Покрет

989

Ваведења прошле године ни продирања жандарма у универзиљетоку зпраду, Г. Павле Поповић, ректор Универзитета, шовео је ашкецу да би сазнао тачно шта је се тог дана догодило. Саслушано је 15 професора и доцената, затим асистенти, чиновници, студенти п служитељи Универзитета, а поред њих и друга лица која ду желела да дају |. Ректору пеказе о ономе ишта су тог дана видели и чули. У, овоме извештају се налазе факта сазната из њихових саслушања. Материјал је изложен према реду којим су догађаји текли: Збор, на улици, у зпради. Из свих наведених сведомаба излази: 1. да је збор био правилно сазват и да је текао мирно и у реду; 2. ла, је кордон жандарма био постављен сувише близу, теко да је он ометао учесницима на збору да се разиђу; 8. да ни први метак ни остале метке нибду опалили студенти; 4. да је полиција упала у ауду без повода ш без одобрења од секретара Универзитета који је био у згради; и 5. да је пуцано на гомилу и насумце. Г. Ректор Универзитета на крају извештаја тражи да се одговорни полицијски органи казне шримерно због повреде неприкосновенссти Университета И абог шроливене крви п да се полицији забрани да у будуће брутално поступа према студентима у сличним случајевима. — Универсиштетски Савет је примио и извештај и закључке а поткрешио Г. Ректоров захтев да се ствар извиди и кривци казне.

Стеван Сремац: Поп Ћира и поп Спира, приповетка, Илустровао Богосав Војновић— Пеликан. Издање И. Ђ. Ђурђевића, Београд. Цена 50 Динара. — Књижара И. Ђ. Ђурђевића предузела је један посао доста тежак јер ће јој бити потребно много новаца док га приведе крају, али чији ће реаултат кроз две-три године морати да буде добит, како морадна тако п материјална: почела је да и аје на лепој хартији, лепо штампана и илустрована, целокупна дела. Стевана Сремша. Сремац је један од оних писаца чија дела збиља, треба да буду у свим нашим домаћим библиотекама, и ово ново издање свих његових дела су многи са задовољством дочекали. ОСремчева дела излазе у редакцији ЈГ. Мил. Павловића, професора, а плустроваће их Пеликан. Као прва књига изашшта је приповетка „Поп Ћира и поп Спира“, за њом ће изаћи „Зона Замфирова“, затим „Ивкова слава“, „Лимунадија на селу“, „Вукадин“ и т. д. Десета свеска, сапржаће (Сремчеве нештамлпане ствари а у једанаестој биће Сремчева биографија. — Претплатна цена за свих 11 књига је 300 Динара; укоричено 500 Динара; на нарочитој луксузној хартији у пољлукожном повезу 800 Динара. 6

Д. М. Инкиостри: Моја теорија о новој декоративној сршекој уметности и њеној примени. Издање пиштчево, Беопрад 1925. Цена; — Г. Драпутин Инкиостри—-Медењак, о чијој смо скорашњој изложбп писали у „Покрету, издао је ових дана интересантну књицу о својој теорији 0 новој сршској декоративној уметности. То је у ствари увод у албуме који Г. Инкиостри има жељу да изда, да би пружио јавности шлод свог дугогодишњег рада. У овоме уводу писац прво 10вори о пеихолопији народних уметника и о основним мотивима које ови употребљавају. Наш примитиван уметник јушотребљава: 1. шаре ошште код свих народа, (т. зв. ванатске или тежничке шаре), 2. шаре познате и гупотребљаване још у најдавнија, прва времена човечанства (свастику, сунце, звезду, вучје зубе и т. д.), 3. шаре чисто позајмљене (са, црквених декорацшја, иасточњачке по Т. д.), 4, мотиве изведене из прастарих шара, 5. чисто наше. Опајање и комбиновање тих мотива даје врло разноврсне шаре које сачињавају налцу народну орнаментику. Илустрације (основни п комбиновани мотиви) допуњују ово објашњење. Даље говори о применљивости нафродних мотива, о своме раду на стварању једног оритиналног стила од тих молива п проналажењу начина украшавања појединих шредмета, специјално кућњег намештаја. Желети је ла Г. Инкиострија помотну било држава било мецене, да ош могао ивдати и свој велики албум радова.

ЧАСОПИСИ. — Лијечнички вјесник, јануар 1925: чланци Др. Л. Отанојевића, Др. К. Милодара и т. д. Занимљив реферат о књизи чешког професора Др. О. Јаноте: „Уметничка дела умоболних“, са неколико фотографија сликарских радова умоболника. — Српски Књижевни Гласник, 16. јануар: Песме Божилара Ковачевића и Драђутина Домјанића по т. д. Г. Бопдан Поповић износи мишљење Овинбурна и поезији Вамоа Хвитмана. — Сведочанства, број 6, назван: Записи из помраченог дома (стварање лудила). Песме, шисма, расправе пн цртежи умоболних из Стењевца и београдске луднице. Уводна реч од Душана Матића. — Меја, независно аграрно гласило, доноси у преводу „ЛРратедију мира“ од Гуљема Фе-

рера. — Народна Старина, свеска 6: чланци од Др. Николе Ра-.

дојчића (0 Јтрићеку), В. аббоа, Др. Јосипа Матасовића п др.

Рудјард Киплинг: Изистинске приче. Препричао с енрлеског Станислав Винавер. Издање књижаре --Време“. Цена 12 Динара. — Мало је књига у светској књижевности које се

покрет

моцу превести на стран језик. а да не изпубе много од своје лепоте. Постоји опет један број књига за које се сматра да, су непреводљиве. То су оне које се све садрже у стилу, У језику, у обртима, сомелостима и духовитостима чврсто везањим за дух језшка, тако да су нераздељиве од њега. Једна таква књига је Киплингова збирка Јиз: о зголез. да превођење Киплинта уопште потребно је много језичног смисла; за. шревођење „Јунгле“ потребно је поред тога опромно много рада, духа н довитљивости (Т. Никола Цвијановић, који је тешкоће превођења тог дела срећно победио, могао би јамачно много о томе причати); а да би се превела ова збирка прича за децу потребан је безобрављук, или блажије речено дрскост. Ту пољребну дрскост је код нас имао Станислав Винавер; он је био тај добри волшебник који се решио да за напљу децу прибави Киплинтове чаролије, да енглеске језичне вицеве шретвори у српске језичне вицеве, да енглеске игре речи преобрати у српске игре речи, а да алузије охватљиве енглеском детету замени алузијама равумљивим за сршеко дете. У немођућности да шреведе, он је препричао; жељан да сачува музику и целокупни утисак оригинала, он је сликовитости и језичне финесе које му је било немопуће да лепо пренесе на меспу где се налазе, надокнадио сликовитостима и акробатијама, које му је гишкост сршеког језика допуштала, на другом месту. Тако је дао преводе који су узор преводилачке вештине. Још пре три године објавио их је скоро све у „Новом Листу“. Сад је пет од тих приповедака, нешто дотераних и промењених, изашло у издању „Времена“, под насловом „Ивистиноке приче“. Књига је украшена Киплинговим дртежима и садржи приче: Како је Кит дошао до свога ждрела, Како је Камила зарадила своју прбу, Како је Носорог стекао своју кожу, Како је Леопард добио своје кружиће и Слоново Дете (шрича о томе како је од слонове њушке постала сурла). На првој унутрашњој страни књиге пише: књига прва. Значи да ово није избор приповедака, већ да ће и остале бити издате у другој књизи. То нас само радује. 3

Емил Зола: Сан, роман. Народна Књижница, Загреб. Цена 25 Динара. — Зола, аутор „Рутон—/Макарових“, нашуратистички писад познат са својих романа у којима врло трубо црта живот, у овоме роману појављује се сасвим другачији нето у осталим својим делима. „Сан“ је пун нежности, поевије и лепоте која ће освојити и оне који иначе не воле 'Золу као натуралистичког романсијера.

Загребачка „Дечја Књижница“, нове књиге. — На великом формату, чисто штампане, са лепим илустрацијама, 1ојавиле су се нове књите „Дјечје Књижнице“, још једне лепе библиотеке за децу која излази у Загребу. Као прва књига. ове библиотеке изашле су Змајеве песме, илустроване са тридесет слика; сад је изашла једна Наворова истарска прича и Ле Сажов „Хроми Ђаво“. „Хроми Ђаво“ (код нас преведен под именом „Роми Даба“) скраћен је и шреудешен за децу. Украштен је са 55 старих гравира које ће се допасти деци. Као што ће их интересовати авантура дон Клеофаса Замбуша и демона Аесмодеја, лопашће им се н Назоров Вели Јоже, шрича о доброме и снажноме пстарском диву који служи кроз векове слабшјима од себе и ако, кад се наљути, може све своје непријатеље п њине градове да уништи п погази. Приповелку је за децу преудевно сам Назор. У њој се прича 0 дивовима, гвозденим патуљцима, сакривеном блацу, уану Илији са стотину руку, вештицином бунафу, доброме змају и о маси стварш које ће занимати дечју фантавјју. Књига је иљустрована са 22 слике Саше Шантела. Цена, првој књиви је 20 Динара, другој 10 Динара. Поруџбшне се шаљу „Народној Књижници“, Загреб.

Божидар Ковачевић: Орач тишине. Издање часописа „Буктиња“. — Под овим насловом издао је наш сарадник Фонаидар Ковачевић плакету у којој је сакупљено двадесетак његових последњих песама. У овој збирци налазе се и песме штамтане у нашем двоброју 17.—15. 5

Маријан Микац: Феномен мајмун, роман. Издање „Зенит, 1925. Цена 15 Дјнара. — Кад човек хоће да говори о ма коме из групе око часотиса „денит“, он мора да говори о целој групи. Не зато што не би могао свакопа засебно да посматра, већ зато што они сами, у свакој књизи, у сваком нашиеу, шетичу своју несамостатност п везаност за групу. Своје романе не навивају романима већ „зенитистичким романима, своје песме не називају песмама већ“ зенитистичким песмама“. И ако, бак како они тврде, непријатељи дадаиста, позамили ву од ових ствари дадатстички борбени метод. Само док су ови реч „дода“ употребљавали: што је више модуће у својим прогласима, трограмеким чланцима и белешкама, код наших зенитиста је „зенитизам“ централна реч у окоро свим радовима, било да аду то: песме, романи, предговори или чак слике. То је давно опробани систем рекламе који се увек показао као успешан. Само ју књижевности он ствара монотонију. „зенит“

и (дувише дуго стоји у једном месту. То је, истина, најситур-