Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 2, Од прогласа независности Србије до абдикације краља Милана : 1878-1889.

КУЛМИНАЦИЈА ЛИБЕРАЛНЕ СТРАНКЕ 81

ликама и потребама земље. То и ми имамо да учинимо.“ Наводи примере из закона о штампи у Пруској.

„Да, господо, питање је: може ли се и сме ли се допустити у једној правној држави, уставној држави, да се кривице, које се казне затвором до 10 година, овако оставе без икакве предохране законске (Вичу: Тако је). Желећи да ово исправимо, ја не мислим да ћемо какав назадак да учинимо. Нећемо. Ја примам на себе сву одговорност пред Историјом за овакав корак. Не, поправити се, никад није погрешка. И овде нужна нам је исправка, и морамо је учинити. Је ли паметно да идемо путем који неки зову путем слободе, па макар и залуталиг Као што сам и мало пре казао, најбоља је страна нашег Устава та, што стоји на земљишту умерености. То исто имам да кажем и о свима слободним установама нашим, па и о штампи, коју смо ми 1870. године у законске границе свели. Неће, господо моја, да дође реакција од умерености, него од наглости и непоступности (одобравање). За то је нужно да сад исправимо из закона (0 печатњи) од 1875. године оно, што је за време оне трзавице (пред ратове с Турском) у народном расположењу те године пренагљено усвојено, а доцније се осведочило као штетно. У толико пре то треба да исправимо, што смо ево очевидци онога што бива данас на Западу, у земљама које су далеко сталније и напредније од нас у сваком погледу. У тим земљама данас тако је расположење против једне друштвене 60лести, против социјализма и комунизма, да се свуда предузимљу мере спречавања таквих теорија. Јесу ли ове теорије праве или не, у то овде неће бити нужно да улазим, али сам готов свагда да их обарам. Искрено исповедам, у мени има социјализам и комунизам убеђеног противника. МИ ви сами, мислим, да ћете знати каква струја влада на целом Западу односно овог питања. Као што је споменуо г. Ивковић у свом говору, и у самој Швајцарској, тој колевци слободе и слободних установа, предузимају се мере против те струје специјалне. И Швајцарска је принуђена да чини неке стеге, не за то што осећа потребу унутарњу да то чини, него што је спољним одношајима потиснута на то.

„Због тога ја морам да препоручим Скупштини да у овом по земљу важном послу не нагли, но да испита ствар зрело, да задржи из старог закона што се може задржати, а из новог да избрише, што се показало као шкодљиво и убитачно за нас, наш државни развитак и поредак у земљи.,.“

„Према томе влада има да предложи, да се овај предлог поврати у одбор, па одбор, имајући све ово на уму, да у споразуму са владом пројект спреми. Но морам да додам да је тражење и материјалне гарантије мало потежа ствар, јер ми смо сиротан народ, па може бити, ако се и ова гарантија узтражи, да нећемо моћи постићи цељ, коју хоћемо да имамо од слободне штампе. Међутим, кад ствар дође у одбор, размислићемо (чује се: врло добро... прима се!“

После ове беседе, предмет је — усвојен у начелу — враћен у одбор, где је остао све до 12. јануара 1879, Кад је, после дакле