Покрет
398
покрет
Париски ђак, Г. Мило Милуновић, изложио је неколико врло високих ствари, које га без резерве сврставају у ред наших најбољих сликара. Он се још, како је млад, колеба понешто између натурализма и кубизма, али ће се наћи. То ће код овог уметника бити врло лако, чему је јамство његов веома профињен осјећај за меру. Ванредно суптилан у валерима, даје Г. Милуновић ванредно поетична расположења. У Паризу је припадао групи „суптилиста“ и неколико пута излагао са лепим успехом (Зајоп Мапопај, 5ајоп дез Гпдерепдаш, 5ајоп 4' Ашотпе).
Т. Јован Бијелић је изразит сликар. Кад бисмо га поређивали са страним уметницима, сврстали бисмо га међу „Тацуез“. Све код њега излази из колористичне сензације. Може се казати, да има све врлине и мане „пијанога киста“. Колико је интересантан темпераментом, толико често греши у композицији и чистоћи сликарске замисли. Често се дешава да му планови, који треба да су споредни и дубљи, јаче делују, као да су напред. У боји има велику скалу нијанса.
Г. Владимир Бецић, који је као млад човек почео код импресиониста, нарочито код Манеа, враћа се данас времену лре импресионизма, Курбеу. Велики капацитет у моделовању. Натуралиста по крви, можда једини на овој прошлој изложби. Погрешке његовога сликања су хипертрофије, линеарне и пластичне. Г. Бецић моделује једну форму и луком и пластично, тако да му слике изгледају сложене од самих лукова, испуњених сенкама, без праве арзе и тере. Честа наивност у компоновању: жене у ателијерској светлости, а пејзаж натуралистичан. Свако за себе добро, заједно не. -
Скулптор /. Хинко јун, који је у прво своје време био под утицајем старих талијанских ма:стора, развио се и показао на овој изложби ваиредан прогрес у развоју. Његове данашње пластике имају нешто од чистоће форма и линија какву налазимо код француског скулптора Мајола. Ритмички су статуете Г. Јуна ванредно решене. Можемо са поузданошћу да изрекнемо суд, да је Г. Јун наш најбољи пластичар за мале ствари.
Г. Јосип Туркаљ имао је на овој изложби само једну скулптуру, један женски акт у бронзи, са много стила и много онога, што Немци зову „Аптиш“. На моменте се чини, да је Г. Туркаљ, радећи ту пластику, мислио на вајаре Индије. На то подсећају 0облина и набујалост форме и мекоћа контура.
Бурделов ђак, Г. Сретен Стојановић, један од најинтересантнијих и најбољих младих вајара у Југославији, који је већ излагао у Паризу, изложио је овај пут три рељефа у дрвету. Како су ти рељефи намењени за једну специјалну архитектуру, Г. Стојановић је морао у неколико да одступи од свог уобичајеног стила. Ти су рељефи показали много везе с примитивним народним резбаријама (намењени
су за једну турску босанску собу) и стилски потпуно
одговарају својој сврси.
Г. Иван Кердић изложио је неколико успелих плакета и један интересантан свећњак.
још је било неколико излагача, но њихове се ствари не би могле назвати догађајима.
Све у свему, биланса ове деветнансте изложбе Пролетњег Салона била је врло повољна. Комадић Париза у Загребу. Моралан успех. Материјалан успех није био никакав. Загребачка критика није схватила ни по заслузи оценила ову младу уметност, Извини-
~
ћемо је тиме, да је за оцењивање уметности по-
требно много више љубави и — гнања. Осим тога,
огромна је просторна дистанција од Монпарнаса до
Зрињевца. : В. Загреб.
МУЗИКА
КОНЦЕРТ „ПРЕПАРАНДИЈСКОГ ХОРА“ ИЗ КРИЖЕВАЦА
У понедељак је био у |. београдској гимназији концерат „Прелпарандијског хора из Крижеваца“. Хор ванредно дисциплинован и један од најбољих хорова које је Београд чуо. Програм показује леп укус младога хоровође Б. Храниловића. Мокрањчева Осма пи „Козар“, Адамића „Плес Краља Матијаша“, Дуганово „На води“, Враниловића „Селимбег“ и хорови Лајовица, Вилхара н Лебана представљају хорска дела која су по музичкој вредности најбоља дела југословенске хорске литературе. На
_ „бис“ су додали хор сељака из „Продане Невесте“.
Намеће се питање пос:е овог доброг концерта: какви су други хорови наших Учитељских Школа 2
ЗМЕТА СЕСПЈА
Стигао нам је последњи (4) број „Свете Цецилије“. Има интересантних чланака из пера Др. Милована Гавација, Стефана Цибулског, Б. Г. Белчева, Луја Шафранека-Кавића. Јосипа Филаса и Вл. Дуката. Поред тога крајње интересантне вовости из целе Југославије и новости из музичких цевтара Европе и Америке. Музички часопис „Света Цецилија“ постоји дуго година и на њему сарађују сви наши музичари. Лист од почетка води Г. Јанко Барле. Ми лист препоручујемо свима онима који се интересују музиком и музичким питањима и проблемима Претплата је годишње 25 дин. (за ђаке 20 дин.) и излази свака два месеца на 38 страва. Адреса: „мега Сесја“, Хаотеђ.
Привремени КОМЕНТАРИ ВАЗДУХ Јозерћ Кезве!: /' Едитрасе
Велики успех дочекао је овај роман у Француској, и занста, и ако можда не са највећим замахом, додирнути су у њему сви они ватрени нерви који сачињавају језгру шостојања, зеницу човечанске судбине. У тим странама наштампане речи, оживљујући под нашим погледом, говоре опет о жавоту, 0 смрти, о љубави, пријатељству, о страху и храбрости, о болу и лепоти живота п смрти. Да ли ће ти вечни корени душе и мисли да проклијају стаблом романа, у декору античке трагедије или модерног ратног аеродрома, то не мења њихов горки, опојни п отровни сок којим се хранимо.
Тако, изгледамо чврсто, неумитно везани за земљу.
Али ево да се тај сок одваја од корена, лебди, и намаја нас и када се откинемо од тла које вуче к себи: пета крв земаљска натапа и сан, и поезију, и ваздух, и они постају болни и човечаноки, али тиме добијају и своју драгоцену величину. Ниче је рекао: „А злато, ш смех — он их вади ив срца земљина: јер, треба да знаш, — од злата је срце у земље“. (Заратустра [. 215., превод М. Ћурчина).
Два човека у Кеселовом роману, пилот н опсерватор који сачињавају посаду једног аероштана, муж и љубавник исте жене, носе са собом у ваздух сва мучна, мукла питања, љубоморе, издајства, пожртвовања, савести: односа између људи. Кесел је свему томе дао једно нарочито тратично 000јење: јер летећи заједно, борећи се заједно противу непријатељских авиона, ова два човечанска бића изаткала су несвесно иамеђу себе једну чврсту везу, којој више за споразумевање не требају мостови речи. Тај густи вртлог веза и немогућности веза нема излаза. Али ни ту надвлађује јачита живота, која се испољава подједнако у два супротна тренутка: када пилот хоће да убије и себе и свога сапутника, — ни када инстинкт живота преовлада. „И! поред признања,
· поред немогућности сваке наде и сваке среће, није хтео да
уме... Оната која трза животиње у агонији, натера та да изабере једно погодно поље (за опуштање), да учини ритуалне пожрете.“
Јачина ожагвота, не само у смислу велике снаге која нам крије смрт, већ и у слици смрти. Јачина живота: у животу, у ноезији, на јави, у сну, у рату, у спорту, у омрти: симбол непрекидности. Локомотива колшко и цвет.
Земља је чврста, и као знамење јачине живота; али гледана са асрошлана, губи не само своју чврстину већ ин сваки наглед стварности. Поља шравилно трастрана, пе можете по њима одредити висину, јер пе знате им столљрну величину: одједном се шрамети једал људски инсект који се