Покрет
ПОКРЕТ
113
одржању масе једнога система поклапа се са ставом о одржању енергије и важи само у случају ако систем не прима и не одаје никакву енергију.
За сада још не може да се изврши директно сравњење овога резултата са искуством зато, што промене енергије које можемо да проузрокујемо на каквом систему нису довољно велике, да се покажу на систему као промене лење масе. Због тога је и могао да буде постављен са успехом самосталан став о одржању масе.
Сем тога има још једна ствар принципијелне природе, коју уводи специјална теорија релативитета. То је начин дејства на даљину. Док се то дејство по Њутновој гравитационој теорији дешава моментано, односно бесконачном брзином, појављује се оно у теорији релативитета као дејство брзине светлости.
Специјална теорија релати- Има неколико резултата витета и искуство експеримената, које је Махме! -Гогеп -ова теорија могла да објасни само уз помоћне хипотезе. Ове би хипотезе биле врло незГодне да нема теорије релативитета. Зна се на пр. да се катодни зраци и т. зва 8-зраци састоје из негативно наелектрисаних делова (електрона), мале лењивости, а врло велике брзине. Пошто се елек. тризне масе истога знака одбијају, морале би се растурити под међусобним одбијањем негативне слектричне масе које састављају електрон, ако не би било других сила које то спречавају, а чија нам је природа нејасна. К. А. Гогепф је први увео хипотезу — вођен чисто формалним обзиром — да тело електрона претрпљује услед кретања, а у правцу кретања из-
2
весну контракцију сразмерну изразу | ПРЕ Ова (2
се хипотеза не може никако оправдати са гледишта слектродинамике, а добија се међутим онај закон кретања, који је искуство потврдило последњих година са великом тачношћу.
Теорија релативитета даје ксти закон кретања без потребе какве хипотезе 9 саставу и понашању електрона. Слично се десило и код Рлтеац-овог покушаја, о коме смо већ говорили. Теорија релативитета добила је резултат не узимајући у обзир хипотезе о физикалној природи течности, којима се незгодно служе друге теорије.
Друга врста чињеница односи се на питање, да ли се при експериментима на земљи осеца утицај кретања земље кроз васиону. Пошто никакав експерименат није могао да покаже такав утицај, прибегло се објашњењу помоћу етарскога ветра. Дуго су покушавали физичари, да докажу посто: јање таквога етарскога ветра,
Мисћејзоп је правио покушај прво са огледалима, и затим, заједно са Мопеу-ем, интерференцијом И ако би се макар и најмањи утицај кретања земље морао да покаже бар на овом другом експерименту, нису могли да констатују баш ништа, а рачун им је показивао, да треба да буде утицаја. Гоген! и 212 Оегаја су извукли теорију из неприлике претпоставивши, да кретање тела кроз етар изазива контракцију овога у правцу кретања и то чини, да се утицај не осећа. Овај је излаз тачан и по теорији релативитетата, само је њено објашњење несравњено простије. По њој није потребан никакав етар у опште, па ни етарски ветар, а још мање покушај
који би показао да овакав ветар постоји. По њој следује контракција тела које се креће из оба основна принципа саме теорије. Тако се у овом случају огледало Мисћејвопа и Мопеу а није скратило за односни систем који се креће заједно са земљом, али се скратило за односни систем који
према сунцу мирује.
Минковсков простор че- Простор јетродимензионални
тири димензије континуум. То значи да је могућно описати положај једне тачке (која мирује) са три броја (координате) Х, У, 7 и да за сваку тачку има произвољно много блиских тачака чији је положај одређен координатима ХО ИРИЛакоје се могу узети произвољно близу тачке Х, У, 7. Због ове последње особине говоримо о „континууму“ а због броја три координата кажемо „тродимензионалан“. Аналогно томе је и свет физичких појава које Минковски назива кратко „свет“, четвородименЗионалан у просторно-временом смислу. Сваки се догађај у свету може утврдити координатама Х, ЈУ А ИЕ
Овакво тумачење „света“ природио је за теорију релативитета, јер смо видели да је тамо и време ! променљива количина (по Лоревцовој трансформацији време ИХ
с:
мг ју:
Овом важном идејом Минковскога добила је теорија релативитета много на прегледности, јер ове четири координате формално одговарају тачно просторним координатама Еуклидове геометрије. Без ове идеје би, по самоме Ајнштајну, остала
општа теорија релативитета у повоју (..... пп деп Уапаејп зјескеп сеђНеђеп).
у =
Рекапитулација витета произашла је кристализацијом из Махже!Гогеп -ове теорије електромагнетичких појава. Одликује се тиме у опште што најпростије објашњава резултате изведених експеримената који су дотле били необјашњиви или на силу објашњени. Епохална је по томе што обара апсолутност времена и простора у односу на тела која се крећу и тиме руши основе старе механике, управо коригује њене обрасце. Узима у обзир само „Галилејеве“ координатне системе и за постављање математичке везе између места и времена појединих појава у односу на два односна тела (воз и насип) служи се Лорендовом трансформацијом, Констатује математички контракцију тела и успоравање хода сатова у правцу кретања. Пошто се специјална теорија релативитета искристализирала из Махтхе!-|огеп2-ове теорије електромагнетичких појава, то све чињенице искуства које подупиру Махме -Гогеп -ову теорију, подупиру и специјалну теорију релативитета.
Најзад специјална теорија релативитета спаја ставове о одржању масе и одржању енергије уједно и узима, да се дејство на даљину врши брзином
светлости, која је уједно и највећа брзина коју реална тела могу да постигну.
Богдан Ђорић
Специјална теорија релати-_