Покрет

покрет

288

њији начин да се цусти корен, али постоји и опасност од плесни. Кад су се Зенитисти пре четири године први шут појавили, они су били за нашу публику збиља нешто ново; али они мшеле да су то још сад. Кроз пет година ће и даље писати: „стварајмо зенитистичка дела“, „долази барбарогеније!“, „доле са трулом Европом!“, и биће уверени да оу револуционари. Ево на пример смелости које налазите у Микчевом роману: „Јуди су увек сомешни: кад једу, кад пију и када љубе... Животиња је или одвратна или страшна или мила. Али, животјња није смешна“. — „Част Христу! Али слаба част онима, које је Христос изродио“. Или ово: „Човек обично мисли: ја знам онда, када са хартије пренесем лексикон у мозак. Мозак није хартија. Неки могу да буду паметни, а да. не зобљу мудрост, коју су друби накљукали“. Сасвим тако, али ја мислим да нема никога на свету кога ће та мисао изненадити. Или Г. Микац мисли да ће некога скандализирати тиме што ће помињати задњице и рећи: „За нас је познати ауторитет као сашуница или сафалада“. Боже мој... Иначе Маријан Микац у истој књизи и објашњава принципе зенитистичког песништва; главни елементи су парадоксалност, изражавање симултаности догађаја и набрајање појмова који се у глави, поводом једне речи, путем асоцијације јављају један за другим. Све то нас је, заиста, веома одушевљавало шре три године. Али замислите песника који годинама везује асоцијације. Преба и за појас заденути. А Маријан Микац може да створи нешто друпо јер има духа. Зенитиоте опет, са. своје стране, активни су и енергични (за овако системалтско издавање књига потребна је, у данашње време, извесна жилавост), и могли би да унесу живота и покрета у нашшу литературу, — да су само мало савременији.

Индустрија Србије и Црне Горе. — Резултат великог труда сва књига Г. Јаше Гргашевића која поред осталих врлина има и ту ла представља трви систематизован рад о индустрији у Србији и Црној Гори, послужиће корисно свакоме ко жели да има шред очима преглед и развој индустрије у језграма данашње наше Државе. То је читав један мали кашитал, та књита. Г. Гргашевића. Извесно, њен карактер је првенствено информативан ушраво статистички, онакав 'уосталом какав углавном и морају имати радови ове врсте но она је што јој даје још већу вредност, и добар рад из једне области код нас тако мало обрађиване. „Индустрија Србије и Црне Горе" Г. Пргашевића објављена је као седма свеска, Индустријске Библиотеке Југословенског Лојда у Загребу. Може се набавити код „Југословенског Лојда“ оу Загребу и у свима књижарама по цени од 60— Динара. (Лањске године у издању „Југословенскот Лојда“ изашла је књига Г. Гргашевића Рударство Србије, цена. 50.— Динара.)

Ђуро Виловић: Мандорлато, приповетке. (Издање пишчево. Дена 30 Динара). — „Мандорлато“ је четврта књига Ђуре Виловића који спада по књижевном правцу међу најоталоженије а по вредности међу најбоље хрватске шриповедаче. Виловић је до сата дао „Естету, роман из боемаког живота, „Међимурје“ (исповест једног сутона ) и збирку новела „О затаљс им животима : после те три књите долази „Мавдорлато“ да поштоваоце Вуловићевог талента још више увери о његовим новелистичким способностима. Ова књига садржи деветнаест кратких новела, деветнаест слика из свакидалшњег живота. Неке од тих новела су аутобиотрафског карактера, друге говоре о људима блиским шисцу, скоро све описују шровинтију и живот у малим, мирним градовима Хрватске. Писане добрим језиком и шријатним стилом, не без јачине и ако без реторике, оне спадају у најбоље што је наша фељтонтстичка књижевност (овај израз узет без оног тона ниподалптавања који му се обично шридаје) "дала после рата.

Клара Цеткин: Жене и студенти. (0 руског превео Драгољуб М. Тодоровић. Издање (0. Б. Швијановића. Цена 6 Динара). — У опромној распри која се водила и још се води у целом свету о томе шта је женин задатак, у борби за. женина права која се у неким државама завршила победом жена а у другима, као код нас, још траје јер је млако вођена, позната немачка комунисткиња Клара Цеткин узела је учешћа и са овом књигом. Она се у њој бави једним специјалним литањем: како се шрема жени односе (у Немачкој првенствено, али већина примедаба Кларе Цеткин моту важити и за друте земље) шредставњици науке и академска омладина. Она налави да жена наилази на много мање разумевање код студената него код радника; разлог је тај што радници траже праву поматачицу у животу, студенти миражштику чији ће им новац помоћи да лакше успеју у животу. Сем тога, да би лакше 'успели, студенти желе да имају што мање такмаца, 2 жена која ради опасан је такмац мушкарцима у друштвеном животу. Зато мушкарци (у овом случају студенти) (износе разне физполошке историјске доказе о инфериорности жена,

доказе «оје Клара Цеткин у овој књизи побија. — Књига, се, иначе, завршава неизбежним закључком да ће све добро бити кад буде срушено капиталистичко друштво.

„Југословенске Силуете“ од Хермана Вендела. Франефурт на Мајни, 1924. Цена 4 златне Марке. — Наш шријатељ Г. Херман Вендел, познати немачки публициста, писац књига. Аца дет спагалогасћеп Такогштеп!о (у којој је говорио о Доситеју Обрадовићу, Гају, Штросмајеру, Креку, Оветозару Марковићу) и Кгеиг ипа Ошег дитсћ деп з!алоггћеп бпагп издао је, под насловом Јигозфатаесће 5ИћошеНеп још једну књигу 0 нама. У њој се налази двадесетак портрета Југословена са којима је Вендел нашао да треба упознати немачку јавност. Они су подељени у две групе: борци и песници. Борци су: Захарија Орфелин, Вук Караџић, Кнез Милош и Михајло, Лука Вукаловић, Илка, Марковић, Анте Старчевић, Владимир Јовановић, Лаза Пачу, Стојан Протић, Ј. Крек, Јован Цвијић и Јован Окерлић; песници: Прешерн, Петар Прерадовић, Бранко Радичевић, Отјепан Митров ЈЉубиша, Војислав Илић, Ђалски и Шантић. Један од најзанимљивијих чланака, нарочито за Немце, јесте чланак о Вуку у коме се говори и о односу између Вука и Гетеа. Сврију ових портрета отвара чланак у коме писац евоцира силуету једног Немца: Ота фон Пирха, пруског офиштра који је у јесен 1329 године трошутовао младу српску државу им написао познати „Пут кроз Србију“. Кањвита се завршава студијицом 0 Адаму Милеру Гутенбруну, тисцу романа из жавота Немаца у Банату. Не само за Немце који се интересују за нашу земљу, већ и за наг, нарочито за нас, интересантна, је ова књига једног Немца који је дао толико доказа симпатија за наше људе, наш народ и нашу лржаву. Овакви културан Југословен који зна немачки требао би да прочита ову књигу.

Питигрили: Повреда стида. (Издање „Хумористичне Књижнице“, Загреб, Војничка 18. Цена 25 Динара). — Данас је Шетиприли код нас у моди. Прво су његове приповетке излазиле по шалим дневним листовима, доцније су почеле да излазе и књиге. У Загребу је изашао роман „Кокатн“ и „Повреда стида“, у Београду „Појас невиности“ и „У меденом месецу“. Наше књижаре, у чијим се излозима ретко види која италијанска књига, имају скоро све Питигрилија и у италијанском издању, толики је његов успех код наше публике. „Повреда стида“ садржи неколико његових одабраних шриповедака: „Ведри песимист, „Појас невиности , „Повреда стида“ и т. д. Питигрили је лак шисап, духовит и незаморан. ( времена на време шшак уме професорски да објашњава, и брани своју филозофију аморалности и то су му најслабија. места јер је у њима досаднији од каквог старог оторалиста. Та места, хвала Богу, нису честа, п Шитигрили остаје један од најбољих шисаца „за после вечере“ који данас живе.

Полониус: Јесењи цветови, песме. (Предговор од 06. Пармачевића. Насловни лист сликао Маријан Трешше. Издање Југословенског Новинског Д. Д., Загреб). — Још у самом предговору, пошто је објаснио случај писца ове збтрке песама. („у петом деценију живота, са друштвеним положајем, изложеним зависти... имао потребу и радост да почне себи кртити и књижевне путеве) предговорник је указао ш на тлавне добре стране његове поезије: „језик и стил једар, речтик обилан, асонанса вугестивна, климакси ефектни, музикалност стиха, знатна“. (свом, похвалном делу критике Г. Пармачевића нема се много одузети, али се нема ништа одузети ни њеном непохвалном делу у коме се каже да је песник „у погледу версификације и форме уошште покадшто старински: и понеким вулгарним сликовшма и апострофима... и употребом неих речи које су из књижевности већ избачене и остале су усидрене још само у лошим актима“. У збирци Т: Полоншуса, ма жалост, шма оваквих стихова:

Није, није мени моје беде! Изгнаник раја ја сам био

и остаћу вечно — — Ах далеко

Ти ћеш лутат негде, луче моје мило“

Али има п других, осећајних и топлих, који спасавају збирку.

Атанасије М. Поповић: Утешно писмо, ради утехе за дане жалости. — Таса Поповић, чика Таса, познати београдсти трофесор, добар као учитељ и диван као човек, имао је несрећу да му прошле године, док је тешко болестан лежао у болници, умре тринаестоподишнња ћерка, ЈБубица. Таса Подовић је увек био религиозан и овог пута је у религији нашао утехе своме болу. Његово очајање је ублажила вера у Бога ију други живот. У књижици коју имало пред собом одштамшано је једно предавање које је чика Таса одржао крајем птрошле године удвељеним мајкама и свима којима је потребна утеха. Предавање пуно вере и доброте чије вам читање доноси неколико минути душевног мира,