Покрет

144

покрет

Овај Поповићев рад пао је у време пробуђеног ивтересовања за нашу стару уметност, и у доба, када се говорило о стварању српског архитектонског стила. Стил се, познато је, не ствара ни по жељи, ни по заповести. Он постаје у току рада и живота. Да би створили наш стил, наши архитекти су, у

Капела породице Белимарковић у Врњцима.

главном, почели с копирањем онога што су нашли на једном или другом споменику ХМ и ХУ века. Метар, лењир и шестар били су, тада, једина њихова срества за репродуковање онога што се ви

Зграда Начелства округа врањског У "Враљи.

дело. Али су сва та оруђа мртве сгвара, а оне не могу стаергти органске целине пуне живста, него само геометриски и конструктивно тачне репродук-

је. За тај свој неуспех не носе наши старији

ције. архитекти сами одговорност. Сетимо се како се

мало, скоро ништа није знало о нашој средњевеков-_

ној уметности! Ко их је, тада, поучавао да се задиве лепотом наше архитектуре; ко је упућивао њихова срца да заиграју од узбуђења пред извесном

појавом; ко је васпитавао њихово око да открије

сву дубину уметничких осећаја наших старих мај-.

стора; ко је навикавао њихово ухо да ослушне ону тајанствену мелодију коју певају, кроз столећа, поједине форме својим животом, који им је удахнуо њихов негдашњи творац, наш средњевековни архитект. Због чега је онда, чудновато што су наши архитекти, желећи стварати наш стил, репродуковали примерке једног истог типа скоро без измена — појава, које нема на нашим грађевинама ХМ и ХМ века, где је сваки споменик засебна целина, с друкчијим одликама, и ако је члан истог типа. Ти наши нови уметници нису се умели, без икакве ре-

_ зерве, изложити утицајима наших старих споменика,

нису се умели надахнути њима, нити су умели допустити да буду прожети основним принципима наше старе архитектуре, да усвоје и да асимилују њене елементе, па да их, затим, као своју сопственост примене на својим делима. У том правцу је Поповић несумњиво најдаље успео. То је, можда, највећа његова заслуга, а то доказују и његови потоњи радови. |

Један од њих је капела породице Белимарковић у Врњцима, саграђена 1909. године. Ова грађевина је продукт свега онога, што је Поповић, у моменту пројектовања, већ у себи асимиловао. Ову капелу карактеришу нарочито пропорције које се, на старим нашим грађевинама, не налазе примењене заједно с појединим елементима и мотивима из ХМ и ХМ века. Усамљена, мала грађевина губила би се на хоризонту, да су на њој примењене витке пропорције по принципима архитектуре Лазарева доба. Грађевина, чија је основа у облику равнокраког крста, служи као снажна подлога кубету монументалних пропорција. Веома су допадљиве и успеле трифоре, докле су венци знатно јачи и пластичнији, него што би смели бити по принципима овога стила.