Покрет

380“

покрет

и најзанимљивије у личности. Догодило се да се, брже и: сигурније но речима, мисаоном логиком и т. д. створила једна колективна, друштвена уметност, један модерни фолклор осећања цивилизације и живота уопште. Ево зашто. Оно што је подсвесно, и што је живот подсвести, по американском психологу

Уџпљиам Џемсу такође, у својој вредности није ништа

друго но баш живот врсте, расе, племена и друштва. Тек развијањем свесних интелектуалних снага, виших слојева јединке, развијала се индивидуална сила у човеку, опредељевале се његова особена вредност и карактеристике. Аутоматско писање, говор хипнотисаних, у колико. изражава и рефлектује актуални унутарњи живот, изражава баш онај очишћен од индивидуалности. Цела поезија подсвести, асоцијација, аутоматизма приближавала се и нехотице више народу, нашим бројаницама, ако се тако сме“ рећи, но што је продужила уметност. је: непосредно била за њом.

Овим смо хт јећи да је и наше“ племе, као и деца; кад: и песници, у моментима када се осећало ослобођено од везаности за законе тајанства и реалности, жудело. да игра: вредностима које су му на расположењу,. да замишља и изграђује нове комбинације. По једном другом енглеском психологу Гросу, који је изучавао:игру код животиња, ова није ништа друго до припремање: и вежбање, у часовима одмора ил незрелости, за стварни-реални живот. ХКивотиња се игра онога, што ће доцније: извршавати. Игра је свакако једно мерење снага којима се располаже, а чим се дух ослободи почиње игра ствараоца, аналогна свим стварањима; грађење по истим законима ритма по којима се изграђивао овај свет. (Отуда те тајанствене комбинације ритмике, језика и фантазије у младачкој свежини наше народне уметности, на самим вратницама наше велике епопеје. Мислимо да најчистије грађење, што се тиче саме механике грађења (не лепоте смисла, ни захватаности значења) налази се баш у овој лирици: разбројница.

Чичак, чемерика, · Зештин, вареника,. "Олово, соколово, Соко паде на"ливаде, (] менб кобиле,

Куд сте мене водиле» У чичке долине.

Шта у чичком раде 2 Кара копље кују.

За кога га кују»

За Османа росмана. Бјеж Османе росмане, Ето бабе на кокоту! Носи биље на рамену, Гтје те стигне да те шине, Гдје станеш да ланеш. Гдје починеш да погинеш. Единана, бединана, Тутун бенум кадинана Алтун, бентун

Талкин, тичкин,

За разбројнице дакле можемо слободно рећи да су постале у моментима тражења једног непосреднијег језика, бар оне које су стваране у самом народу а не позајмљиване од суседа. Њин утицај на друга поетска дела мора да је био врло замашан. Најпре деца, која су одраставши постајала и сама гуслари, пастири, певачи импровизатори поема, носили су несвесно разрађен у себи ритам, механику целу, поређења и метафоре, које су као живописни жигови били усађени у њихову младу машту од ових

разбројница. Сами дечаци, измишљајући можда, овакве

бизарне фразе, тражећи да открију нове што чудније, сугестивније ритмове, читаву једну технику изражавања, имитирали су тиме несвесно законе ритмова по којима се извршује и цело остало креирање природе, ако узмемо, разуме се, да је сваки ритам по једна шематичка престава механике козмоса. Можда се и варамо кад тврдимо да она јединствена периодична развијања у косовском циклусу н. пр. имају своју аналогију у примитивној уметности

са стиховима које ћемо одмах навести, да им је

"можда чак и извор у тим више мање веселим песмама.

Кад кажемо извор, мислимо извор облика, уметничке форме која је припомогла да се она огромна инспи-

рација косовска оствари у стиховима. Приметићемо лако читаву једну обцесију, једну врсту фиксног интересовања, у примитивним песмама којима желимо. да се послужимо. На име постављања категорија равних природних сила од мањих до већих, у колико

постоји један однос зависности међ њима. То је као неки ембрион филозофских метода еволуције и селек-

ције. Оваква разврставања постављана су на разне

начине, тако да би те категорије ствари требало посебице изучавати, кад то не би однело много простора. Ево једног селекционисања. Прва строфа гласи:

Ја посијах бјелицу шеницу Далек села, близу пута,

Крај луга зелена,

Крај луга зелена; Навранви се кока с пилићима, Те поједе бјелицу шеницу,

Далек села, близу пута,

Крај луга зелена,

Крај луга зелена.

У свакој наредној строфи улази по једна јача сила селекције, док у последњој већ није постављен читав њен ред. Тако цела песма пљуска пространим ритмом читавих набројања, као таласима, поврх појединачног, и самог по себи већ сложеног, ритма појединих стихова. Последња строфа је:

Ја посијах бјелицу шеницу Далек села, близу пута,

Крај луга зелена,

Крај луга зелена; Наврани се лаво с лавићима. Те поједе тигра с тигрићима, Тигро риса с рисићима, Рисо меда с медићима,

Медо вуја с вујићима,

Вујо лију с лисичићим,

Лаја коку с пилићима,

Кока поједе бјелицу шеницу

Далек села близу пута, Крај луга зелена, – Крај луга зелена,

Последња строфа „куповања од најмањега_ до највећега“ :

Рано пођох на пазар, Купих вола за динар; Ој ти воле, кућо моја ! А ти краво, музо моја! А ти коњу, трке моја! А ти вепре, рано моја; ПИ А ти овце. стриго- моја“ злел стоти = А ти гуске, шевељајкој = с 67

А ти патко, шиго ==“ мито А ти п'јетле, рано. дођи 7055 мо. Тер ми хој, терми пој

А ти коке кокерајко! : ~

А. ти пиле питсто |

Ма колико то изгледало чудно, невероватно и апсурдно на први поглед, Ми инсистирано још једном