Покрет

леду на тако зване „слепоочнице“, специјалан старословенски накит од сребра или бронзе, мислио ла се он. у Угарској, појављује у првој половини У века (Старинар, стр. 75). Он је тражио порекло свога накита у Дунавској Долини и сматрао га је као нак-т који су Словени примили од Сармата. Јосеф Бруншмид је посумњао у тако високо датовање оврх слепсочница у Угарској кго и оних у Чешкој из УП и УШ века по Хр. Он претпоставља да су те слепоочнице постале и бале употребљаване

ПОКРЕТ | 161

и за присталице теорије о кретању Словена с Југоистока према Северозападу, питање о начину преношења било би решено у смислу сеобе словенских племена у истом правцу. Међутим такве миграције (Словена имале су настати, судећи по остацима словенске материалне културе у Средњој Европи, тек после 1Х века, док су у ранијем времену, на почетку МП века, мисле други научници, постојале словенске миграције, а поименце сеоба Срба и Хрвата, у обрнутом правцу (Ог. Н. Жупанић, Бела Ср-

Старословенска сстава сребрних предмета нађена у Дризену

најпре у панонских Словена, тек у 1Х веку по Хр., у чему би се слагао с Нидерлеом који датује најраније слепоочнице у Чешкој при крају 1Х века (Старинар, стр. 85).

__Ми бисмо, после тога, имали закључити да су поједине карактеристичне одлике на старословенским објектима у Чешкој доспеле из Угарске, што би утврђивало њихов правац преношења с Југоистока на Северозапад. Појава старословееског налазишта у Добруџи не мења тај правац, али нам она указује на могућност тачнијег решења тога питања истичући Дунавску долину као пределе којим су се, с Југоистока на Северозапад, кретале те карактеристичне одлике. Такво решење овог питања било би, изгледа, још оправдавије кад се има на уму да су Словени, нарочито Јужни Словени, у Дунавској Долини најраније дошли у додир с византиском цивилизацијом и почели из ње позајмљивати поједиче културне тековине, које су, затим, постале карактеристичне одлике старословенске цивилизације у Средњој Европи.

Усвајајући овај правац преношења тих карактеристичних одлика, ми тиме још не решавамо пиање о начину њихова преношења, За 5сћисћћага-а

бија, у Народној Старини, | свеска, стр. 107 и даље). Ове миграције, ако су постојале, очевидно нису могле пренети оне карактеристичне старословенске одлике на Балканско Полуострво, пошто их, у Немачкој и Чешкој, није ни било у том времену.

Добруџанско налазиште упућује нас на закључак да су специфичке одлике старословенске цивилизације пренете у Средњу Европу саобраћајем и тргозивом. На ту сам могућност указао још раније (Старинар, стр. 96). — У прилог таквог закључка говори и једна остава сребрних предмета, нађена, у 1908. години, у Опезеп-у округ Рпефђегр, која се чува у Берлинском Музеју. Остава се, по једном новцу који је нађен у њој, датује у ХГ век (1056. — 1071. год.). Сем сребрних огрлица, привесака разних облика и једног крстића у овој остави, нарочито се истичу кутијице у облику торбица, украшене рељефним представама и орнаментима. Оне су служиле, можда, за чување делова светачких моштију. Њихови рељефи представљају фантастична бића, а нарочито се истиче представа двеју животиња с труповима јелена, а с фантастичним главама, чији су вратови везани једним орнаментом, те дају хералдички компоновану слику, какве су нам поз