Покрет

покРЕеТ у 107

права и слободе признате, било међународним правом, било државним законима или уговором. Свака висока уговарајућа страна моћи ће, у таквом случају, предузети и друге мере које буде сматрала целисходнима да прекине односе индустријске, трговинске, финансијске и личне са нападачем и његовим припадницима; високе уговарајуће стране моћи ће се такође споразумети у овом циљу.

Рок у коме ће економске санкције ове врсте моћи бити примењивање мораће, у сваком моменту, на захтев једне од сила потписница, утврдити Суд.

У случају да треба прибећи употреби силе, свака сила потписница управљаће се према својим интересима и обвезама.

Чл. 9. Ако је једна од високих уговарајућих страна пресудом Сталног Међународног Суда оглашева нападачем, та ће држава, према свима осталим високим уговарајућим странама, имати да сноси све трошкове свога напада.

Чл. 10. Високе уговарајуће стране сагласне су да приме пресуду Сталног Међународног Суда о _ извршењу или о повреди обвеза примљених одредбама овог уговора. Свако питање, изазвано овим уговором, трзо Тасјо, и облигаторно, спада у надлежност Суда.

Чл. 11. Ако је један спор, изазван овим уговором, поднесен Сталном Међународном Суду, Суд има да се изјави надлежним или ненадлежним

а исто тако да се изјасни по поднесеном предмету.

Редукција наоружања

Чл 12. Високе уговарајуће стране, признавајући да претерана (ехсегауе) наоружања садржавају опасност рата, саглашавају се:

1. да ограниче или да смање своја наоружања на степен потребан за одржање мира и националне безбедности;

2. да истражују путеве и начине за даљу редукцију наоружања, било свих сила потписница, било ма које две од њих.

Чл. 13. Да би се што лакше гарантовала безбедност и прогресивно разоружање, које има у виду овај уговор, свака висока уговарајућа страна може се споразумети са једном (или више) суседних земаља о креирању демилитаризованих зона.

Чл. 14. Високе уговарајуће стране саслушаваће о разоружању Сталну Саветодавну Конференцију која бе се морати састати сваке три године најмање једанпут. Сем дужности предвиђених у чл. 7., Конференција ће имати и да објављује периодичне извештаје о ефективном стању наоружања сила потписница. — Конференција ће давати своје мишљење високим уговорвим странама о мерама које се имају предузети да би се зајемчила примена принципа овог уговора, и она ће моћи израђивати комплементарне уговоре, у циљу стварања демилитаризованих зона или даљег унапређивања ствари разоружања и мира.

Чл. 15. Стална Саветодавна Конференција поставиће један стални технички одбор.

Чл. 16. Стална Саветодавна Конференција или њен технички одбор даваће мишљење по техничким питањима Сталном Међународном Суду, ако то поменути Суд затражи.

Чл. 17. Трошкове Сталне Саветодавне Конференције и институција која су с њом у вези сно-

сиће силе потписнице, сразмерно својим респективним буџетима за земаљску одбрану.

Међународне информације

Чл. 18. Одредбом чл. 8. Пакта Друштва Народа: „Чланови Друштва обвезују се да једни другима саопштавају, на начин најискренији и најпотпунији све податке у погледу размере својег наоружања, својих војних, поморских и ваздушних програма иу погледу стања оних међу њиховим индустријама које су способне да послуже ратним циљевима.“

Да би се олакшало извршење ове обвезе, силе потписнице се саглашавају да се, под вођством Савета Друштва Народа, постави један одбор са задатком да званично врши истраживање наоружања и подноси извештаје.

Чл. 19. Речени одбор ће поступати по одредбама које ће му дати Савет Друштва Народа.

Чл. 20. Чланови одбора имаће право да, ако то сматрају потребним, предузму истраживања на свакој тачци на територији сваке од сила потписница, или да у том циљу пошаљу своје пододборе или једног или више својих чланова.

Чл. 21. Силе потписнице изилазићеу свему на сусрет реченом одбору у вршењу његове дужности. Чл. 22. Сви извештаји које одбор поднесе Савету Друштва Народа морају бити саопштени силама потписницама.

Чл. 23. Савет Друштва Народа, узимајући у обзир извештаје и мишљења поменутог одбора, имаће дужност да, на захтев сваке од сила потписница, расмотри: а) да ли наоружање било које од сила потписница овог уговора прелази границе одређене одредбама овог уговора; в) да ли су војне или друге какве припреме било које државе такве природе да има разлога страховати од напада или од евентуалних непријатељстава.

Чл. 24. Ако би Савет, пошто је на такав захтев спровео истрагу, нашао да је основано веровати у постојање опасности навале, државе са дефансивним уговорима, о којима ће бити ниже реч, моћи ће одмах приступити примени планао узајамној помоћи о коме су се сагласиле.

Чл. 25. Ако Савет, пошто је на овакав 3ахтев спровео истрагу, не би био мишљења да постоји опасност, он ће о том дати јаван извештај и, у том случају, ни једна од сила потписница не би била обвезана да изводи план о узајамној псмоћи; али свака сила потписница која верује да јој прети опасност од напада, све и ако Савет Друштва Народа није тога мишљења, може одмах о том обавестити Савет, и поменута сила потписница имаће даље потпуну слободу акције у предузимању војних и других мера за своју одбрану, но ипак уз ограничење које су њеном наоружању одредили уговори који тада буду у снази, — сем овог уговора и оних који из њега проистичу.

Уговори о узајамној помоћи

Чл. 26. Високе уговарајуће стране могу, или само две, или у групама од више чланова, склапати уговоре, комплементарне овом уговору, са јединим циљем да обезбеде узајамно себи одбрану и да олакшају спровођење мера прописаних овим

пи

НА НЕ