Покрет

154

поктет

чак дао службе у јавним надлештвима; јер се у фашистичком режиму развио онај амбијенат који је омогућио убиство Матеотија... итд. итд.

То је оцена једног шартијоког листа; она је, очевидно, и нетачна и неправедна. Али, и то је вло за. фашизам, данас тако или слично суде о њему све, и најумереније, струје и групе противника, па, чак и оне које су му помогле до победе.

Поеледњих дана. фашизам (је добио неколико #0вих удара, који ће учинити још тежом «ситуацију Мусолинтјеве Владе. да. садису жртве само два видна, првака странке: бивши генералисимус фашистичке милишије, Итало Балбо, и потпредседник Коморе, ЂЋунта. Али њихов пад далеко више алштазкјује лично Муесоштинија, нело што га је летос антажовамва, афера, Матеотија. У убиству 'оошијаштиститиког простати, Мусолини (се могао идесолидарисати од својих нај ближих сарадника; ју случају Балба и Бунте то му је немогућно. А обојица су постали јунаци дана на, један неславан начин. У недавном процесу против уредника решубликанскот листа, Мосе гершфисапа изнесено је на јаву једно писмо генералистијујса, мтилиције, војим овај наређује „расу · (фаштотичком шефу) у Ферари, да насилним шутем некоје људе уклонџ из те провинције! — После овога, сакаштдаста, Балбо је морао удати оставку на положај шефа, мптштиције, и то је и учинио. Мусостини је демисију шримто, али је Балбу, том трисиком, ушуљио једно шисмо које значи, у истини, одобравање поступака, који су демисију изазвали. У исто време је фашистичл Вођа генералисимусу у оставци дао титулу почасног тенерала милиције. |

Случај Ђунте, потпредседника омојре, штети је као и Балбов: и овај је такође дао наређења фашистичким организацијама у Алесандрији, Бунеу, Новари, Милану, Павији и Турину, да, сеју тим провинцијама „учини немогућним живот“ векојим фашистичким дисидентима. За то своје наређење БЂушта,

изречно каже, (да је издато о «споравуму са Вођом.

фашизма, и Министром-Итредседиитвом...

Летос, после свега, оног што (је изнела (на Јаву истрата, по убиству Матеотија, оповиција, (је траса, само „чишћење“ фашистичке странке, — на Мусолинија директно још није омела да удари; данас, пак, њепово уклањање је прогласила [условом _ за, „тормашизашију“. Од те жељене „нормагиважије данас је још далеко, али њој се ишак иде. Један корак на том путу учињен је и променом 'у команди милиције. За, тенералисимуса, дошао (је један активни генерал, Гандолфо. "Ло не значи, да је ова фаштистика (војака тистрпнута из руку Мусолинију, али ипак под командом једног генерала — она, шије више онако оруђе партије као што је била до сада. А. без милиције, фаштивам је без снаге.

НОВА ФАЗА У ОДНОСИМА ИЗМЕЂУ ВЕЛИКЕ БРИТАНИЈЕ И БОЉШЕВИЧКЕ РУСИЈЕ

Истога дана, 21. ов. м., нова Балдвинова Влада је упутила две ноте представнику Совјета у Лондону, Раковском, — обадве подједнако значајне за односе између Енглеске и Совјетске Федерације у најближој будућности. Једна је нота одговор на комично дрску представку бољшевичког амбасадора од 29. октобра, којом је овај покушао да фамозно Зинов-

јевљево писмо представи као „грубу мистификацију“ — британског Министарства Спољних Послова. Од-

говор је необично оштар. Енглеска Влада одбија уопште сваку дискусију о аутентичности писма председника Извршног Одбора Треће Интернационале, јер, вели се у ноти, информације које Влада има по тој ствари искључују сваку сумњу о аутентичности. „Сем тога, акти на које се жали Влада Његова Величанства нису ограничени на једно нарочито писмо, него они обухватају читав један скуп револуционарне пропаганде која се кадгод спроводи тајно а кадгод јавно. Изјаве Г. Зиновјева које су биле саопштене читавом свету, саме по себи довољан су доказ за

пропаганду коју стално води Трећа Интернационала са знањем Совјетске Владе, а тај систем је, по схватању Владе Његовог Величанства, у сукобу са свечано даним обвезама Ваше Владе.“ Нота се завршава овим речима: „У својој ноти од 24. октобра Г. Рамсеј Мак Доналд је рекао да „нико ко познаје устројство и односе Треће Интернационале не може сумњати о њеним интимним везама и контакту са Совјетском Владом.“ Даље је рекао да „ниједна Влада не може

толерисати такав један аранжман са страном једном

Владом, по којем ова последња остаје у коректним дипломатским односима, док у исто време једно ре-_ волуционарно тело, органски везано са том страном Владом, позива поданике прве Владе на буну и револуцију против ње.“ То је истина, и: Совјетска Влада би учинила добро ако би помно оценила последице од невођења рачуна о овој декларацији.“

Дакле, још Мак Доналд је опоменуо бољшевичког представника да се неће толерисати оно смешно скривање бољшевичке Владе за... Трећу Интернационалу ! На име, по бољшевичкој тези, сасвим је нешто друго Совјетска Влада, а друго опет Трећа Интернационала, која је од Владе независна. И јер револуционарну пропаганду не спроводи Влада, него Интернационала, то Влада за њу не може бити ни одговорна. На тај начин и Совјетској Влади је омогућено да буде у добрим односима са свима државама, и Трећој Интернационали да подјарује револуционарне покрете на читавој планети. Разуме се, да је „независност“ Интернационале само једна прича смишљена за обману

света. Међутим, како доказује и држање Мак Доналдове Владе, та обмана је остала без дејства у Енглеској. Бивша Лабуристичка Влада опоменула је бољшевичке диктаторе, да њихова пропаганда доводи у опасност руско-енглеске односе; Балдвонова Влада је ту опомену још енергичније подвукла.

Другом нотом, која је врло кратка, министар спољних послова, Чамберлен, „узима част“ да саопшти бољшевичком посланику, да је „Влада Ебего= вог Величанства, после помног расматрања, нашла за немогућно да спроведе Парламенту на претрес уговоре (закључене 8. августа између бивше Владе и Владе Совјета), нити да их поднесе Краљу на ратификацију.“ Такав је, ето, крај ових уговора који су остали мртворођенче. Њима су требали бити регуласани трговински односи између Велике Британије и Русије. У истини, они нису регулисавали ништа. Све. 16, и поред уговора, остајало у неизвесности. оато се одмах против шаквих уговора дигла оштра опозиција у енглеској јавности још пре него што су они и дошли пред Парламенат. Али, како се види, њима није било суђено ни да буду узети у претрес од Народног Представништва, пошто је Мак Доналдова Влада, која их је закључила, одступила, а Балдвинова

их је одбила. Остали су, дакле, у пројекту. На то