Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 2, Од прогласа независности Србије до абдикације краља Милана : 1878-1889.

КУЛМИНАЦИЈА ЛИБЕРАЛНЕ СТРАНКЕ 192

(са 118 гласова). За секретаре скупштине изабрани су: Сима Живковић, Аксентије Ковачевић, Панта Срећковић и Ђорђе Ж. Ђорђевић — три професора, сем Ковачевића, који је трговац по занимању. Сва су нам ова имена добро позната из ранијих скупштина и књиге !.

Опозиција, дакле, није имала учешћа у часништву скупштинском. Она то ни бројно није оправдавала.

Новембра 23. Скупштина је свечано отворена престоном беседом, пуном полета, који је одговарао општем расположењу духова, после свршеног успешног рата, проглашења државне независности и делимичног уједињења народног. Е |

Обргаћајући се „Поштованим посланицима“, Владалац почиње своју беседу овим речима:

„После бурних времена, у којима је народ српски сјајно осведочио своје војничке врлине на бојном пољу, ево је за њега наступило време благословеног мира, када треба да покаже нг пољу законодавства своју свест и своју политичку зрелост, уређујући нове и усавршавајући старе тековине своје безпримерне одважности и својих скупих жртава.

„Вама је, господо посланици, поверио народ овај други задатак. Моја је жеља, да га ви отпочнете вршити у нашем од старине славном Нишу; жеља ми је, да у овом граду, где је, биће скоро пет векова, потписан губитак српске независности, прва законодавна скупштина Независне Србије отпочиње свој благодетни рад.

„Да, ми стојимо на земљишту Старе Србије, ове колевке негдашње моћи и славе наше, на земљишту, где је свака грудва Србину света, јер сваку је он вековима заливао драгоценом крвљу; јер се овде при сваком кораку, при сваком погледу буде у њему неизгладиви спомени дичне и тужне прошлости његове.

„Нарочито сам срећан, што вама, поштовани посланици из повраћених Србији крајева, могу рећи: добро нам дошли, браћо, у недра представништва народа Српског !

„Вековима раздвојени, ево смо опет заједно! Старија браћа на пољу народног препорођаја, најпре дођосмо међу вас соружјем у руци да вас избавимо, и избависмо вас; а сад ево нас са маслином мира, да са вама заједно о заједничкој срећи радимо.

„Свечан је доиста тренутак! Захвалимо свесрдно Господу Богу што смо га доживели |“

За тим Беседа говори о наређеној демобилизацији војске,! Беседа прелази на задатак ове Скупштине и предлоге, који ће пред њу доћи; све у вези са стањем, коме је претходио рат, а завршио га мир.

НПавели смо скоро у целини Престону Беседу од 23. новембра 1878. у Нишу. Даљи развој скупштинских послова већ ће сам собом најбоље показати, да су и већина скупштинска, као и опозиција,

___- Врховна Команда, која је, с малим прекидом, по закључењу мира 1877., | дејствовала више од три године (од јуна 1876), сада је, по демобилизацији, и сама распуштена на дан 30 новембра 1878., и сви војни послови прешли су на Министарство,

2%