Покрет

покрет | и ер

— Антун... — прошапта девојка. — Он вам је приповидио ону „малу трагедију“, он је увијек стајао између мене и вас, он и сада стоји...

Душан Кокотовић:

_— Не, Не! — ускликну Владимир, — он је стајао, али не стоји више! Све оно што је он испричао, била је лаж, ја то осећам, ја то знам и не верујем више ни у једно слово. Али је све то прошло и ја и ви, ево, сада седимо заједно на клупи и ја вам руке држим у својим рукама, и ви их не отимате, а то значи да ћемо од сада увек бити заједно, да смо се разумели и да се не ћемо више разићи ! ови ЊЕ

(Он одједном принесе обе њене руке својим уснама и сгане их ватреногљубити. Само тренутак што је остала без просуђивања, а већ идућ.г часа

Трогир, Лођа

Лијерка истрже своје руке из његових. Он покуша да је обгрли око паса, али она узмакну викнувши уплашено. Њему најзад пође за руком да је снажно загрли, али се она стане очајнички бранити и већ идућег тренутка трчала је стазом према хотелу.

_ Владимир поправи косу, натуче шешир на очи и мрзовољно крене за Лијерком,