Покрет

то постоји оправдана нала, да ће све те чињенице деловати повољно на наше сфектно тржиште, промет папира од вредности оживети и повећати се. Уређењем поменутог собрачунског завода берза је са своје стране створила најповољније услове за даљи развој промета ефектима. Како су у исто време нове узансе за трговачко пословање делимично израђене, а делом у последњој фази израђавања и како је створен посебан одељак статистичко-информациони и закључено оснивање правног одсека, то бе рад око унутрашњег уређења наше берзе бати ускоро завршен.

- Један од најважнијих проблема наше берзе јесте финансијско питање. Из предложених рачуна разумеће, те да је имовно стање наше бсрзе повољно и да смо могли подмирити поред наших текућих потреба и читав трошак наше нове палате, а да не прибегнемо већ осигураном кредиту од стране загребачких новчаних згвода. Берзанској је управи стало много до тога, да промет на берзи оптерећује што мањим таксама, па је смањивање берзанских прометних такса већ ол дуже времена предмет озбиљног проучавања с наше стране и можете бити уверени да се управа берзе својски труди да неђе пута и начина да нашу давнашњу жељу што пре оствари.

На досадашње успехе наше берзе можемо са

задовољством гледати а за будућност апелујем на вас, господо чланови, и на све наше привредне кругове, да са истим интересовањем помажу наш рад, као што су тои до сада чинили,

Онда ће Загребачка Берза иу будуће успешно вршити намењену јој важву функцију у нашој привреди, као што је и до сад вршила.

И вештај поднет Главној Скупштини бачке Берзе на одобрење садржи:

У почетку извештаја констатује се да је при: вредна криза спречавала повећање промета ефектима, али је зато појачање извоза донело још промет девизама.

„Пролазећи пак на поједине гране пословања излази, вели се у извештају, да је промет девизама у години 1924. износио 3 милијаоде и 83! милион, дакле, више за 1 милијарду и 254 милиона, него у 1923. Но ако се узме у обзир, да се Данар у току прошле године попргвио за 27 посто, онда излази да је промет девизама био далеко већи него прошле године. Тако је промет девизама Италија (исплата) нарастао од 127 милиона лира на 25 милиона лира, девизама Лондоз од 762 хиљаде фунти на ! милион 181 хиљада фунти, девизама Праг од 12 милиона чешких круна на 230 милиона чешких круна и у девизама Цирих од 26 милиона на 48 милиона швајцарских франака. Највећи је пак пораст забележио Њу-Јорк (чек) чији је промет порастао од 2 милиона 364 хиљаде долара на 6 мил. 397 хиљада“. Е Промет појединим девизама не одговара уделу дотичне државе у нашој спољној трговини, што долази услед арбитраже са појединим девизама. Велики промет доларима потиче од пошиљки наших исељеника и од страних кредита. Томе је допринела и Народна Банка са оним трећинама од извозничара, са којима, претворивши их у доларе, фунте и швајцарске франке, обавља своје нтервенције.

Из смањеног промета страним новчаницема у години 1924. не треба закључивати да се са њима мање послује. Промет ефективних долара износио

Загре-

покРЕТ

367

је у 1924. години само 400 хиљада долара, према 789 хиљада у 1923. г. То долази отуда што су раније исељеници своје уштеђевине слали у ефективним доларима, док се данас у великој мери служе чековима. Промет ефективним лирама опао је, јер се талијански трговци за куповину робе код нас служе кредитним писмима и чековима, уместо ефективним лирама.

Ако се упореди целокупни промет акцијама у 1923. и 1924. години, излази да је у години 1928. промет износио Динара 181,791.985. — за Динара 61.256 982, — воминалних, а године 1924. Динара 131,737.040, — за 70,866.900, Дин. номиналних. Док је однос између номиналне и течајне вредности годане 1928. био 100:296.70, за годину дана се тај однос смањио на 100:185.59.

То показује да суу току прошле године кур-

севи свих котираних акција пали. Узрок тога пада је у томе што рентабилност акција привредних предузећа није ишла упоредо са каматом, што висиза дивиденде није стајала у сразмери са приликама на новчаном тржишту. - Други узрок пада курса многих ефеката лежи у кризи, у коју је упало бечко тржиште ефеката после слома спекулације са француским франком. У току 1923. године велики број акција неких наших предузећа емигрирао је у Беч и Пешту; отуда повећање њиховог курса у тој години. Кад је бечко тржиште ефеката ради ликвидације спекулације са француским францима стало продавати стране па= пере, загребачка је берза била управо поплављена емигрираним акцијама, које су се враћале у наш посед и њихов је течај пао.

Промет државним папирима показао је знатан напредак, а нарочито обв:знице рзтне штете. На: родни крајеви траже те обвезнице, па је чаки иностранство почело да се њима интересује.

Нажалост промет заложницама наших хипотекарних банска сасвим је замро, јер нико неће куповати заложнице које носе само 5 или 6 посто.

Трговина робом није се могла несметано развијати. И поред пораста Динара, цене роби нису пале. Томе је допринело и повишење царинске ажије од 800 посто на 1000 посто. Нису пале цене ни оној роби која се код нас производи, јер су трошкови производње остали исти, чак су неким радницима повишене плате.

Кад је Динар порастао за 30 посто могло се очекивати да ће пасти цена житарницама за одговарајући посто, пошто је жито извозни артикал то се његове цене морају прилагодити светској цени. Али баш с обзиром на интернационално слабу жетву у години 1924. цене жита попеле су сеу вис за 100 посто, па су и цене код нас порасле бар за 50 посто, да случајно Динар није порастао за 30 посто ми би морали плаћати цену од 600 Данара за 100 кгр.

Извештај се закључује признањем, да су се прошле године почеле уклањати или ублажавати неке тешкоће, које су кочиле наш извоз. Тако је извозна царина на житарице редуцирана, а за мливо укинута. Буде ли се систематски наставило тим путем у погледу осталих важних артикала нашега извоза, а то су у првом реду дрво и његови производи, вино и производи сточарства, све бе то благотворно деловати на наш извоз и на наше нов чане прилике, а по томе и на читаву нашу привреду.