали су слтније прилоге и чланке: Г. Г. Љубомир Стојановић (Још један заметак кратких српских летописа), Др. Метар Колендић (књига Фјоре ди Вирту, Цвијет од кријетпости, у налпем преводу 14. в.), Др. Фрањо Фанцев (0 постању илиричког-латинскогта дијела Белостенчева речника), Др. Миливој Џавловић (Језик у првим песмама 3. Ј. Јовановића), Мирослав Премрац (Две посланице Бенедикта П. Краљици Јелени и краљу Урошу), Др. Јосит Тим (Две српске депутације у Инсбруку 1848), П. Лебл-Албала (Необјављена пеема и писмо ЈЉ. Ненадовића), Мих. Д. Милинковић (Гроб кнеза Иве од Семберије, онога који је био шредак Боже Кнежевића и о коме је Г. Нушић написао актовку), Божидар Ковачевић (Једна до сада ненозната Орфелинова књига), Лазар Мирковић (Отпросно тисмо у Срба, слично мртвачкој књизи старих Египћана), Владимир Ћоровић (Два турска документа за први устанак) и други.

Сем тога, врло су занимљиви и обилни прикази књига п расправа, који захватају скоро сто страна. Међу њима се нарочито истичу допуне коментару Горскога Вијенца и врло

истпрцни прикази двеју књига Г. Миле-а из историје уметности од Г. Влад. Петковића. | Х НАУКА

ЕКСПЕРИМЕНТАЛНА ПОТВРДА АЈНШТАЈНОВЕ

"ТЕОРИЈЕ

Познато је колику су узбуну учиниле у научном свету теорије физичара. Ајнштајна. До ових је нових погледа Ајнштајн дошао чисто математичким тшутем, и од огромног је значаја било да се види да ли ће и експерименти потврдити те нове теорије.

Као што је познато једна од последица ових нових Ајнштајнових теорија јесте и та да и светлост има масу, односно и она се подвргава закону универзалне гравитације. Другим речима један светлосни зрак пролазећи кроз гравитационо поље какве шланете, неће се кретати праволинијски, као што се раније мислило, већ ће скренути са праве линије под утицајем привлачне моћи планете. Према овоме светлост се ни на земљи не креће праволинијски, већ се под утицајем земљине привлачне моћи, креће једном кривом линијом. Али, наравно, ово је скретање тако слабо, да га је на земљи немогуће констатовати.

Међутим могућност да екснериментално констатујемо ово скретање светлосних зракова дају нам такозвана потшуна, помрачења сунца. Али, на жалост, ова потпуна помрачења сунца су релативно ретке појаве, и не појављују се увек на чистој тачци земље, и зато смо принуђени да чекамо и да грабимо згодну прилику, кад се та помрачења могу под најповољнијим условима посматрати. Ради научних посматрања тих потпуних помрачења сунца, и евентуалне потврде Ајнштајнове претпоставке да се и светлост подвргава општем закону универзалне гравитације, биле су, за последњих неколико година, у више махова организоване специјалне научне екетедиције, које су одлазиле на места, где је требало да буде потпуно помрачење сунца, и тамо директним посматрањем и фотографисањем покушали да даду одговор. на горњу Ајнштајнову претпоставку.

Ево сад на који се начин фотографијама треба да утврди тачност Ајнштајнове поставке. Узмимо две звезде на небеском своду, које се палазе једна према другој, на извесном одстојању. Онимимо сад те звезде. Оне ће бити и на фотографтшји удаљене једна од друге за јелно извесно одређено одетојање. Ово смо снимање извршили ноћу, то јест кад је сушце било удаљено од тих звезда. Сад ако је Ајнштајнова претпоставка тачна, т. ј. ако светлосни зраци збиља скрећу с птраволинијског пута под утицајем ууниверзалне гравитације, онда ће и светлост, која нам додази са тих звезда, сокренути мало ка сунцу, у моменту кад се сунце палази у њиној близини. Међутим у обичним приликама јачина сунчане светлости онемогућава нам да посматрамо звезде, кад се оне налазе у близини сунца. Али, блатодарећи потпуним помрачењима сунца, ми смо у стању да посматрамо звезде баш кад се оне налазе и у близини сунца, то јест дању. Користећи се потпуним помрачењем сунца снимимо, дакле, сад ове звезде и кад се оне налазе у близини сунчевој, и упоредимо тај снима са оним трвим, који је узет ноћу, кад је сунце било удаљено од тих звезда, Ако је Ајнштајнова претпоставка

У