Покрет

покрет 143

лици, обаћи и детаљно проучити све споменике ове архитекточске групе, па чак и онај део Хилендара који је Кнез Лазар дозидао. Велики пијетет према Лазарици ·налагао је Поповићу најскрупулозније отклањање свега што је доцнијим оправкама покварено или неупутно дометнуто на првобитној грађевини. Цртежом је снимана и бележена свака конструктивна или декоративна одлика, да би се, тако прикупљеним подацима, успело рестаурисати првобитво стање грађевине помоћу аналогија које су пружале остале гргђевине ове групе. Извршивши ову операцију изврсно, Поповић нам је, рестаурисањем оштећених делова грађевине, дао Лазарицу у њеном садашњем изгледу, рад који Сабте! Мшег (Гапстеп аг! зетфе, стр. 163 и даље) сматра као веома савестан, вичан, вешт и успео. То признање нашој раси, нашој националној науци и умгт гости дошло је, преко Поповића, с најпозваније стране.

Цео потоњи Поповићев рад креће се правце“ који му је дала рестаурација Лазарице. Она је, можда, једини споменик наше средњевековне архитектуре, на коме се налазе тако разнолике појаве и укрштају тако разноврсни утицаји традиције и нових тежња у средњевековној српској“ уметности. Разликовати једне од других, ићи њиховим трагом до њихова извора, издвајати битно од спореднога, стално од случајнога — све то није само посао уметника, него још већма посао научника. И кад се пређе извесна граница аматерског интересовсња за ове ствари, онда се, неминовно, прелази у озбиљну сферу њиховог научног испитивања и проучавања, као што је то морао учинити и Поповић.

Не само за време рестаурације Лазарице, него још у већој мери доцније, Поповић није пропустио ниједну прилику, а да не обиђе и проучи по која наш средњевековни споменик. Њега је интересовао сваки детаљ и као уметника и као научника. Он је критички оцењујући постигнути успех наших старих архитекта, и желећи да научно објасни и оправда њихове поступке, тражио да продре што дубље у

њихов начин рада и сткрије циљ њихових тежња. Поповић је, проучевши њихове конструкције и пластичку декорацију у свима њеним појавама, постао убрзо један од најбољих познавалаца наше средње-

„Црква кнеза Лазара („Лазарица“) у Крушевцу, после рестаурације П. Поповића.

вековне архитектуре Лазарева доба. Ми немамо данас бољег познаваоца ових елемената, нити вештијег примењивача тих елемената за украс грађе. вина и других предмета, које модерне готребе траже од наших уметника.

Касета у којој је Београдско Женско Друштво поднело збирку народних орнаменталних мотива као свадбени поклон Њ. Њ. В. В. Краљу и Краљици. ј