Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 2, Од прогласа независности Србије до абдикације краља Милана : 1878-1889.

2380 жив. ЖИВАНОВИЋ

«Види о свој одлуци, и цео говор Јов. Ристића у „Српској Неза"висности бр. 118 од 12. новембра 1888. године).

к Изневши тако предлог за одлуку Збора, Јов. Ристић, у свом говору наставља даље:

„Ви видите, господо, да ми свагда остајемо верни својим предањима умерености: дајемо Богу божије, цару царево, а тра"жимо-своје. Ми поштујемо прерогативе краљеве, ми дајемо држави_ њено, али за то тражимо од ње правду и слободу. И кад своја

политичка права тражимо, ми не идемо у крајности. Ми на прилику, желимо да заклонимо од смртне казне онога суграђанина, који би се дотле занео, да се о законе земаљске огреши; али мн ту ми не тражимо, да икаква политика може оправдати злочинство. И на пољу политике ми хоћемо борбу поштену, отворену (Живио)!). Наши пријатељи који су позвани да суделују у уставној реформи, чули су наше жеље. Ви имате права да очекујете од њих, да их

_ заступају, заложивши своје знање и сав свој труд. Ну, ја сам уверен да нико од нас нема намере давати им обавезна упутства, да не бисмо их спречили да изврше свој задатак. Устав се може добити само путем компромиса између свију Странака. Ту неће решавати ни већина-ни мањина, ту решава добра-воља-за спора зум, и за овај смо_сви ми одушевљени.

— - „Тим убеђењем руковођен, ја сам и додао своме предлогу ону -тачку, у којој се изражава поверење, да ће се они чланови Либералне Странке, који буду позвани да суделују у уставној реформи старати да доведу у сагласност главна начела Либералног правца са условима, који се ишту, да се обезбеди успех уставној реформи (Вичу: врло добро! Прима се! Живио!)“.

Предлог, који је Јов, Ристић поставио, и који је, у десет тачака обухватио начела, која се имају кроз Устав провести — збор је усвојио и као своју одлуку утврдио. –

Даље је на збору одлучено: да странка уђе у изборе за Велику Народну Скупштину, бирајући уједно и одбор који ће ра-

дити у Београду, састављен из чланова из Београда, са повереницима за сваки округ (по двојица), који ће сви руководита #зборно кретање. (Види о овоме „Српску Независност“ бр. 109 од 1. новембра 1888).

М.

Рад уставотеорних одбора: ужег ин ширег. — Творац је Устава од 1888. године Ужи Уставотворни Одбор. Он је радио, укупно узев, месец дана. О његовом раду нису вођени нарочити записници. Пошто је међусобним личним објашњавањем чланова утврђено прво, за сваки посебни одељак новог Устава, шта ће ући у њега, приступило се одмах и стилизовању појединих чланова, Краљ Милан, ако и сам није био у седници Одбора, што је ређе било, увек је после желео да види шта је коначно утврђено, кад кад утичући

и после на поједине одредбе, да се стилизују, неки пут и мимо