Покрет

1627

нате још из врло раних — преисториских — времена на Југоистоку Европе и у Малој Азији. "Неки предмети из ове оставе имају, очевидно,

религиоз“и карактер. Појгва ове оставе у Немачкој

не изненађује никога, јер се зна да је Немачка, тада, одржавала тесне в зе с Виза тијом. Тешко је сложити се са Зсћисћагф-ом (АЛеигора, стр. 331) који приписује словенски карактер предметима из ове оставе, чак и у случају да су они припадали не-

каквом словенском становнику у Мештатк-у. У сва--

ком случају ти се предмети морају сматрати кад производ византиске уметничке инзу-трије без обзира на народност њихова негдашњег сопствевика. Остава нам, даље, доказује какве је објекте израђивала византиска ивлустрија за своје потрошаче у Средњој Европи. Техни:ком израдом, композицијом поједи: них елемената, својом садржином и целокупном појавом предмети ове оставе далеко надмашају све што су, тада, Словени и Немци могли дзти. С тога је неоспорно визангиско порекло ових објеката.

покрет

т = К5Е 5 Е = па љ

Између Добруџе ТУ века с једне, и Немачке Х! века с друге стране, нижу се, Дунавском Доливом, географска и хронолошка, анонимна налазишта с предметима словенског карактера. Тај пут, Дунавска Долина, служио је културном саобраћају од најстаријих — најра 'ијих преисториских — времена, те није чудновато да су се њиме и Виза тинци слу-. жили. Примера за то има пуно; о томе говоре и писани извори тога доба. Словенски археолози имају, дакле, пред собом пуно задатгка на пољу словенске Археологије. Нове-словенске државе у Дунавској Долини пружају више могућности за систематски рад на овом пољу и знатно га олакшавају. Надати се да ће све то још више допринети расветљавању

"и проучавању прошлости Словена у Дунавској До-

лини и у суседним јој пределима. Налазиште у Добруџи даје нам много наде, а још више подстрека за рад на овом, скоро недирнутом пољу научног

рада. Милоје М. Вавић

ВРЗИНО КОЛО

— РОМАН — | –

ЈУ, — Е, то што сте сад рекли, то је просто хвалисање и ништа виш |! — у:викну Антун не могући више да се савлада. — Распредате ту разне теорије...

преживјеле, глупе и немогуће теорије, а сами у себи, дубоко у дну душе, ви сте не за њих, не да их не признајете, него сте свим својим срцем против њих!

— А зашто да нисам за7 — мирс:о упита Владимир.

=— Зашто» Зато, што је сваки човјек потајно. консервативац; зато што сваки човјек вма нешто.

у себи чега не може да се ослободи и што га уви“ јек веже; зато, да финем, што човјек увијек промијени мишљење онда, када се оно трата његове коже. Ви схваћате што сам хтио ријет... Не вјерујем да сте толико емавциповани од предрасуда и да сте оно, што други нијесу! Отворено говоримо.

Владимир мерно сачека да се на њега изручи читава ова буција речи, па онла са осмехом упита:

— Ви не верујете мени. По чему да ја верујем вама»

_ == То је озбиљно. Та ваљда нисте луди! уплаши се Димитрије ведећи противнике како гледају разлраже“о један у другог.

— Остави нас!

— Не, не, рађе пустите Владимира нека рече своје мишљење; ја се не бојим доказивања,

— И мене страшно занима! — изјави одједном Лена нагињући се преко стола. — Ја тако волим кад се неко препире.

= О чему се говори»

— Слободна љубав.

— Нема смисла, господо!

Међутим Владимир настави:

— Зашто мислите да је ово што сам казао фразар Ја ћу прећи преко т'га што ви мениџ не верујете; то је маленкост Али оно што није маленкост то је, да ви уопште никоме ништа не верујете. Причекајте да ја довршим, да искажем све

што мислим, а онда говорите ви, само ме сада не. сметајте и не прекидајте. Познијем вас, ево, већ неколико недеља. МИ знате ли штарг Ви мора да сте врло, врло несрећан човек, Антуне! Каже вам се: „како сам задовољан!“ а ви ћете већ идућег тренутка запитати иронично: „Зар сте баш задовољни“ Прича вам човек тако нешто, а ви одмах развлачите лице у неки кисео осмех: „Гле, велите, — како интересантно причате, а зар је баш све тако било“ И у свему сте такви, у свему, у свему А прави основ целог животарења човековог јесте у томе да верујемо једно другоме. Јер замислите, шта би од нашег живота било, какав би се пакао направио у нашој души, у каквим би мукама живели, да у све сумњамо као што ви сумњате! Ја вас разумем и не осуђујем вас. Код вас је све сумња, код вас је и најевстлији дан посут пепелом, за васи најчистија душа има пега, а идеали су рачун и трговина. Живите у сталној свађи и нервози, сви вам људи изгледају подлаци, свака реч има два значења, а свака човек који у џепу руку држи, има у тој руци нож или револвер. А како би били срећни, кад би са благонаклоношћу веровали. Каже вам се: „Ја сам геније!“ Врло добро. Осмехнете се и поверујете. И буде вам необично мило. Све идете и мислите кегко живот није баш сасвим празан, јер ето, тај и тај је геније. А као круна свега долази мир и задовољство. Да, да, треба веровати, треба дубоко и искрено веровати, јер се на томе оснива цела човекова срећа.

— Ријет ћу вам нешто у конфидевци — рече Антун ни најмање не наљућен овим говором. Чак се и осмехну што увелико изненади све. — Ако хоћете некога да увјерите у нешто, онда се потрудите да то буде на основу факата и фактима. Затим подсмешљиво: — За сада их немате. Саме ријечи,

Ово учини непријатан утисак. Сви су сада очекивали да ће Владимир планути и да ће доћи до скандала, али се то не деси, јер овај само што