Покрет

покрет 111

Кадија претрну и дође блед као крпа, поскочи с миндерлука као да га ко боцну иглом у кускун, зину као крап и, испруживши обадве руке пут разгоропађеног и разбарушеног Ибра, простења:

— Налет олсн и тебе и вука!...

Па удари дланом о длан, и заптијама, који на тај знак утрчаше у уверењу да ће добити наредбу да Шашорогу ухапсе, нареди:

— Идите у чаршију и поведите, демек, са собом телала, те растелалите и дајте хабер на све четири стране мога кадилука: да ће сваки, био Турчин ја ђаурин, ко посад Ибра Шашорогу зовне именом „Вук“, дат у царску хазну стотину ћеса глобе и поврху добит двадесет и пет дегенека насред пазара!... Хајд !...

Заптије теменисаше и изађоше да изврше наредбу.

А за њима, опрашен као да га је сунце огрејало

и бљенут као да се је поново родио, изиђе и Ибро. И, док је добош лупао и телал се из свега хаваза дерао, Ибро је зорно својим вучјим ходом поскакивао преко чаршије, не гледајући ни десно ни лево и не бегенишући ником ни селам назвати; и рахатније је но икад у животу ушао у свој мирни и убоги кућерак.

И отада га збиља ни у Метохији ни у читавом Гацку, па ни даље, нико и никад више не зовну „Вуком“.

_ Невесињски

ПАЈА АТАЈ ТА РА ПРВО ЈР МАУ АРА ЈА РА РАТА.

Своје популарно дело „Џђег фе зремеПе ипа Фе аПстетепе Кејанума еопе“: поделио је Ајнштајн на два дела од којих један говори о специјалној а други о општој теорији релативитета. Тако ћемо и ми у овом излагању говорити прво о специјалној а потом о општој теорији релативитета.

|. О СПЕЦИЈАЛНОЈ ТЕОРИЈИ РЕЛАТИВИТЕТА

Упоредо са развијањем природних наука јављају се и нове појаве које треба објаснити. Објашњење бива већ признатим теоријама или постављањем нових теорија. Теорије које су дотле биле довољне да објасне, управо најпростије да објасне низ појава, смењују се новим, опсежнијим. Идеални и у исто време непостижни завршетак тога бесконачнога низа била би теорија, која би могла да допринесе свој део у дефинитивном објашњењу

свих појава.

Пре Ајнштајнове теорије релативитета јавиле су се у физици, физичкој хемији и астрономији извесне експерименталне чињенице, које је било немогуће објаснити теоријама које су постојале. Било је додуше покушаја са више или мање успеха за насилно стварање колико неразумљивих толико гломазних објашњења, увек готово у тежњи да се избегне конфликт закона за које се сматрало да су неприкосновени. У групу тих неприкосновености стављани су и основи класичне механике о апсолутности простора и времена.

Специјална теорија релативитета говори о односима појава с обзиром на нарочите изолиране системе, т. ј. системе где нема утицаја гравитационога поља, и на равномерна кретања тела без обртања.

Да би се могло разумети излагање специјалне теорије релативитета потребно је споменути неколико закона који ће се помињати у томе излагању. Ти су закони: закон лењивости, принцип релативитета (у ужем смислу) и закон простирања светлости у вакууму.

Закон лењивости гласи: Тело које је довољно удаљено од утицаја других тела остаје у стању мира или се креће равномерно праволинијски. Координатни систем, чије је стање кретања такво да

1 Издање Епедансћ Угеџер # Зоћп Вгаипзсћиеје, 1921. г.

у односу на њега важи закон лењивости, назива Ајнштајн Галилејевим координатним системом. Координатни систем обично замишља у чврстој вези са односним телом.

Принцип релативитета (у ужем смислу) може се овако исказати: За два координатна система (за специјалну теорију релативитета увек Галилејева) К и К' важи закон: Ако се координатни систем К' у односу на К креће равномерно (без обртања), онда се и све природне појаве дешавају по истим општим законима у односу на оба система.

Привидан конфликт прин- Светлост се простире у ва-

ципа релативитета изакона кууму праволинијски брзи-

о простирању светлости ном С = 300000 Кт у секунди.

Замислимо да се креће воз по железничкој прузи брзином у. Дуж железничког насипа у правцу кретања воза пустимо један светлосни зрак.

Воз се креће у однесу на насип равномерно и без обртања, а по горњем принципу релативитета важе исти општи закони па и закон простирања светлости и за воз и за железнички насип. Међутим ако стојимо на принципима класичне механике добијамо брзину простирања светлости у односу на насип С а у односу на воз С— У. Значило би

према томе: или није тачан закон о простирању светлости или није тачан принцип релативитета. Овде ступа у акцију теорија релативитета. Анализом физикалних појмова времена и простора показало се је не само да не постоји конфликт између закона о простирању светлости и принципа релативитета, него да се систематским придржавањем оба ова основна закона долази до једне логички беспрекорне теорије. Та теорија то је специјална теорија релативитета.

Релативитет израза „једно- Узмимо исти пример : врло

времено“ дугачак воз креће се по

прузи константном брзином у. У односу на насип

нека ударе две муње истовремено у тачкама А ивВ.

Питање је: да ли су те две муње које су удариле

истовремено у односу на насип, истовремене и у односу на воз»

У М/ воз >

= ОО

В насип