Покрет

покрет

151

тање, коригована у горњем смислу у односу на звезде покретнице није стална, него да, и ако врло полако ротира у равни путање у смислу окретања око сунца. За ово ротационо окретање елипсасте путање добио се износ од 43 лучне секунде за столеће и тај је износ потврђен са великом тачдошћу. Објашњење ове појаве на основи класичне механике испада за руком само на основи мало вероватних, нарочито због ње измишљених хипотеза.

По општој теорији релативитета излазн, да свака планетна елипса мора да ротира око сунца на горе наведени начин, да је међутим код свију осталих планета, осим Меркура, ова ротација и су-

медес

У ИЗБОРНОЈ КАМПАЊИ

После демисије Владе Блока, њен бивши шеф, Г. Љ. Давидовић, тужио се пред јавношћу на, неповерење којим је његова Влада (била примљена од стране другог уставног фактора. Оа свога, гледишта, Г. Давидовић је у праву. Јер заиста немогућно је замислити успешан рад једне Владе, којој се сваки корак прати с подозривошћу. Али шрилике су биле такве да је та подовривост била оправдана и неизбежна. И не само круни, него и највећем делу наше јавности, чак и оном који је са симпатијама шратио покушај Г. Давидовића и желео му успех, све што је долазило од Владе било је подозриво и примано са, зебњом и резервом. Узрок томе је у чудним односима међу странкама самога Блока. Тај Блок био је, стварно, једна коалиција ад ћос, са непосредним циљем да се обори Влада Пашић-Прибићевићева. У томе су све странке Блока биле сложне, али само у томе; за даљи заједнички рад није било ни једнодушности ни подједнако добре воље код свих странака. Радићева странка је очевидно желела, да се рад нове Владе ограничи на припреме ва изборе; Г. Давидовићеви демократи хтели «су нешто много више, а друге две групе Блока, Г. Корошчева, и Г. Спахова, колебале су се, не журећи изборе, али и не желећи да олабаве своје интимне везе са Г. Радићем. Пошто је главнину Владине већине сачињавала Хрватска, Републиканска Сељачка Отранка, ошстанак Владе био је у сталној зависности од ње, или тачније од њенот шефа. Разуме се, пошто је тежиште ситуације било код Г. Радића, ситуација је постала. неодржива, већ од првог дана. То би био случај све и да Г. Радић није онакав какав је. Јер, тражећи годинама везе са свима који би могли бити противници ове државе, шеф Х. Р. С. С. највад се у те везе сшлео де ни сам незна «с ким је. '(Оа истом лакомисленошћу с којом је некад, пре рата, улавио у коалиције и кооперације са свима партијама, са убеђењем да ни једну примљену обвезу не мора, одржати чим му постане иоле неугодна, — са истом том лакомисленошћу и сад је у иностранству тражио и нудио савезе. свима и сваком: 'болесветским политичким пропалицама и авантуристима, који су се сјатили у Бечу, бољшевицима и бугарским македонствујушчима. И кад је, преокретом који је настао у Београду, дошао на положај вође Владине већине, дошао је с тим својим везама и об-

више мала, да би се могла приметити са данас могућом тачношћу посматрања, да међутим код Меркура она мора да износи 43 лучне секунде за столеће, тачно како је се посматрањем утврдило. Осим тога могла је из теорије да се извуче до сада само још једна консеквезца, која је приступачна испитивању посматрањем, на име спектрално

„померање светлости која нам долази од великих

звезда, у односу на светлост која се на одговарајући начин (т. ј. истом врстом молекила) произведе на земљи. Ајнштајн не сумња да ће и ова консек-

венца теорије ускоро да се потврди.

Богдан Н> Ђорић

везама. Као што је већ речено, он те своје обвезе не узима много озбиљно. Није, дакле, било опасности у томе, што ће он, ваљада, трећи на дело, да се оствари оно што је утаначено у „апоравуму“ са представнидима Треће Интернационале или Кобургове „автономне Македоније. Али није била искључена, опасност да ће његови савезници, прецењујући знала ј свога савеза с њим, покушати да остваре своје обвезе ша „споразума. Већ и зато је била немогућна ситуација, у којој је вођа парламентарне већине ч0век који значи опасност по безбедност ове вемље. Наравно, о обавезама према својој Влади Г. Радић је још мање водио рачуна него о онима, трема. савезницима у иностранству, и министри — маинистри који су дошли на управу земље по вољи Г. Радићеве странке! — са страхом су очекивали сваки дан, да ли их протектор из Запреба каквим новим испадом није учинио немогућима, А тих испада. било је толико да је најзад читава Влада постала тратикомична. По се морало шресећи, јер би иначе ш сама држава, постала трагикомична. Тако је свршен експеримент Г. Давидовића. Од њега земља тешко да је видела икакве користи, Замисао ТГ. Давиловића, била, је многима симпатична, али она је била неостварива. јер бавирана на једној нереалној претпоставци. 1. Давидовић је у својој политици шошао са гледишта да шут споразуму са Радићевцима, што, по његовом мишљењу, значи са Хрватима треба утирати ута Раст, заједничким градом. Тај ваједнички рад донеће зболижење и родити поверење на обадве стране, а, онда, кад се то постипне, кад нестане закрвљености и подовртвости, неће бити тешко наћи и формалан споразум. Ати да се овим шутем дође до циља, потребно је да, каторааум гтокрето жели ши 17. Радић и његова странка, (ба њихове страшне та се искреност није показивала. Истина, Радшћевачтки посланици су се, шрема својим тартијеким савезницима, држати коректно ш лојално. И то је политици |. Давидовића дизало кредит не само у његовој странци. Али сву ту моралну добит, чим ои се показала, |". Радић је својим подвизима, тоништавао. Он као да је сматрао за своју дулчност да јавности разбија илувшје о блискости, а ш о мМогућности споразума. Уосталом, ако заједнички рад ју државним тосстовшма, може странке да зближи, мооске исто дејство да има и рад у отозитији. _ Отранке Блока, дакле, и данас имају мотгућтости (да утиру

пут споразуму. Али и опет, под претпоставком, да